Iran je signalizirao da je spreman da omogući prolaz kroz Ormuški moreuz brodovima iz određenih zemalja. Izveštaji medija i podaci sa pratilaca brodova ukazuju da je nekoliko prethodno proverenih tankera već prošlo kroz „bezbedan“ koridor, a pojedina kompanija za transport nafte je, kako se navodi, Iranu platila 2 miliona dolara.
Ovaj razvoj dešava se u trenutku kada je više od 15 tankera bilo pogođeno dronovima i projektilima u moreuzu od kako su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana krajem februara.
Dok je eskalacija u Bliskom istoku uznemirila energetska tržišta, uticaj nekoliko prolazaka tankera ostao je do sada ograničen. Cena Brent nafte i dalje se kreće daleko iznad 100 dolara po barelu.
Evo šta treba znati o poslednjim dešavanjima u Ormuškom moreuzu.
Ko ima dozvolu za prolaz?
Ukratko, ne svi i ne svuda.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je izjavio da je moreuz otvoren za sve osim za SAD i Izrael, dodajući da su neki brodovi iz „različitih zemalja“ već dobili dozvolu za prolaz. Međutim, u praksi, brodovi povezani sa zapadnim zemljama susreću značajne prepreke u obezbeđivanju bezbednog prolaza.
Prema Lloyd’s List, prolazak kroz Ormuški moreuz imaju: Kina, Indija, Pakistan, a Irak i Malezija razgovaraju o planovima tranzita direktno sa Teheranom, dok su zvaničnici prve tri zemlje kao i Turske potvrdili su da je prolaz odobren.
Financial Times je, pozivajući se na pomorske podatke, izvestio da je najmanje osam brodova – uključujući tankere i teretne brodove povezane sa Indijom, Pakistanom i Grčkom, kao i iransku flotu – prošlo kroz moreuz koristeći neobičan put oko ostrva Larak, koji je blizu iranske obale i gde je voda znatno plitkija nego u središtu moreuza.
RT napominje da bi stvarni broj brodova – od kojih su neki možda isključili sisteme automatskog praćenja – mogao biti veći.
Prema FT-u, najmanje devet kineskih tankera za naftu i gorivo takođe se gomila u Zalivu, očigledno pripremajući se za prolazak kroz Ormuški moreuz.
Lloyd’s List navodi da se odobrenje daje slučaj po slučaj, a iranske vlasti rade na „formalizovanijem procesu odobravanja brodova“ koji se očekuje u narednim danima.
Da li je prolaz besplatan?
Na papiru, međunarodni prolaz ne bi trebalo da funkcioniše kao putarina, ali aktuelna situacija se razvija pod uslovima rata.
Lloyd’s List je izvestio da je najmanje jedan operater tankera platio oko 2 miliona dolara za prolaz, ali nije mogao da utvrdi da li su plaćanja izvršena u drugim slučajevima. Takođe je nepoznato kako bi takva plaćanja mogla biti obrađena zbog sankcija protiv Irana.
Pored toga, nekoliko medijskih izveštaja ukazuje da iranski parlament razmatra zakon kojim bi oporezovao brodove koji prolaze kroz moreuz. Wall Street Journal je primetio da bi takva politika zahtevala „regionalnu podršku“ od iranskih suseda u Zalivu.
Kako je Ormuz izgledao pre rata?
Ormuz je bio jedan od najprometnijih i najznačajnijih čvorišta u svetu, sa prosečno 20 miliona barela dnevno nafte i naftnih derivata kroz 2025, što je bilo oko 25% globalne trgovine naftom po moru. Oko 80% protoka išlo je ka azijskim zemljama, uključujući Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).
Oko 93% izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Katara i 96% iz UAE takođe je prolazilo kroz Ormuz, što predstavlja oko 19% globalne trgovine LNG-om.
Pre rata, oko 138 brodova dnevno prolazilo je kroz moreuz; taj broj je sada pao na otprilike 3–5 brodova dnevno, prema procenama.
Moreuz je širok samo 29 nautičkih milja (54 km), sa ulaznim i izlaznim plovnim trakama širine dve milje, odvojenim buferom od dve milje. Brodovi koji koriste Larak rutu moraju da se nose sa plitkim vodama u odnosu na centralni kanal, iako su dubine i dalje dovoljne za većinu tipova brodova.
Uticaj na cene energenata
Sipanje tankera izgleda da ima ograničen uticaj na tržište nafte, sa cenom Brent nafte na 107 dolara po barelu, što je pad sa vrhunca od skoro 120 dolara. WTI sirova nafta pala je sa 100 dolara na 94 dolara.
Evropske fjučers cene prirodnog gasa (TTF) blago su pale na 60 evra po MWh nakon skoka od više od 30% kada je Izrael napao iransko gasno polje South Pars, što je izazvalo odmazdu na energetsku infrastrukturu u Kataru.
Stav Evrope o bezbednosti Ormuza
Evropski lideri zahtevaju „otvaranje Ormuzkog moreuza“ kao i „deeskalaciju i maksimalnu uzdržanost“ od strane boraca. Međutim, evropske NATO članice ne žele da šalju svoje mornarice u moreuz. Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da njegova zemlja može pomoći u obezbeđivanju plovnih traka samo kada oružje utihne.
Uticaj na SAD
Kako su cene nafte skočile, cene benzina u SAD takođe su porasle, dostižući u proseku 3,90 dolara po galonu. Predsednik SAD Donald Tramp pokušava da umanji paniku na tržištu, rekavši da misli da bi cene nafte mogle biti „mnogo gore“, dodajući da će sigurno pasti kada konflikt prestane.
Pored toga, američki sekretar za trezor Skot Besent signalizirao je da Vašington može odustati od sankcija na iransku naftu na tankerima kako bi ublažio cene. Ranije ove nedelje, takođe je rekao da SAD dozvoljavaju iranskim tankerima prolaz kroz moreuz „da snabdevaju ostatak sveta“.
Stav Moskve o krizu u Ormuzu
Kriza direktno ne remeti ruski izvoz, a neki analitičari smatraju da Moskva može imati koristi od suženog globalnog snabdevanja.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija „je i ostaje pouzdan snabdevač“ naftom i gasom, uz upozorenje da zemlja ne može u potpunosti da izbegne širi uticaj. Dodao je da je Moskva davno upozoravala na rizike eskalacije u Bliskom istoku.
