Nakon izlivanja Duha Svetoga na Pedesetnicu, ognjene reči Apostola i znaci i čuda koji su ih pratili inspirisali su mnoge na pokajanje i veru. Čim su vernici postali članovi Tela Hristovog kroz sveto Krštenje, prodavali su sva svoja imanja i prinos polagali na noge Apostolima; zatim, oslobođeni svih svetovnih veza i interesa, vodili su zajednički život i bili jednog srca i jedne duše.
Nakon što su ispunili uobičajene obrede u hramu, sastajali bi se u svojim kućama da slušaju Hristovu reč koji su apostoli propovedali, da uznose pohvalu Gospodu Isusu Hristu i sa radošću učestvovali u zajednici večnog života, pečatu njihovog zajedništva s Bogom i ljubavi jednih prema drugima — svetom Evharistijom (Dela apostolska 2:42-47; 4:32-34).
Izbor sedmorice đakona
Da bi Dvanaestorica mogli bez ometanja da se posvete molitvi i učenju, kako se broj učenika nastavljao povećavati, odlučili su da imenuju sedmoricu braće, koji su bili uvaženi zbog mudrosti i puni Svetog Duha, da ih oslobode zadatka staranja o materijalnom dobru zajednice, naročito o služenju braći za vreme obroka i pomaganju udovicama i siromašnima.
Sedmorica đakona, na koje Apostoli položiše ruke, bili su: Stefan, Filip, Prohor, Nikanor, Timon, Parmenas i Nikola (Dela apostolska 6:1-6).
Delovanje Svetog Stefana
Delovanje Stefana, koji je bio njihov vođa, proširilo se daleko iznad obezbeđivanja materijalnih potreba zajednice. Ispunjen blagodaću Svetog Duha, on je činio čuda i govorio s autoritetom Božijeg glasnika. Ljudi su mu se zbog dara besedništva divili, a jevrejske vođe su bili ljubomorni i ljuti što nisu mogli da odgovore na njegove argumente.
Doveli su ga pred Sinedrion (skuštinu sastavljenu od 23 sveštenika za celu biblijsku zemlju Izrael) i lažno optužili za bogohuljenje i za nameru da potkopaju zapovesti Zakona.
Beseda arhiđakona Stefana pred Sinedrionom
Mladić je hrabro stao pred sudije i ispunjen Duhom koji je Hristos obećao Svojim učenicima (Matej 10:19) i žarkim rečima u srcu otvrdnule Jevreje podsetio na stalnu ljubav i strpljenje koje je Bog uvek pokazivao prema svom narodu, dajući obećanje Zaveta praocima i nikada ne odustajući da pomogne svojim izabranicima.
Činjeno je to kroz znake i čuda, velika dela i obećanja, i kroz strašna otkrovenja predata Mojsiju na Sinaju i u pustinji. Bog je neumorno delovao u celoj istoriji Izrailja da podigne svoj izabrani narod iznad vezanosti za materijalne stvari i izbavi ih od idolopoklonstva, ali oni su uvek odolevali.
Kada je Pravednik, Spasitelj i Iskupitelj došao na zemlju i kada su se obećanja praotaca i svetih proroka ispunila, pokazali su isto „tvrdo“ srce i uporno odbacivanje dela Svetog Duha:
„Kao što učiniše očevi vaši, tako činite i vi. Kojeg od proroka ne prognaše očevi vaši? I one ubijaše koji najavljivahu dolazak Pravednika, koga vi sada izdaste i ubiste“ (Dela apostolska 7:51-52).
Blagodat Božija je ispunila srce arhiđakona Stefana
Ove bogonadahnute reči izlazile su iz Stefanovih usta blagodaću Božijom, koja je ispunila njegovo srce i učinila ga udeonikom Carstva Nebeskog, a takođe se proširila po celom telu, osvetljavajući njegovo lice božanskim svetlom kao što je obasjalo Spasitelja na Preobraženju. (Matej 17:6; Luka 9:29).
Svi koji su ga gledali u savetu videli su ga tako obučenog u blistavu slavu kao anđela (Dela apostolska 6:15) i škrgutali zubima od mržnje.
Do eskalacije besa i mržnje je došlo kada je Stefan, podigavši oči ka Nebu i videći slavu Božiju i Hrista koji stoji sa desne strane Oca, uzviknuo: „Vidim nebesa otvorena i Sina Čovečijeg koji stoji sa desne strane Boga“ (Dela apostolska 7:56).
Ne mogući da podnesu ovo otkrovenje, Jevreji zatvoriše uši i jurnuvši na Stefana, iznesoše ga iz grada i kamenovaše ga.
Sveti Stefan je prvi mučenik koji je postradao za Hrista
Stefan je s radošću primao smrt po primeru svog Učitelja; i za njega su kamenje koje su bacali bile stepenice ka slavi Hristovoj koju je upravo ugledao. Poslednji dah udahnuo je kao Gospod na Krstu, prizivajući ime Gospodnje sa istinskom ljubavlju prema neprijateljima: „Gospode, ne uzmi im ovo za greh“ (Dela apostolska 7:60; up. Luka 23:34).
Ukrasivši Crkvu skupim biserima svoje krvi, arhiđakon Stefan je prvi krenuo putem ka Nebu koji je Hristos otvorio Svojim stradanjem. Njegova dobrovoljna smrt za Istinu otvorila mu je Raj i omogućila da vidi slavu Božiju.
Njegova savršena ljubav prema Bogu i bližnjima, koja se prelila i na oproštaj onih koji su ga ubili, postavila ga je u prvi red ugodnika Božijih. Stoga verni koji vole mučenike, koji danas posmatraju blistavo lice njegovo pomešano sa svetlošću zvezde iz Vitlejema, s poverenjem se uzdaju u njegovu zastupničku molitvu.
Prenos moštiju arhiđakona Stefana
Telo Svetog Stefana, koje su pobožni ljudi sahranili, otkrio je sveštenik Lucijan u Kafargamali 415. godine nakon javljanja. Preneto je u crkvu koju je u čast Prvomučenika u Jerusalimu podigla carica Evdokija, supruga Teodosija II. Mošti Svetog Stefana kasnije su prenete u Carigrad.
