Кад обични људи помисле на Јапан, могу им пасти на памет разни појмови. Неки ће се сетити гигантских и мега успешних технолошких корпорација (нпр. Sony, Panasonic, Toyota) које су синоним за квалитет и технолошки напредак. Другима ће пасти на памет лепо уређени велики градови као што су Токио и Осака са великим парковима и природним атракцијама. Трећи ће истаћи поштену и богату јапанску културу и традицију (нпр. традиционална одевна предмета кимоно, бонсаи дрвеће, самураје и гејше).
У сваком случају, велика већина људи на планети имаће позитивне асоцијације за Јапан. Ипак, на економском плану, Јапан већ неко време не процветава како се може мислити. Јапанска привреда стагнира, губи борбу са конкуренцијом из Азије, Европе и других делова света, а животни стандард, посебно за обичне људе, се смањује.
Дана 10. јуна, влада је објавила да је јапанска привреда у првом тромесечју ове године искусило пад од 1,8%. Бруто домаћи производ (БДП) је остао негативан због пада извоза и потрошње у поређењу са претходним тромесечјем.
Прошле године, Немачка је по висини номиналног БДП-а надмашила Јапан и постала трећа највећa привреда света. Јапан је пао на четврто место, након што је 13 година држао позицију треће светске економске силе.
Некад је Јапан био још успешнији. Све до не тако давне 2009. године, јапанско господарство је било друго највеће светско господарство, одмах након америчког. Међутим, 2010. године, усред светске финансијске кризе, претекла га је асертивна Кина. Следеће године, јапанска привреда би могла пасти за још једно место, што показују процене ММФ-а.
Пад БДП-а, радне продуктивности и вриједности јена
Просечна годишња реална стопа раста јапанског БДП-а од 2000. до 2022. износила је само 0,7%, док је немачка стопа раста износила 1,2%. Као резултат тог процеса, јапански БДП је у последња два деценија порастао само око 10%, док се немачки БДП скоро удвостручио.
У међувремену, производност рада у Јапану у 2022. години – мјерена вриједношћу добара или услуга које радник може произвести по сату – била је на 30. мјесту од 38 земаља ОЕСД-а, и најслабија међу чланицама G7. Производност рада у Јапану износи само 60% производности рада Немачке, која је на другом мјесту у том сегменту iza САД-а.
Кад се то узме у обзир, није изненађујуће да је Немачка прешла Јапан по величини номиналног БДП-а, иако има „само“ 84 милиона становника у односу на Јапан који броји 126 милиона житеља.
BDP је под утицајем курса домаће валуте. С обзиром на то како је јапански јен изгубио вриједност у односу на амерички долар за скоро 30% у последњој деценији, логично је како се јапански БДП постепено, али сигурно смањивао.
И кад се гледа номинални БДП по глави становника, Јапан не стоји нимало добро. Управо супротно. Јапански БДП по глави становника износио је 34.064 долара 2022. године, што га је сврстало на тек 21. мјесто међу 38 земаља чланица ОЕСД-а. То је рекордно ниска позиција.
Раст тржишта акција
Успркос паду економске продуктивности, јапанско тржиште акција наставило је расти. Чак је постигло рекорд: Nikkei индекс једном приликом попео се изнад 40.000. То је било веће него његов врхунец 1989. године, непосредно пре пуцања јапанског тржишта акција.
Ипак, успркос проблемима, велике јапанске компаније и даље послују позитивно, највише због слабог јена. Корпорације као што је Тојота имају значајне користи од депрецијација јена и омогућује компанијама да постигну рекордне добитке и повећање тржишне вредности њихових акција.
Још један велики разлог за узлет јапанског тржишта акција је долазак великих улагања из иностранства. Амерички улагачи настављају да улажу новац на јапанско тржиште акција. Јапанска влада такође подстиче људе да улажу у акције у складу са НИСА политиком ослобађања од пореза.
Велики профитирају, а средњи и мали предузетници трпе. Слаби јен погодује страним туристима који морају дати мање долара или евра приликом шопинга у Јапану и доноси велике профите извозно орентисаним јапанским компанијама као што су Мицубиши, Иточу, Хонда, Нисан, Сони, Хитачи, Мицуа.
Ипак, раст тржишта акција и слабљење националне валуте није добро за већину јапанских предузетника и националну привреду у целини. Слабији курс јена у великој мери негативно утиче на јапанске увозничке компаније које увозе енергију, храну, репроматеријале и опрему.
Јапан је држава без великих ресурса и приморана је увозити сву енергију. Прошле године Токио је увозио приближно 3,1 милиона барела сирове нафте дневно. То га чини једним од највећих светских увозника нафте. Јапан је такође водећи светски увозник укапљеног природног гаса (LNG). Прошле године Јапанци су увозили око 350-400 милиона кубних метара природног гаса дневно, у облику LNG-а.
Након несреће у Фукушими 2011. године, Јапан је смањио употребу нуклеарне енергије, али постоји континуирана расправа о поновном покретању неких нуклеарних реактора како би се смањила зависност о фосилним горивима.
Обични људи – највећи губитници
Велике корпорације можда остварују рекордне профите, али већина малих и средњих предузетника трпи, а самим тиме и велика већина јапанских грађана.
Највећи проблем јапанске привреде је пад домаће потрошње будући да она чини половину јапанске привредне активности. Приватна потрошња чини отприлике 55% јапанског БДП-а. Када се томе додају владини издаци, укупна домаћа потрошња обично чини око 75-80% БДП-а. Пад потрошње је директна последица слабих и недовољно високих плата.
Звучи помало невероватно податак да су обичне радничке плате у Јапану остале на истом нивоу током последње три деценије. То је потпуно бизарно за једно развијену и софистицирану привреду. Иако су на захтев владе велике компаније последњих година након коронакризе подигнуле плате запосленицима, већина малих и средњих твртки одбија то учинити. Због континуиране финанцијске дерегулације Централне јапанске банке, јапанска привреда последњих година прешла је из дефлације у инфлацију.
Инфлација је 2022. износила 2,5%, а 2023. године 3,27%. То су за Јапан који је научио на константну дефлацију велике бројке. Цене роба и услуга вртоглаву расту, а повећања плата обичних људи нижа су од стопе поскупљења. Просечне су плате у јануару 2024. пале 0,6 посто на годишњем нивоу у односу на јануар 2023. Логично је како су Јапанци све незадовољнији. Прогнозе нису оптимистичне. Очекује се да ће стопа инфлације у овој години износити око 3%. Средишња банка стопе раније ове године подигла је каматне стопе први пут од 2007., с негативне стопе -0,1% на разину од0 до 0,1%.
Стагнација јапанске привреде носи велике претње. Осим смањене домаће потрошње јављају се и нежељени процеси попут губитка висококвалификоване радне снаге. Статистике показују како се се многи квалификовани јапански радници из аутомобилске, електро и хемијске индустрије, ИКТ сектора, роботике и медицине трајно селе у Сједињене Државе, Канаду, ЕУ и Велику Британију јер тамо могу добити много веће плате радећи сличне послове. Притом, домаће стручњаке неће задржати скандал незабиљежених размјера у јапанској аутоиндустрији.
Јапански „Нови капитализам“ без деце и бракова
Економска и демографска политика премијера, вође Либерално-демократске странке (ЛДП), Фумија Кишиде који је на власти од октобра 2021. није дала позитивне резултате.
Та политика је увелико наставак политике покојног бившег премија Шинса Абеа који је владао од 2012. до 2020. Кисхидин кабинету јулу 2023. лансирао је акциони план „Новог капитализма” како би остварио раст привреде и прерасподелио богатство кроз повећање плата с нагласком на улагање у људске ресурсе, науку и технологију, иновације и старт-апове, зелену и дигиталну трансформацију. Међутим, видљиво је како након годину дана Кишидина влада не успева решити велике проблеме који неће бити решени тако скоро.
Незапосленост износи само 2,6%, али је значајан проблем. Јапан пати од озбиљног недостатка радне снаге. Нека му занимања недостају, а неких има превише и не могу се сви запослити. Јапану у великој мери недостаје медицинског особља (техничари, сестре), програмера, наставника енглеског језика, грађевинских и производних радника, механичара, радника у угоститељству.
С друге стране, има превише административних радника. С обзиром да Јапан није имигрантска држава проблем неће бити лако ријешити. Или ће требати привлачити имигранте или реструктурирати господарство.
Стопа наталитета наставља падати. Достигла је рекордно низак ниво прошле године: 1,20 рођена детета по жени. Годину раније стопа наталитета је износила 1,26.
Стопа плодности пала је у свих 47 префектура. У Токију је по први пут пала испод 1,0 на неверојатних 0,99. Сусједне префектуре Саитама, Цхиба и Канагања биле су на мање од 1,20. За позитивну стопу наталитета и опстанак потребна је разина од 2,1 детета по жени.
Пао је и број склопљених бракова. Прошле године, први пут у послератном раздобљу од 1945, број парова који су се венчали пао је испод 500.000, на око 470.000. Иако је брак лично питање сваке особе, ако се нетко не може венчати због лоших економских услова тада то није приватно него национално политичко питање. Многи млади људи су запослени на одређено време и њима може бити тешко зарадити довољан приход за живот, а камоли да планирају породицу. Највећи проблем је решавање стамбеног питања и ту би влада нешто морала учинити.
Јапан – држава случај?
Негативни демографски трендови могли би се дугорочно показати опасним за Јапан и угрозити не само економски напредак, систем социјалне заштите него и националну безбедност земље. То је показатељ како и кад је стање добро у држави власти и грађани се не смеју никада опустити и уживати у зони комфора, него гледати дугорочно.
Ако не дође до озбиљних реформи, Јапан би се из капиталистичког раја могао се претворити у нешто нежељено – нешто што је мало ко очекивао и нешто о чему мало ко размишља. Чак и ако изузмемо демографски слом, пад радне продуктивности, избијање коруптивних скандала, изостанак раста или мизеран раст БДП-а, показатељи су како нешто озбиљно није у реду с Јапаном.
Земља Излазећег Сунца би могла постати држава случај јер је лишена већине природних ресурса. Лоши друштвено-економски трендови пре или касније ће се прелити на политику. Радикалне скупине различитих предзнака ће ојачати.
С обзиром на дубоку историју јапанског фанатичног милитаризма и империјализма то је велики проблем који се не сме занемарити.
