Vi ste porodični ljudi i otac F. je u pravu kad Vas usmerava na glavno – na brigu o porodici. A kako i čime to je unutrašnja stvar, svojim trudom, po svojim mogućnostima. Svi treba da živimo hrišćanski: i monasi, i mirjani, ali su putevi različiti i odgovaraćemo za različite stvari. Stvaralački izgrađujte svoju porodicu. I ne mogu svi slikari da slikaju ikone, ne treba toliko ikona koliko ima ljudi koji bi želeli da ih slikaju. I svet ne može bez lekara, bez učitelja i bez umetnika, jer će osiromašiti i razboleće se. Jer svako obavlja svoj posao i treba da ga obavlja kao Božje poslušanje – s radošću i ljubavlju.
***
I nemojte zaboraviti: za samovoljne podvige, za postove van zahteva Crkve nećete odgovarati pred Bogom, a za porodicu, za kćerku i za supruga ćete odgovarati samo vi. Vi ste se do te mere usredsredili na sebe da ste prestali da vidite potrebe bližnjeg. Zar je Bog mogao tako nešto da Vam sugeriše? Neprijatelj ide pored i dovija se kako da Vas skrene s Božjeg puta.
***
Vaši doživljaji su izuzetno delikatno i stvaralačko delo – delo ljubavi. I ne uspevate uvek da uskladite ton i da skladno zapevate. Ali to je život. Život je podvig, život je nauka, ona vaspitava u nama i strpljenje, i smirenje, i ljubav.
J. I., razmislite, do nas koji naizgled živimo daleko od uzburkanog sveta, dopire njegova groznica, a šta da kažemo za one čijih duša, uma i srca se direktno dotiče? Neka bi im Bog dao snage da opstanu i da se ne povode za trenutnim kapricima života (jer život se još uvek gradi bez Boga, a to znači da život još uvek nije kako treba).
Dakle, draga J. I., znajte da nam je data vrlo važna uloga – da shvatimo i da se molimo, i da na vreme damo, i da s utehom primimo, olakšavajući na taj način suprugu teško breme spoljašnjih događaja.
Vi treba da budete pomoćnica, a za to nije obavezno da znate, ali je obavezno da osećate. I završiću rečima apostola, one nam dolaze u pravi čas i u odgovarajućoj prilici: „Znanje nadima, a ljubav izgrađuje“ (1 Kor. 8, 1). Znam da imate velike teškoće, želite oslonac, a svima oko sebe Vi morate biti oslonac. Evo, ja imam već 90 godina, a svi od mene još uvek nemilosrdno zahtevaju da budem oslonac. Ali ja znam da je naš oslonac Jedan i da je naša snaga u Jednom, i da je spasenje u Jedinom – sve je u Hristu, Gospodu našem Spasitelju. I uz Božju pomoć sve ćemo izdržati i preživećemo čuvajući veru i vernost. Za nas je glavno da uvek i u svemu budemo s Bogom.
Neka je na vašoj porodici Božji blagoslov.
***
A za porodicu se treba boriti, to nisu prosto vaši odnosi sa suprugom. To je od rane mladosti nesređen život vaše dece. Prvo što treba da činite stalno jeste da se molite za supruga i da se molite svetom Guriju, Samonu i Avivu za očuvanje porodice. Drugo i podjednako važno jeste da zavirite u svoje srce, da pažljivije pogledate sebe – da li ima Vaše krivice u tome što muž izbegava kuću.
***
Vaše hrišćansko strpljenje, smirenje i ljubav će iako malo, svojevremeno učiniti svoje i Vaša druga polovina, Vaš muž će oživeti duhom. Međutim, za to počnite da radite na sebi: kad on plane – Vi nemojte. Shvatite da je njemu teže nego Vama, on ne zna Boga, a neprijatelj ga vodi „tamo kud on neće“. Počnite da se molite za njega stalno i s osećajem sažaljenja, setite se da je i njemu od detinjstva bilo teško kao i Vama. A ostalo je delo Božje. Pročitajte Prvu poslanicu Korinćanima, 7. glavu i imajte na umu da bolujete zajedno s mužem, jer ste vas dvoje – jedno telo.
Dobro je to što se molite za njega. To obavezno treba da činite kako ga ne biste izazvali da huli na Boga. Doći će vreme i tajno ćete moći da činite javno.
***
A porodicu treba da čuvate mudrim i strpljivim odnosom prema suprugu. Samo je lako reći: „Razvešću se!“ Lako je reći kad misliš i znaš samo sebe, a ako razmišljaš još i o suprugu, pa i o deci, uložićeš sve napore da deca znaju oca, a muž – svoju porodicu.
***
Vera u to da ti je Gospod bliže od bilo koga od bliskih, da ne čuje šapat tvojih usana, već čuje molitvene damare tvog srca i čime je ono ispunjeno u trenutku kad se obraćaš Bogu. A ti si porodičan čovek i za svakog člana porodice odgovaraš pred Bogom, znači, srce treba da te boli za svakoga. Neka bi ti Bog dao mudrosti! I počni, S., od ispunjavanja pouke prepodobnog Serafima Sarovskog: „S., radosti moja, steci duh miran i neće se spasiti samo tvoja porodica, već će se hiljade spasiti oko tebe.“ I to je sve. Gledaj kako nas život uči da živimo. Ako hoćeš da budeš zadovoljan i srećan – živi u Bogu, a ako nećeš – tu nema sreće.
Arhimandrit Jovan (Krestjankin)
Sa ruskog Marina Todić
