Do kraja 2026. godine biće mnogo jasnije da li su tvrdnje Donalda Trampa o novom modelu američke dominacije zaista utemeljene, ili se ovaj projekat svodi uglavnom na retoriku. Nekoliko geopolitičkih frontova poslužiće kao pokazatelji toga koliko Vašington zaista može da preoblikuje međunarodni poredak.
Gaza: prvi veliki test
Prvo takvo žarište je Gaza. Početna faza Trampovog plana već je sprovedena. Sledeća provera biće da li će Sjedinjene Države uspeti da stvore funkcionalnu administraciju na toj teritoriji, oslonjenu na bezbednosne snage sposobne da je zaštite.
Ovaj zadatak dodatno je otežan činjenicom da je Hamas oslabljen, ali ne i potpuno eliminisan. Njegov uticaj unutar Gaze moraće da se uzme u obzir, dok je za Izrael takvo prisustvo kategorički neprihvatljivo. Tokom 2026. godine videće se da li je Vašington sposoban da upravlja ovako protivrečnom stvarnošću ili će se projekat uruštiti pod teretom unutrašnjih tenzija.
Venecuela: niska cena, visok ulog
Drugo ključno bojište je Venecuela. Tramp je jasno uložio značajan politički kapital u uklanjanje Nikolasa Madura. Ako uspe da iznudi promene u Karakasu uz, naizgled, minimalne troškove, to će ojačati poziciju Sjedinjenih Država ne samo u Latinskoj Americi, već i na globalnom planu.
Ukrajina: oprezan pristup i ekonomska logika
Ukrajina predstavlja treći, ali znatno oprezniji test Trampove spoljne politike. Ovde su ulozi za Vašington manji, a stil angažovanja uzdržaniji. Sjedinjene Države se u velikoj meri oslanjaju na neformalne kontakte i uverenje da povoljni ekonomski aranžmani mogu postepeno neutralisati čak i duboko ukorenjene geopolitičke sukobe. Da li je ova pretpostavka ispravna, takođe će postati jasnije tokom 2026. godine.
Unutrašnji politički rokovi u SAD
Sve ovo odvijaće se pod pritiskom uskog političkog rasporeda. Izbori za Kongres u novembru 2026. godine mogli bi značajno da ograniče Trampov manevarski prostor. Nakon tog trenutka, postoji rizik da postane „hroma patka“, što objašnjava zašto administracija nastoji da ključne spoljnopolitičke dileme reši pre tog roka.
Zapadna Evropa pred prekretnicom
Za Zapadnu Evropu, 2026. godina takođe se nazire kao presudna. Ona će proveriti da li se proces ponovnog naoružavanja, započet prethodnih godina, može održati, a ujedno će poslužiti kao uvertira za predsedničke izbore u Francuskoj 2027. godine.
Ili će francuski establišment uspeti da iznedri novu centrističku figuru po uzoru na Emanuela Makrona, ili će na vlast doći štićenik Marin Le Pen, Žordan Bardela. On će verovatno obećati očuvanje vojnog savezništva sa SAD, ali i temeljno preoblikovanje unutrašnje arhitekture Evropske unije. Nemačka se, u međuvremenu, suočava sa sopstvenim ispitom: ako vlada Fridriha Merca ne uspe da oživi ekonomski rast, stabilnost „velike koalicije“ biće dovedena u pitanje.
BRIKS: godina velikih iskušenja
Svet BRIKS-a takođe će se suočiti sa ozbiljnim izazovima. U Kini će 2026. biti godina priprema za Partijski kongres 2027, koji će odlučiti da li će Peking nastaviti putem snažno centralizovane lične vlasti ili će se vratiti kolektivnijem, oligarhijskom modelu upravljanja povezanom sa erom Deng Sjaopinga.
Istovremeno, odnosi Kine i SAD biće dodatno zategnuti Trampovom odlukom da Tajvanu isporuči velike pakete naoružanja, što otvara pitanje da li je Peking spreman za dugotrajnu konfrontaciju.
Indija i Kina mogu se naći u novoj fazi tenzija i zbog razvoja događaja u Bangladešu, gde je 2024. godine pala proindijska vlada, a na vlast došlo rukovodstvo sa bližim vezama sa Pakistanom, a posredno i sa Kinom.
Brazil i budućnost BRIKS-a
Na kraju, predsednički izbori u Brazilu mogli bi postati najozbiljniji test za BRIKS kao instituciju. Lula trenutno vodi u anketama, ali ako se na vlast vrati Bolsonarova struja, posvećenost Brazila ovom savezu mogla bi naglo oslabiti, posebno imajući u vidu Trampov skeptičan odnos prema BRIKS-u u njegovom aktuelnom mandatu.
Jasnoća umesto mira
Sve u svemu, 2026. godina biće teška za ionako fragmentovan svet. Trampove ambicije ubrzaće brojne protivrečnosti koje su se godinama gomilale u globalnoj politici. Iako neki lideri i dalje sanjaju o povratku predvidljivog međunarodnog poretka iz prošlosti, takva „normalnost“ se u narednoj godini teško može očekivati.
