Bajdenova administracija je blizu završnog formulisanja sporazuma sa Saudijskom Arabijom koji bi obavezao Sjedinjene Američke Država da pomažu odbranu zalivske nacije, što bi bio deo dugoročnog dogovora da se ohrabri uspostavljanje diplomatskih veza između Saudijske Arabije i Izraela, navode američki i saudijski zvaničnici.
Ali uspeh ovog diplomatskog nastojanja zavisi od izraelskog obavezivanja na posebnu palestinsku državu, i urgentnije od okončanja rata u Gazi, što je malo verovatan ishod s obzirom na višemesečne besplodne pregovore o uspostavljanju primirja i izraelski upad tokom vikenda za oslobađanje talaca iz samog središta Pojasa Gaze.
Američka namera jeste da predstavi Izraelu jedinstvenu priliku da postigne svoj dugoročni cilj uspostavljanja normalnih odnosa sa Saudijskom Arabijom, te da Izrael tako otvori vrata svom širem prihvatanju u arapskom i muslimanskom svetu. Zauzvrat, Izrael mora da podrži uverljivu putanju prema rešenju koje obuhvata dve države sa Palestincima, nešto čemu se suprotstavljaju i izraelska vlada i veći deo javnosti u zemlji.
Diplomatsko nastojanje da se dođe do odbrambenog pakta sa Rijadom čini izuzetan obrt za predsednika Bajdena, koji je kao kandidat na predsedničkim izborima obećavao da će Saudijsku Arabiju tretirati kao izopštenika i da će je naterati da snosi posledice za ubistvo novinara Džamala Kašogdžija, rezidenta SAD. Bajden je sada na ivici da se formalno obaveže da zaštiti naftom bogatu monarhiju, koja trasira ambicioznu putanju ekonomskog i društvenog razvoja dok i dalje potiskuje disidentske glasove.
„To bi bio prvi put da SAD zaključe uzajamni odbrambeni sporazum koji bi imao snagu zakona još od revizije Američko-japanskog ugovora iz 1960. godine, i prvi put da zaključuju takav sporazum sa autoritarnom državom“, kaže Aaron Dejvid Miler, nekadašnji američki mirovni pregovarač koji sada radi u vašingtonskom tink-tenku. Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.
Bezbednosni savez bi uzdigao regionalnu poziciju Saudijske Arabije i utvrdio ulogu američke vojske na Bliskom istoku, koja je u grču od napada Hamasa na Izrael 7. oktobara 2023. godine i posledičnog rata u Gazi. Dogovor bi trebalo da osnaži saudijsku bezbednost, dok bi rizikovao povećanje napetosti sa Iranom, koji se takmiči za regionalnu nadmoć sa Saudijskom Arabijom i produbljuje svoje veze sa Rusijom.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio je prošlog meseca da izraelska dugoročna bezbednost zavisi od njegove regionalne integracije i normalnih odnosa sa arapskim državama, uključujući Saudijsku Arabiju.
„Ne bi trebalo da propustimo istorijsku priliku da ostvarimo istorijsku viziju bezbednog Izraela, zakriljenog snažnim regionalnim partnerima, koji bi činili moćan front sposoban da odvrati agresiju i održi regionalnu stabilnost“, rekao je Salivan izveštačima. „Svakog dana nastojimo da ostvarimo ovu viziju“.
Sporazum –poznat kao Sporazum o strateškom savezništvu (Strategic Alliance Agreement) – mora da dobije podršku dvotrećinske većine u Senatu kako to nalaže američki Ustav. Malo je verovatno da će dobiti podršku od dovoljnog broja zakonodavaca ukoliko se ne poveže sa saudijskim obavezivanjem da normalizuje odnose sa Izraelom.
Pre nego što Saudijci to učine, međutim, oni bi voleli da vide okončanje rata u Gazi kao i ono što bi prepoznali kao nepovratne i neopozive korake koji bi tokom nekoliko godina vodili ka ostvarenju palestinske države. Izraelsko protivljenje rešenju koje obuhvata dve države čini poteškoću koju će možda biti teško otkloniti.
Nacrt sporazuma je ugrubo oblikovan prema vašingtonskom paktu o uzajamnoj bezbednosti sa Japanom, prema rečima američkih i saudijskih zvaničnika. Kao zamenu za američke obaveze da pomognu odbranu Saudijske Arabije ukoliko ova bude napadnuta, garantovaće Vašingtonu pristup saudijskoj teritoriji vazdušnom prostoru kako bi bili zaštićeni američki interesi i regionalni partneri. Takođe je naum sporazuma da čvršće priveže Rijad za Vašington tako što bi zabranio gradnju kineskih baza u kraljevstvu ili bezbednosnu saradnju Kine i Rijada, navode zvaničnici.
Sporazum bi učinio Saudijsku Arabiju jedinom arapskom državom koja ima formalni ugovor o odbrani sa SAD. Dok Izrael nije sporazumni saveznik, američka politika je tokom više decenija usmerena na osiguravanje da mu pomogne da održi „kvalitativno vojno preimućstvu“ u regionu, što je sankcionisano zakonom 2008. godine. Američke bezbednosne obaveze prema Izraelu demonstrirane su u aprilu, kada su SAD predvodile multinacionalni odgovor kako bi zaštitile Izrael od velikog iranskog napada raketama i dronovima.
U širem regionu tursko članstvu u NATO obezbeđuje snažne uzajamne odbrambene obaveze. Sedam arapskih država su veliki ne-NATO saveznici, što je status koji omogućuje izvesnu korist od SAD u sferi odbrane i bezbednosti ali je umnogome simboličan i neobavezujuć.
Veliki dogovor koji bi obuhvatio američko-saudijsko bezbednosno savezništvo i saudijsko-izraelski sporazum o normalizaciji predstavljao bi geostratešku pobedu za Vašington, rekao je Džonatan Panikog, nekadašnji viši američki obaveštajni zvaničnik koji sada zarađuje sa Atlantskim savetom. Ovaj sporazum, prema njegovim rečima, imao bi potencijal da preinači istorijska savezništva na Bliskom istoku.
„Osiguranjem da Saudijska Arabija bude laskavo povezana sa SAD kada su posredi bezbednost, tehnologija i dugoročni ekonomski i trgovinski napori“, kaže, bi takođe „poremetilo nastojanja Pekinga da ostvari uticaj u regionu i pronađe dodatne saveznike voljne da podrže kinesku težnju da preoblikuju liberalni međunarodni poredak koji predvode SAD“.
Širi dogovor – ali ne i ugovor – bi trebalo da uključi američku podršku razvoju saudijskom civilnom nuklearnom programu uz obogaćivanje uranijuma, što je još jedno ekstremno osetljivo pitanje koje bi još trebalo razrešiti u završnici razgovora.
Nastojanja Bajdenove administracije da ohrabri nornalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije bila su u toku dosta pre napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine na Izrael, za koji predsednik i neki stručnjaci za Bliski istok kažu da je bio usmeren da omete ovaj proces.
Razgovori su prekinuti tokom nekog vremena nakon što je izbio rat u Gazi ali su potom nastavljeni. Prodor u narednim mesecima bi dao Bajdenu veliku spoljnopolitičku pobedu uoči predsedničkih izbora u kojima ga je podrška Izraelu u ratu u Gazi koštala naklonosti njegove demokratske baze.
Nacrt sporazuma gotovo je završen prošlog meseca kada su se Saliven i drugi viši američki zvaničnici sastali sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, uz konceptualnu saglasnost o većini odredaba, navode zvaničnici. Paralelni Sporazum o odbrambenoj saradnji, koji može biti donet izvršnom naredbom, takođe se izrađuje kako bi se povećala prodaja naoružanja, razmena obaveštajnih podataka i pospešilo planiranje o zajedničkim pretnjama, uključujući terorizam i Iran.
Iako primirje nije formalni zahtev za napredak u nornalizaciji odnosa, američki i saudijski zvaničnici kažu da je praktično nemoguće postići širi dogovor bez postizanja primirja. Državni sekretar Entoni Blinken rekao je u subotu da SAD i dalje nastoje da se postigne sporazum o primirju nakon izraelske misije spasavanja talaca kao i da je Hamas sada glavna prepreka postizanju sporazuma o obustavi borbi.
„Jedino što stoji na putu postizanja primirja je Hamas“, rekao je Blinken, „Vreme je da i oni prihvate dogovor“.
Hamas je naveo da bi bilo kakav mirovni sporazum o Gazi trebalo da uključi stalno primirje, čemu se Netanjahu javno protivi.
Američko-saudijsko partnerstvo je tokom više decenija bilo usredsređeno na naftu i bezbednost, uključujući protivterorističko delovanje protiv Al Kaide i Islamske države i raspoređivanje preko pola miliona američkih vojnika u kraljevstvu 1990. godine kako bi se odbacila invazija iračkog diktatora Sadama Huseina na Kuvajt i saudijska naftna polja. Bilo je takođe nekoliko teških poremećaja, koji su skoro doveli do prekida, uključujući povodom terorističkih napada 11. septembra 2001. u kojima je 15 od 19 otmičara aviona bilo iz Saudijske Arabije i ubistvo Džamala Kašogdžija 2018. godine koje su izvršili saudijski operativci.
Formalno savezništvo bi poništilo dugotrajne debate u Vašingtonu i sumnje u Rijadu o američkoj posvećenosti saudijskoj bezbednosti, ojačalo bi kraljevstvo suočeno sa rivalskim Iranom i ublažilo bi vašingtonsku zabrinutost o okretanju Saudijaca prema Kini ili Rusiji. Takođe bi moglo da trasira put prema eventualnom izraelsko-saudijskoj koaliciji protiv Teherana te da utvrdi američko prisustvo na Bliskom istoku uprkos tome što se američke administracije jedna za drugom sve više usredsređuju na Aziju.
Pentagon je sve više uključen u pregovore oko sporazuma tokom prethodnih meseci kako se razgovori sa Rijadom bliže svom zaključenju. Američki zvaničnici takođe su obavestili svoje izraelske kolege o razgovorima sa Saudijcima.
Eventualno stvaranje nezavisne palestinske države u Pojasu Gaze, na Zapadnoj Obali i u Istočnom Jerusalimu zahtevalo bi teške reforme Palestinske uprave (Palestinian Authority) i znatne ustupke izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji se snažno protivio stvaranju palestinske države, obrazlažući da bi to potkopalo izraelsku bezbednost.
Netanjahu je u prošlosti pod pritiskom Vašingtona menjao svoje političke pozicije, ali sada bi to po svoj prilici zahtevalo da reorganizuje svoju trenutnu vladajuću koaliciju, koja obuhvata krajnje desničarske stranke. Rastuća većina izraelske javnosti protivi se palestinskoj državnosti nakon napada od 7. oktobra prošle godine koji je predvodio Hamas, uz 74 odsto Izraelaca koji se protive toj zamisli čak i ukoliko bi bila deo procesa nornalizacije odnosa sa Saudijskom Arabijom, prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja.
