Tokom protekle noći, Iran je izveo raketni napad na Izrael, u kom je ispaljeno više stotina raketa na izraelsku teritoriju. Prema izjavi iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, ovaj napad predstavljao je akt samoodbrane Teherana i bio je u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji omogućava zemljama da brane svoju bezbednost. Arakči je u telefonskim razgovorima sa evropskim kolegama, uključujući ministre iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke, naglasio da su ciljevi Irana isključivo bili vojne baze i bezbednosni objekti Izraela.
Ovaj napad usledio je kao odgovor na ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanije i generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasrulaha, nakon čega su u Izraelu usledile eksplozije u većem delu zemlje, od Jerusalima do Jordanske doline. Iran je ispalio 181 balističku raketu, zbog čega je oko deset miliona Izraelaca potražilo utočište u skloništima. Nekoliko osoba je ranjeno, dok su izraelske odbrambene snage (IDF) uspešno presrele veliki broj projektila, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država.
⚡#BREAKING Iran’s revolutionary guards say they used hypersonic ‘fattah’ missiles ‘for the first time’ in attack on Israel – state TV — Reuters https://t.co/MtwHPmaiMG
— War Monitor (@WarMonitors) October 1, 2024
Iranska strana je, međutim, istakla da je napad bio odbrambenog karaktera, nakon što je dva meseca pokazivala suzdržanost uprkos, kako je navedeno, „terorističkim akcijama Izraela“. Arakči je naglasio da nove provokacije Tel Aviva mogu dovesti do još snažnijeg odgovora Teherana.
Dok se situacija razvija, hitna sednica Saveta bezbednosti UN zakazana je na zahtev Izraela i Francuske. Postoje nagoveštaji da bi Izrael mogao da odgovori napadima na iranske strateške objekte, uključujući naftnu infrastrukturu, što dodatno podiže napetost u regionu.
Nastavak iranskog napada na Izrael tokom protekle noći dodatno je eskalirao napetosti na Bliskom istoku, sa obe strane koje sada razmatraju dalje korake. Iran je u svom zvaničnom saopštenju ponovio da ne želi dalju eskalaciju, ali je istovremeno poručio da neće oklevati da odgovori na bilo kakve buduće provokacije Izraela. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je naglasio da je napad bio posledica, kako ih Teheran naziva, „agresivnih akcija Izraela“ i upozorio da će svaka nova vojna operacija Tel Aviva na Bliskom istoku naići na još odlučniji i snažniji iranski odgovor.
Izrael, s druge strane, ostaje na oprezu, sa izraelskim vojnim vrhom koji najavljuje mogućnost kontraudara u narednim danima. Izvori bliski izraelskoj vladi sugerišu da bi odgovor mogao biti usmeren na iranske ključne strateške lokacije, uključujući naftne platforme i vojne objekte. Iako je odbrana Izraela uspela da presretne većinu raketa, šteta na određenim delovima infrastrukture je značajna, a odgovor Izraela mogao bi da dodatno ugrozi stabilnost u regionu.
Regionalni i međunarodni akteri izražavaju zabrinutost zbog mogućeg daljeg širenja sukoba. Evropske zemlje, koje su već razgovarale sa iranskim ministrom Arakčijem, apeluju na obe strane da pokažu uzdržanost i da se hitno pronađe diplomatsko rešenje. Ipak, uprkos pozivima na smirivanje situacije, rizik od daljih vojnih akcija ostaje visok, posebno u svetlu aktuelne krize u Pojasu Gaze i napetosti u Libanu, koji su takođe deo šireg regionalnog konflikta.
Ovaj događaj podseća na duboke geopolitičke i religijske tenzije koje oblikuju odnose između Irana i Izraela, ali i širi kontekst konflikta u kom su uključene i velike sile poput SAD, što ovu situaciju čini još složenijom i opasnijom za međunarodnu bezbednost.