Sedamdesetih godina prošlog veka, u Sjedinjenim Državama je građeno pet odsto svetskih okeanskih komercijalnih brodova. Sada se sve promenilo. Najveći igrač je Kina, koja drži 46,59% globalnog tržišta. Na drugom mestu je Južna Koreja (29,24%), a na trećem Japan (17,25%). Udeo SAD je samo 0,13%
AMERIČKA brodogradnja – i vojna i civilna – ozbiljno je degradirala. Tamo kao da su zaboravili ne samo da grade, već i da popravljaju brodove.
Dobra ilustracija stanja je fijasko sa modernizacijom raketnih krstarica Ticonderoga, koja je počela još 2012. godine.
U početku je taj program obuhvatao jedanaest krstarica, a zatim je spisak sveden na sedam.
Na kraju su modernizovane samo tri, a ostale su – otpisane. Ali, pre nego što se to dogodilo, na njih su potrošene 1,84 milijarde dolara.
Jedan od razloga ovakvog ishoda je i to što u Vašingtonu nisu uspeli da se dogovore – ko treba da nadgleda tok radova.
Ukupna proizvodnja brodova u SAD pala jena istorijski minimum, za više od 85% u odnosu na 1950-te. A broj brodogradilišta sposobnih da grade velike brodove opao je za više od 80 odsto.
Sedamdesetih godina prošlog veka, u Sjedinjenim Državama je građeno pet odsto svetskih okeanskih komercijalnih brodova. Sada se sve promenilo.
Najveći igrač je Kina, koja drži 46,59% globalnog tržišta. Na drugom mestu je Južna Koreja (29,24%), a na trećem Japan (17,25%).
Udeo SAD je samo 0,13%.
Kineska brodogradilišta imaju kapacitet od oko 23.250.000 tona, a američka – manje od 100.000 tona u SAD. Odnosno 232 puta manji.
Amerikanci imaju manje od dve stotine brodova okeanske klase, a samo 80 njih učestvuje u međunarodnoj trgovini.
Kina ih ima pet i po hiljada.
Ova naizgled čisto komercijalna dostignuća takođe imaju važnu vojnu dimenziju: postojeće sposobnosti Kine omogućavaju joj da brzo i jeftino gradi vojnee i pomoćne brodove.
Prema izveštajima Pentagona, kineska ratna mornarica trenutno ima više od 370 brodova, dok američka ima oko 300.
Ovaj jaz će se samo povećavati u narednim godinama.
