Kad obični ljudi pomisle na Japan, mogu im pasti na pamet razni pojmovi. Neki će se setiti gigantskih i mega uspešnih tehnoloških korporacija (npr. Sony, Panasonic, Toyota) koje su sinonim za kvalitet i tehnološki napredak. Drugima će pasti na pamet lepo uređeni veliki gradovi kao što su Tokio i Osaka sa velikim parkovima i prirodnim atrakcijama. Treći će istaći poštenu i bogatu japansku kulturu i tradiciju (npr. tradicionalna odevna predmeta kimono, bonsai drveće, samuraje i gejše).
U svakom slučaju, velika većina ljudi na planeti imaće pozitivne asocijacije za Japan. Ipak, na ekonomskom planu, Japan već neko vreme ne procvetava kako se može misliti. Japanska privreda stagnira, gubi borbu sa konkurencijom iz Azije, Evrope i drugih delova sveta, a životni standard, posebno za obične ljude, se smanjuje.
Dana 10. juna, vlada je objavila da je japanska privreda u prvom tromesečju ove godine iskusilo pad od 1,8%. Bruto domaći proizvod (BDP) je ostao negativan zbog pada izvoza i potrošnje u poređenju sa prethodnim tromesečjem.
Prošle godine, Nemačka je po visini nominalnog BDP-a nadmašila Japan i postala treća najveća privreda sveta. Japan je pao na četvrto mesto, nakon što je 13 godina držao poziciju treće svetske ekonomske sile.
Nekad je Japan bio još uspešniji. Sve do ne tako davne 2009. godine, japansko gospodarstvo je bilo drugo najveće svetsko gospodarstvo, odmah nakon američkog. Međutim, 2010. godine, usred svetske finansijske krize, pretekla ga je asertivna Kina. Sledeće godine, japanska privreda bi mogla pasti za još jedno mesto, što pokazuju procene MMF-a.
Pad BDP-a, radne produktivnosti i vrijednosti jena
Prosečna godišnja realna stopa rasta japanskog BDP-a od 2000. do 2022. iznosila je samo 0,7%, dok je nemačka stopa rasta iznosila 1,2%. Kao rezultat tog procesa, japanski BDP je u poslednja dva decenija porastao samo oko 10%, dok se nemački BDP skoro udvostručio.
U međuvremenu, proizvodnost rada u Japanu u 2022. godini – mjerena vrijednošću dobara ili usluga koje radnik može proizvesti po satu – bila je na 30. mjestu od 38 zemalja OESD-a, i najslabija među članicama G7. Proizvodnost rada u Japanu iznosi samo 60% proizvodnosti rada Nemačke, koja je na drugom mjestu u tom segmentu iza SAD-a.
Kad se to uzme u obzir, nije iznenađujuće da je Nemačka prešla Japan po veličini nominalnog BDP-a, iako ima „samo“ 84 miliona stanovnika u odnosu na Japan koji broji 126 miliona žitelja.
BDP je pod uticajem kursa domaće valute. S obzirom na to kako je japanski jen izgubio vrijednost u odnosu na američki dolar za skoro 30% u poslednjoj deceniji, logično je kako se japanski BDP postepeno, ali sigurno smanjivao.
I kad se gleda nominalni BDP po glavi stanovnika, Japan ne stoji nimalo dobro. Upravo suprotno. Japanski BDP po glavi stanovnika iznosio je 34.064 dolara 2022. godine, što ga je svrstalo na tek 21. mjesto među 38 zemalja članica OESD-a. To je rekordno niska pozicija.
Rast tržišta akcija
Usprkos padu ekonomske produktivnosti, japansko tržište akcija nastavilo je rasti. Čak je postiglo rekord: Nikkei indeks jednom prilikom popeo se iznad 40.000. To je bilo veće nego njegov vrhunec 1989. godine, neposredno pre pucanja japanskog tržišta akcija.
Ipak, usprkos problemima, velike japanske kompanije i dalje posluju pozitivno, najviše zbog slabog jena. Korporacije kao što je Tojota imaju značajne koristi od deprecijacija jena i omogućuje kompanijama da postignu rekordne dobitke i povećanje tržišne vrednosti njihovih akcija.
Još jedan veliki razlog za uzlet japanskog tržišta akcija je dolazak velikih ulaganja iz inostranstva. Američki ulagači nastavljaju da ulažu novac na japansko tržište akcija. Japanska vlada takođe podstiče ljude da ulažu u akcije u skladu sa NISA politikom oslobađanja od poreza.
Veliki profitiraju, a srednji i mali preduzetnici trpe. Slabi jen pogoduje stranim turistima koji moraju dati manje dolara ili evra prilikom šopinga u Japanu i donosi velike profite izvozno orentisanim japanskim kompanijama kao što su Micubiši, Itoču, Honda, Nisan, Soni, Hitači, Micua.
Ipak, rast tržišta akcija i slabljenje nacionalne valute nije dobro za većinu japanskih preduzetnika i nacionalnu privredu u celini. Slabiji kurs jena u velikoj meri negativno utiče na japanske uvozničke kompanije koje uvoze energiju, hranu, repromaterijale i opremu.
Japan je država bez velikih resursa i primorana je uvoziti svu energiju. Prošle godine Tokio je uvozio približno 3,1 miliona barela sirove nafte dnevno. To ga čini jednim od najvećih svetskih uvoznika nafte. Japan je takođe vodeći svetski uvoznik ukapljenog prirodnog gasa (LNG). Prošle godine Japanci su uvozili oko 350-400 miliona kubnih metara prirodnog gasa dnevno, u obliku LNG-a.
Nakon nesreće u Fukušimi 2011. godine, Japan je smanjio upotrebu nuklearne energije, ali postoji kontinuirana rasprava o ponovnom pokretanju nekih nuklearnih reaktora kako bi se smanjila zavisnost o fosilnim gorivima.
Obični ljudi – najveći gubitnici
Velike korporacije možda ostvaruju rekordne profite, ali većina malih i srednjih preduzetnika trpi, a samim time i velika većina japanskih građana.
Najveći problem japanske privrede je pad domaće potrošnje budući da ona čini polovinu japanske privredne aktivnosti. Privatna potrošnja čini otprilike 55% japanskog BDP-a. Kada se tome dodaju vladini izdaci, ukupna domaća potrošnja obično čini oko 75-80% BDP-a. Pad potrošnje je direktna posledica slabih i nedovoljno visokih plata.
Zvuči pomalo neverovatno podatak da su obične radničke plate u Japanu ostale na istom nivou tokom poslednje tri decenije. To je potpuno bizarno za jedno razvijenu i sofisticiranu privredu. Iako su na zahtev vlade velike kompanije poslednjih godina nakon koronakrize podignule plate zaposlenicima, većina malih i srednjih tvrtki odbija to učiniti. Zbog kontinuirane financijske deregulacije Centralne japanske banke, japanska privreda poslednjih godina prešla je iz deflacije u inflaciju.
Inflacija je 2022. iznosila 2,5%, a 2023. godine 3,27%. To su za Japan koji je naučio na konstantnu deflaciju velike brojke. Cene roba i usluga vrtoglavu rastu, a povećanja plata običnih ljudi niža su od stope poskupljenja. Prosečne su plate u januaru 2024. pale 0,6 posto na godišnjem nivou u odnosu na januar 2023. Logično je kako su Japanci sve nezadovoljniji. Prognoze nisu optimistične. Očekuje se da će stopa inflacije u ovoj godini iznositi oko 3%. Središnja banka stope ranije ove godine podigla je kamatne stope prvi put od 2007., s negativne stope -0,1% na razinu od0 do 0,1%.
Stagnacija japanske privrede nosi velike pretnje. Osim smanjene domaće potrošnje javljaju se i neželjeni procesi poput gubitka visokokvalifikovane radne snage. Statistike pokazuju kako se se mnogi kvalifikovani japanski radnici iz automobilske, elektro i hemijske industrije, IKT sektora, robotike i medicine trajno sele u Sjedinjene Države, Kanadu, EU i Veliku Britaniju jer tamo mogu dobiti mnogo veće plate radeći slične poslove. Pritom, domaće stručnjake neće zadržati skandal nezabilježenih razmjera u japanskoj autoindustriji.
Japanski „Novi kapitalizam“ bez dece i brakova
Ekonomska i demografska politika premijera, vođe Liberalno-demokratske stranke (LDP), Fumija Kišide koji je na vlasti od oktobra 2021. nije dala pozitivne rezultate.
Ta politika je uveliko nastavak politike pokojnog bivšeg premija Šinsa Abea koji je vladao od 2012. do 2020. Kishidin kabinetu julu 2023. lansirao je akcioni plan „Novog kapitalizma” kako bi ostvario rast privrede i preraspodelio bogatstvo kroz povećanje plata s naglaskom na ulaganje u ljudske resurse, nauku i tehnologiju, inovacije i start-apove, zelenu i digitalnu transformaciju. Međutim, vidljivo je kako nakon godinu dana Kišidina vlada ne uspeva rešiti velike probleme koji neće biti rešeni tako skoro.
Nezaposlenost iznosi samo 2,6%, ali je značajan problem. Japan pati od ozbiljnog nedostatka radne snage. Neka mu zanimanja nedostaju, a nekih ima previše i ne mogu se svi zaposliti. Japanu u velikoj meri nedostaje medicinskog osoblja (tehničari, sestre), programera, nastavnika engleskog jezika, građevinskih i proizvodnih radnika, mehaničara, radnika u ugostiteljstvu.
S druge strane, ima previše administrativnih radnika. S obzirom da Japan nije imigrantska država problem neće biti lako riješiti. Ili će trebati privlačiti imigrante ili restrukturirati gospodarstvo.
Stopa nataliteta nastavlja padati. Dostigla je rekordno nizak nivo prošle godine: 1,20 rođena deteta po ženi. Godinu ranije stopa nataliteta je iznosila 1,26.
Stopa plodnosti pala je u svih 47 prefektura. U Tokiju je po prvi put pala ispod 1,0 na neverojatnih 0,99. Susjedne prefekture Saitama, Chiba i Kanaganja bile su na manje od 1,20. Za pozitivnu stopu nataliteta i opstanak potrebna je razina od 2,1 deteta po ženi.
Pao je i broj sklopljenih brakova. Prošle godine, prvi put u posleratnom razdoblju od 1945, broj parova koji su se venčali pao je ispod 500.000, na oko 470.000. Iako je brak lično pitanje svake osobe, ako se netko ne može venčati zbog loših ekonomskih uslova tada to nije privatno nego nacionalno političko pitanje. Mnogi mladi ljudi su zaposleni na određeno vreme i njima može biti teško zaraditi dovoljan prihod za život, a kamoli da planiraju porodicu. Najveći problem je rešavanje stambenog pitanja i tu bi vlada nešto morala učiniti.
Japan – država slučaj?
Negativni demografski trendovi mogli bi se dugoročno pokazati opasnim za Japan i ugroziti ne samo ekonomski napredak, sistem socijalne zaštite nego i nacionalnu bezbednost zemlje. To je pokazatelj kako i kad je stanje dobro u državi vlasti i građani se ne smeju nikada opustiti i uživati u zoni komfora, nego gledati dugoročno.
Ako ne dođe do ozbiljnih reformi, Japan bi se iz kapitalističkog raja mogao se pretvoriti u nešto neželjeno – nešto što je malo ko očekivao i nešto o čemu malo ko razmišlja. Čak i ako izuzmemo demografski slom, pad radne produktivnosti, izbijanje koruptivnih skandala, izostanak rasta ili mizeran rast BDP-a, pokazatelji su kako nešto ozbiljno nije u redu s Japanom.
Zemlja Izlazećeg Sunca bi mogla postati država slučaj jer je lišena većine prirodnih resursa. Loši društveno-ekonomski trendovi pre ili kasnije će se preliti na politiku. Radikalne skupine različitih predznaka će ojačati.
S obzirom na duboku istoriju japanskog fanatičnog militarizma i imperijalizma to je veliki problem koji se ne sme zanemariti.
