Rumunija je ponovo u žiži evropske i svetske javnosti, pošto su predsednički izbori otkrili duboke ideološke podele i najavili mogući politički zaokret.
Uzalud vam trud svirači“ – moglo bi se reći nakon nedeljnih izbora u jednoj od najvažnijih istočnih članica Evropske unije – Rumuniji. Naime, mnogi se još sećaju nemilih scena nakon prošlogodišnjeg prvog kruga predsedničkih izbora na kojima je neočekivanu pobedu odneo krajnje desni kandidat Kalin Đorđesku, i kada je ustavni sud te zemlje preduzeo potez bez presedana i poništio izbore dva dana pre drugog kruga. Uskoro je usledio i njegov pravosudni progon i zabrana učešća na narednim izborima.
Iz zvaničnih struktura Evropske unije tada je stizala snažna podrška vlastima u Bukureštu za eliminaciju Georgeskua, dok su evropske desne stranke prema njemu iskazivale otvorenu solidarnost, ali – što je najvažnije – i krugovi oko američkog predsednika Donalda Trampa, kao i Tramp lično.
Ništa nije pomoglo, jer Rumuni žele promene
Međutim, čini se da ništa nije pomoglo: ni optužbe za zloupotrebe u finansiranju kampanje, ni one da je uživao podršku od strane Moskve i štošta drugo. Jer, iako Georgesku nije mogao da učestvuje u jučerašnjem prvom krugu rumunskih predsedničkih izbora, na istim je ponovo pobedio njegov simpatizer, evroskeptik i pristalica američkog predsednika Donalda Trampa i italijanske premijerke Đorđe Meloni – Đorđe Simion.
To jasno ukazuje da su Rumuni željni promene i da neslavna epizoda s Georgeskuom nije baš onako „jednostavna“ kako su je rumunske vlasti želele prikazati svom narodu i svetu.
Naime, prema nepotpunim rezultatima sa skoro 98 odsto biračkih mesta u zemlji, Simion se plasirao u drugi krug izbora uverljivo pobedivši u prvom krugu s oko 41 odsto glasova ispred drugoplasiranog gradonačelnika Bukurešta i centrističkog kandidata Nikušora Dana koji je osvojio oko 20 odsto glasova.
Izlaznost birača bila je gotovo ista kao i prošle godine, s oko 9,5 miliona ljudi, odnosno oko 53 odsto birača, koji su izašli na birališta, prema podacima rumunske izborne komisije.
Drugoplasirani 55-godišnji Dan, kandidat s antikorupcijskom platformom, tesno je, s 20,9 odsto, pretekao bivšeg senatora Krina Antoneskua (65), takođe centrističkog kandidata, s 20,2 odsto, koga podržavaju tri stranke u prozapadnoj koalicionoj vladi – pa je rezultat za prozapadne snage u Rumuniji još gori.
Simion i Dan kreću u novu izbornu utakmicu u drugom krugu koji će se održati 18. maja, ako konačni rezultati potvrde ovakav postojeći rezultat nakon što se prebroje glasovi dijaspore.
Destabilizacija NATO-a i EU?
Simionova pobeda mogla bi izolovati zemlju, narušiti privatna ulaganja i destabilizovati istočni bok NATO-a, kažu politički posmatrači.
Takođe bi proširila grupu evroskeptičnih lidera u EU koja već uključuje mađarskog i slovačkog premijera Viktora Orbana i Roberta Fica, u vreme kada se Evropa bori s formulisanjem svog odgovora Donaldu Trampu. Jer rumunska politička karta sa Simionovom pobedom u prvom krugu izgleda potpuno drugačije.
Simion se predstavlja kao pristalica pokreta američkog predsednika Donalda Trampa „Učinimo Ameriku ponovo velikom“, oštro kritikuje rukovodstvo EU, želi da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini i ostaviće EU u krizi dok još jedna ključna zemlja preti da će okrenuti leđa glavnim evropskim politikama.
„Obećavam da ću uvek slušati volju naroda. Ovde sam da služim Rumunima, a ne obrnuto“, rekao je Simion u izjavi u ponedeljak ujutru.
U svojoj prvoj reakciji otkako je obezbedio mesto u drugom krugu predsedničkih izbora, Dan je drugi krug opisao kao bitku između prozapadnog pravca za Rumuniju, koji on predstavlja, i antizapadnog pravca. „Naš zadatak je da ubedimo Rumune da Rumuniji treba prozapadni pravac i naša će kampanja biti usmerena na to u naredne dve nedelje“, rekao je u ponedeljak ujutru, prenosi Geopolitika.
Izbore pratili i u Briseli i u Vašingtonu
Rezultati izbora pažljivo se prate u Briselu i Vašingtonu. Ništa neobično, jer je Rumunija postala najnovije ideološko bojno polje između krajnje desnice i političkog establišmenta. Isto bojno polje sada se ogleda i između SAD-a i EU, a Rumunija – rekli bismo – samo prati trendove.
Jučerašnji rezultati prvog kruga ujedno su i poraz za rumunsku vladajuću koaliciju koju čine Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna stranka (PNL) i mađarska manjinska stranka UDMR – koja je, pak, podržavala Antoneskua.
On je priznao poraz u ponedeljak rano ujutru, rekavši da je na vladajućoj koaliciji da odluči kog će kandidata podržati u drugom krugu i pozvao svoje birače da izađu na drugi krug izbora.
Oglasio se i pobednik
Pobednik prvog kruga Simion očigledno je uspeo da iskoristi izbornu podršku koju je prošle godine ostvario Georgesku, rekavši da će imati posao za njega – možda čak i kao premijera.
„Približavamo se izuzetnom rezultatu, daleko iznad onoga što prikazuju televizijski kanali sistema, koji su izazivali podele, širili otrov i iskrivljavali sve što sam rekao“, rekao je Simion u poruci projektovanoj u sedištu svoje stranke nakon objave rezultata izlaznih anketa.
U ponedeljak ujutru Simion se zavetovao da će popraviti odnose EU-a i SAD-a i rekao da ne želi da bude remetilački faktor u EU-u, već reformator. „Želeti da se reformiše EU ne znači želeti da se ona napusti. Verujemo u Evropsku uniju koja napreduje kao gnezdo za svoje raznolike i suverene nacije, a ne kao kruti sistem koji sprovodi univerzalne politike.“
Postaje vrlo zanimljivo, rekao bih i vrelo – ne samo u Rumuniji!
Jer razlika koju je Simion ostvario u jučerašnjem prvom krugu izbora prevelika je da bi davala realne šanse njegovom protivkandidatu.
Ali to je ipak Rumunija, a tamo je, očigledno (aluzija na uvodni deo teksta), štošta moguće – pa ćemo ipak sačekati drugi krug.
