Током протекле ноћи, Иран је извео ракетни напад на Израел, у ком је испаљено више стотина ракета на израелску територију. Према изјави иранског министра спољних послова Абаса Аракчија, овај напад представљао је акт самоодбране Техерана и био је у складу са чланом 51 Повеље Уједињених нација, који омогућава земљама да бране своју безбедност. Аракчи је у телефонским разговорима са европским колегама, укључујући министре из Велике Британије, Француске и Немачке, нагласио да су циљеви Ирана искључиво били војне базе и безбедносни објекти Израела.
Овај напад уследио је као одговор на убиство лидера Хамаса Исмаила Ханије и генералног секретара Хезболаха Хасана Насрулаха, након чега су у Израелу уследиле експлозије у већем делу земље, од Јерусалима до Јорданске долине. Иран је испалио 181 балистичку ракету, због чега је око десет милиона Израелаца потражило уточиште у склоништима. Неколико особа је рањено, док су израелске одбрамбене снаге (ИДФ) успешно пресреле велики број пројектила, уз подршку Сједињених Америчких Држава.
⚡#BREAKING Iran’s revolutionary guards say they used hypersonic ‘fattah’ missiles ‘for the first time’ in attack on Israel – state TV — Reuters https://t.co/MtwHPmaiMG
— War Monitor (@WarMonitors) October 1, 2024
Иранска страна је, међутим, истакла да је напад био одбрамбеног карактера, након што је два месеца показивала суздржаност упркос, како је наведено, „терористичким акцијама Израела“. Аракчи је нагласио да нове провокације Тел Авива могу довести до још снажнијег одговора Техерана.
Док се ситуација развија, хитна седница Савета безбедности УН заказана је на захтев Израела и Француске. Постоје наговештаји да би Израел могао да одговори нападима на иранске стратешке објекте, укључујући нафтну инфраструктуру, што додатно подиже напетост у региону.
Наставак иранског напада на Израел током протекле ноћи додатно је ескалирао напетости на Блиском истоку, са обе стране које сада разматрају даље кораке. Иран је у свом званичном саопштењу поновио да не жели даљу ескалацију, али је истовремено поручио да неће оклевати да одговори на било какве будуће провокације Израела. Ирански министар спољних послова Абас Аракчи је нагласио да је напад био последица, како их Техеран назива, „агресивних акција Израела“ и упозорио да ће свака нова војна операција Тел Авива на Блиском истоку наићи на још одлучнији и снажнији ирански одговор.
Израел, с друге стране, остаје на опрезу, са израелским војним врхом који најављује могућност контраудара у наредним данима. Извори блиски израелској влади сугеришу да би одговор могао бити усмерен на иранске кључне стратешке локације, укључујући нафтне платформе и војне објекте. Иако је одбрана Израела успела да пресретне већину ракета, штета на одређеним деловима инфраструктуре је значајна, а одговор Израела могао би да додатно угрози стабилност у региону.
Регионални и међународни актери изражавају забринутост због могућег даљег ширења сукоба. Европске земље, које су већ разговарале са иранским министром Аракчијем, апелују на обе стране да покажу уздржаност и да се хитно пронађе дипломатско решење. Ипак, упркос позивима на смиривање ситуације, ризик од даљих војних акција остаје висок, посебно у светлу актуелне кризе у Појасу Газе и напетости у Либану, који су такође део ширег регионалног конфликта.
Овај догађај подсећа на дубоке геополитичке и религијске тензије које обликују односе између Ирана и Израела, али и шири контекст конфликта у ком су укључене и велике силе попут САД, што ову ситуацију чини још сложенијом и опаснијом за међународну безбедност.