Voljena braćo i sestre u Vaskrslom Gospodu našem, Bogu, Iskupitelju i Jedinom Istinitom Spasitelju, HRISTOS VASKRSE! VAISTINU VASKRSE! ΧΡΙΣΤΟΣ ΑΝΕΣΤΗ! ΑΛΗΘΩΣ ΑΝΕΣΤΗ!
Sveti apostol Pavle piše o Vaskrsenju Hristovom [1. Korinćanima 15:12–24]
12 Ako se propoveda da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, kako to da neki među vama govore da nema vaskrsenja mrtvih? 13 Ako nema vaskrsenja mrtvih, ni Hristos nije vaskrsao. 14 Ako Hristos nije vaskrsao, uzaludno je naše propovedanje, uzaludna je i vaša vera. 15 Uz to, pokazujemo se i kao lažni Božiji svedoci, zato što smo svedočili protiv Boga da je vaskrsao Hrista, koga on nije vaskrsao ako zaista mrtvi ne vaskrsavaju. 16 Jer, ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsao. 17 A ako Hristos nije vaskrsao, vaša vera je uzaludna – još ste u svojim gresima. 18 Onda propadoše i oni koji su umrli u Hristu. 19 Ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najbedniji smo od svih ljudi.
20 Ali, Hristos jeste vaskrsao iz mrtvih, kao prvenac onih koji su umrli. 21 Jer, pošto je smrt došla preko čoveka, i vaskrsenje mrtvih je došlo preko čoveka. 22 Kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi oživeti. 23 Ali, svako po svom redu: kao prvenac Hristos, zatim, kada on dođe, oni koji su Hristovi. 24 Potom dolazi kraj, kada on preda Carstvo Bogu Ocu pošto uništi svako poglavarstvo, svaku vlast i silu.
O spasonosnim plodovima Vaskrsenja Hristovog
Vaskrsenje Hristovo je temelj i kruna naše Pravoslavne Hrišćanske vere. Vaskrsenje Hristovo je prva, najvažnija i velika istina, sa čijim su propovedanjem Apostoli započeli svoje propovedanje Jevanđelja nakon silaska Svetoga Duha.
Kao što je smrću Hristovom na Krstu izvršeno naše iskupljenje, tako nam je Njegovim Vaskrsenjem darovan večni život. Zbog toga je Vaskrsenje Hristovo predmet stalnog toržestva Crkve, njene neprestane radosti, koja dostiže svoj vrhunac u prazniku Svete Hristove Pashe — „Danas se sva tvar raduje i veseli, jer Hristos vaskrse!“ (Kanon Pashe, pesma 9).
Spasonosni plodovi Vaskrsenja Hristovog su: pobeda nad adom i smrću; blaženstvo Svetih na nebesima i početak postojanja Nebeske Crkve i silazak Svetoga Duha i stvaranje Crkve Hristove na zemlji.
Pobeda nad adom i smrću
Ljudsko postojanje nakon gubitka Raja ima dva oblika: zemaljski, telesni život i život posle smrti.
Zemaljski život se završava smrću tela. Duša nastavlja da postoji i posle telesne smrti, ali njeno stanje posle smrti, po reči Božijoj i učenju Svetih Otaca Crkve, je različito.
Do dolaska Sina Božijeg na zemlju i do Njegovog Vaskrsenja iz mrtvih, duše umrlih bile su u stanju odbačenosti, daleko od Boga, u tami, u adu, u podzemlju (hebrejski „Šeol“, Postanje 37:35). Biti u adu bilo je kao duhovna smrt, kako se izražava u rečima starozavetnog Psalma: „U adu ko će Te slaviti?“ (Psalam 6:6).
U adu su bile zatvorene i duše starozavetnih pravednika
Starozavetni pravednici su na zemlji živeli verom u budućeg Spasitelja, kao što objašnjava Apostol Pavle u 11. poglavlju Poslanice Jevrejima, i posle smrti čekali svoje izbavljenje. Tako je bilo do Vaskrsenja Hristovog, do Novog Zaveta: „I ovi svi, dobivši svedočanstvo verom, ne primiše obećanje, jer Bog nešto bolje za nas predvide, da oni bez nas ne dođu do savršenstva“ (Jevrejima 11:39–40). I njihovo izbavljenje bilo je i naše izbavljenje.
Hristos je, posle smrti na Krstu, sišao dušom i Božanstvom u ad, dok je Njegovo telo ležalo u grobu. On je propovedao spasenje zarobljenima u adu i izveo odatle sve starozavetne pravednike u Carstvo Nebesko.
O tome piše Sveti Apostol Petar: „Jer i Hristos jedanput postrada za grehe, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu, umoren telom, ali oživljen Duhom; kojim i siđe i propoveda duhovima u tamnici“ (1. Petrova 3:18–19).
I dalje: „Jer se zato i mrtvima propovedaše Jevanđelje, da budu osuđeni po čoveku telom, a da žive po Bogu duhom“ (1. Petrova 4:6).
Sveti apostol Pavle govori isto: citirajući Psalam „Uzišavši na visinu, odveo si roblje u ropstvu“, on nastavlja: „A šta znači što je uzišao, ako ne da je i sišao u donje delove zemlje? Koji je sišao, isti je i Onaj koji je uzišao iznad svih nebesa, da ispuni sve“ (Efescima 4:8–10).
Po rečima Svetog Jovana Zlatoustog: „Ad je bio zarobljen od Gospoda koji je sišao u njega. Bio je opustošen, ismejan, pogubljen, oboren, svezan.“ (Beseda na Pashu)
Vaskrsenje Hristovo je zalog našeg vaskrsenja
Sa uništenjem brava ada, to jest nemogućnosti izlaska iz njega, uništena je i sila smrti. Smrt je postala samo prelazak ka boljem životu, a telesna smrt samo privremena pojava, jer je Vaskrsenjem Hristovim otvoren put ka Opštem Vaskrsenju.
„A sada je Hristos vaskrsao iz mrtvih, i postao prvina onih koji su usnuli“ (1. Korinćanima 15:20).
Vaskrsenje Hristovo je zalog našeg vaskrsenja:
„Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti…“ (1. Korinćanima 15:22–23).
Tropar Pashe objavljuje pobedu:
„Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši, i onima u grobovima život darova.“
Blaženstvo svetih na nebesima
Pre Svog odlaska ka Ocu, Gospod Isus Hristos reče Apostolima: „U domu Oca Moga mnogi su stanovi. Ako ne bi bilo tako, kazao bih vam. Idem da vam pripremim mesto. I ako odem i pripremim vam mesto, opet ću doći i uzeti vas k Sebi, da gde sam Ja, i vi budete.“ (Jovan 14:2–3)
Spasitelj se molio Ocu: „Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa Mnom gde sam Ja, da gledaju slavu Moju.“ (Jovan 17:24)
Apostoli izražavaju želju da se razreše i budu sa Hristom (Filipljanima 1:23), znajući da imaju „dom nerukotvoren, večan na nebesima“ (2. Korinćanima 5:1).
Slika života Svetih na nebesima data je u Otkrovenju. Sveti Jovan Bogoslov vidi oko prestola Božijeg dvadeset i četiri prestola i starce u belim rizama sa zlatnim vencima (Otkr. 4:4). Video je duše mučenika pod žrtvenikom (Otkr. 6:9), kao i veliko mnoštvo naroda pred prestolom Božijim (Otkr. 7:9–10).
Nebesko Carstvo naziva se: „Grad Boga živoga“, „Gornji Jerusalim“, „Crkva prvorođenih“.
Tako je Veliko Carstvo Hristovo otvoreno na nebesima. U njega su ušle duše pravednika Starog Zaveta, a zatim i Apostoli, mučenici i ispovednici. Do kraja sveta ono će se ispunjavati do punoće vremena.
