Kada će doći dan Strašnog Suda zna samo Bog Otac, ali znaci približavanja njegovog su dati i u Jevanđelju i u Otkrivenju svetog apostola Jovana Bogoslova. Otkrivenje govori o događajima kraja sveta i o Strašnom Sudu ponajviše u slikama i tajanstveno, ali sveti Oci su ga objašnjavali i postoji pravo crkveno predanje koje nam govori i o znacima približavanja kraja sveta i o Strašnom Sudu.
Pre kraja postojanja Zemlje na njoj će nastati pometnja, ratovi, sukobi, glad, zemljotresi. Ljudi će patiti od straha, umiraće od iščekivanja nesreća. Neće biti života, ni radosti životne, nego bolno stanje otpadništva od života. Nastupiće otpadništvo ne samo od života, nego i od vere, i Sin Čovečji kada dođe hoće li na Zemlji veru pronaći? Ljudi će postati gordi, nezahvalni, poricaće Zakon Božanski: istovremeno sa otpadništvom od života nastupiće i osiromašenje moralnog života. Nastaće slabljenje dobra i povećanje zla. O tome vremenu i govori sveti apostol Jovan Bogoslov u svom bogonadahnutom delu, koje se naziva Otkrivenje. On sam kazuje da „bejaše u Duhu, što znači da je Sam Duh Sveti bio u njemu kada su mu se u različitim slikama pokazale sudbine Crkve i sveta i zato to jeste Otkrivenje Božije.
Sudbinu Crkve on prikazuje u liku žene koja se u tome vremenu skriva u pustinji: ona se ne pojavljuje u životu, kao ni danas (beseda iz 1960god.) u Rusiji. U životu će odlučujući značaj imati one snage koje pripremaju pojavu Antihrista. Antihrišće biti čovek, a ne ovaploćeni đavo. „Anti“ je reč koja znači stari, ili pak, ona znači „umesto“ ali i „protiv“. Taj čovek želi da bude umesto Hrista, da zauzme Njegovo mesto i da ima ono što bi morao da ima Hristos. On želi da ima istu privlačnost i vlast nad čitavim svetom. I dobiće tu vlast pre propasti svoje i propasti čitavog sveta. Imaće pomoćnika, Maga, koji će silom lažnih čuda izvršavati njegovu volju i ubijati one što ne priznaju Antihristovu vlast. Pre propasti Antihristove pojaviće se dva pravednika, koji će ga razobličiti. Mag će ih ubiti i tri dana će tela njihova biti nesahranjena i likovaće mnogo Antihrist i sluge njegove, i odjednom će ti pravednici vaskrsnuti i čitava vojsta Antihristova će biti zbunjena, užasnuta, a sam Antihrišće iznenada pasti mrtav, ubijen silom Duha.
Ali šta mi znamo o čoveku-Antihristu? Njegovo tačno poreklo je nepoznato. Otac mu je potpuno nepoznat, a majka je nečista lažna devica. On će biti Jevrejin od plemena Danovog. Na ovo nas navodi to što je Jakov, umirući, rekao da je on (Dan), kroz svoje potomstvo, „zmija pored puta i guja na stazi, koja ujeda konja za kičicu, te pada konjanik nauznak“. To je alegorijska naznaka da će on delovati lukavstvom i zlom. Jovan Bogoslov u Otkrivenju govoreći o spasenju sinova Izrailjevih kaže da će se pred kraj sveta mnoštvo Jevreja obratiti Hristu, ali u spisku kolena koja će se spasti nema Danovog kolena. Antihrišće biti vrlo pametan i obdaren veštinom opštenja sa ljudima. On će biti opčinjavaujući i ljubazan.
Filozof Vladimir Solovjev je mnogo radio na tome da prikaže dolazak i ličnost Antihrista. On je brižljivo koristio sve materijale o ovom pitanju, ne samo svetootačke, nego i muslimanske, i stvorio je ovu upečatljivu sliku. Pre dolaska Antihrista u svetu se već priprema njegovo pojavljivanje. „Tajna zla već dejstvuje“ i sile koje pripremaju njegovo pojavljivae pre svega se bore protiv zakonite carske vlasti. Sveti apostol Jovan kaže da se „ne može pojaviti Antihrist, sve dok ne bude uklonjen Onaj koji održava“. Sveti Jovan Zlatousti objašnjava da je „Onaj koji održava“ – zakonita pobožna vlast, takva vlast koja se bori protiv zla. „Tajna“ koja deluje u svetu ne želi to, ne želi borbu protiv zla silom vlasti; nasuprot tome, ona želi vlast bezakonja i kada to postigne onda više ništa neće sprečavati pojavu Antihrista. On će biti ne samo pametan i opčinjavaujući: već i naizgled sažaljiv, činiće dobro i biće milosrdan radi jačanja svoje vlasti. I kada je toliko učvrsti da ga čitav svet prizna, tada će pokazati svoje pravo lice. Za prestonicu će izabrati Jerusalim zato što je baš ovde Spasilac otkrio svoje Božansko učenje i Svoju Ličnost i tu pozvao čitav svet na blaženstvo dobra i spasenja. Ali svet nije prihvatio Hrista i raspeo Ga je u Jerusalimu, a u doba antihrista Jerusalim će postati prestonica sveta, koji je priznao vlast Antihrista.
Postigavši najvišu vlast, Antihrist zahteva od ljudi priznanje da je ostvario ono što nijedna zemaljska vlast niti bilo ko nije mogao da ostvari i zahteva klanjanje sebi kao najvišem biću, kao bogu.
Solovjev dobro opisuje karakter njegovog delovanja kao Vrhovnog Vladara. On će svima činiti po volji, uz uslov prihvatanja njegove Vrhovne vlasti. On će ostaviti mogućnost života crkvi, dozvoljavaće joj bogosluženja, obećavaće izgradnju divnih hramova uz uslov priznavanja njega za „Vrhovno Biće“ i poklonjenja njemu. Kod njega će postojati lična mržnja prema Hristu. On će živeti od te mržnje i radovaće se otpadništvu ljudi od Hrista i Crkve. Nastaće masovno otpadništvo od vere, pri čemu će veru izneveriti mnogi episkopi I kao opravdanje će navoditi izvrstan položaj crkve. Traženje kompromisa će biti karakteristično ljudsko raspoloženje. Iskrenost ispovesti će nestati.
Ljudi će dovitljivo opravdavati svoj pad i licemerno zlo će podržavati takvo opšte rasopoloženje, i kod ljudi će postati običaj otpadništvo od istine i slast prema kompromisu i grehu. Antihrišće sve dozvoljavati ljudima, čim mu se „poklone pošto su pali“. To nije novi odnos prema ljudima: rimski imperatori su isto tako bili spremni da daju slobodu hrišćanima, čim bi oni priznali njihovu božanstvenost i božansku vrhovnu vlast i mučili su hrišćane samo zato što su ispovedali „Bogu se Jedinom klanjaj i samo njemu služi“. Antihristu će se pokoriti čitav svet i tek tada će on pokazati lice svoje mržnje prema Hristu i hrišćanstvu. Sveti Jovan Bogoslov kaže da će svi koji mu se poklone imati znak na čelu i na desnici. Nejasno je da li će to zaista biti beleg na telu ili je to slikovit izraz toga da će ljudi i umom priznavati nužnost poklonjenja Antihristu i volja će njihova u potpunosti biti njemu potčinjena. U vreme te potpune – voljom i svešću – potčinjenosti čitavog sveta, pojaviće se i pomenuta dva pravednika, neustrašivo će propovedati veru i razobličiti Antihrista. Sveto Pismo kaže da će se pre dolaska Spasioca pojaviti dva „videla (svetilnika)“, dve „masline plamene“, „dva pravednika“. Njih će ubiti antihrist Magovim silama. Ko su ti pravednici?
Po crkvenom predanju, to su dva pravednika koji nisu iskusila smrt: prorok Ilija i prorok Enoh. Postoji proročanstvo da će ti pravednici koji ne iskusiše smrt da je iskuse na tri dana, a kroz tri dana će vaskrsnuti. Njihova smrt će biti radost velika za Antihrista i sluge njegove. Njihovo oživljavanje kroz tri dana će dovesti do neopisivog užasa, straha i pometnje Antihristove sile. Upravo tada će nastupiti kraj sveta. Apostol Petar kaže da je prvi svet bio stvoren od vode i da ga je voda uništila. „Od vode“ je takođe slika haosa fizičke mase, a propao je od vode potopa. „A sadašnji svet i nebesa ostavljeni su njegovom Reči za oganj“. „Zemlja i dela što su na njoj izgoreće“. Svi elementi će biti sažeženi. Ovaj današnji svet propašće u jednom trenu. U trenu će se sve promeniti. I pojaviće se znamenje Sina Božijeg – to jest znamenje krsta. Čitav svet, koji se svojom voljom potčinio Antihristu, „zaplakaće“. Sve je završeno. Antihrist je ubijen. Kraj njegovog carstva, borbe protiv Hrista. Kraj i odgovornost za čitav život, odgovor Bogu Istinitome. Tada će se iz palestinskih planina pojaviti Kovčeg Zaveta – prorok Jeremija je sakrio Kovčeg i Sveti Oganj u duboki bunar. Kada su iz toga bunara uzeli vode, ona se zapalila. Ali sam Kovčeg nisu pronašli. Kada sada pogledamo život, onda oni koji mogu da vide – vide da se sve što je predskazano o kraju sveta izvršava.
Pa ko je taj čovek-Antihrist! Sveti Jovan Bogoslov alegorijski daje njegovo ime 666, ali svi pokušaji da se razume ovo značenje su bili bezuspešni.
Mi sada već imamo prilično jasnu sliku o mogućnosti da čitav svet izgori, kada „svi elementi budu sažeženi“. Tu sliku nam daje cepanje atoma (nuklearna energija).
Kraj sveta ne označava njegovo uništenje, već promenu. Sve će se promeniti, odjednom, za tren oka. Mrtvi će vaskrsnuti u novim telima, svojim, ali obnovljenim, kao što je Spasilac vaskrsao u Svome Telu na kome su bili tragovi rana od eksera i koplja, ali je ono zadobilo nove osobine i u tom smislu je bilo novo telo. I pojaviće se Gospod u slavi na oblaku. Kako ćemo videti? Duhovnim sagledavaem. I danas na samrti pravedni ljudi vide ono što ne vide ostali ljudi oko njih., Zatrubiće trube odlučno i snažno. One će zatrubiti u dušama i savesti. Sve će postati jasno u ljudskoj savesti.
Prorok Danilo, govoreći o Strašnom Sudu, pripoveda da je Starac sudija na prestolu, a pred njim je reka ognjena. Oganj – to je pročišćavajući element. Oganj spaljuje greh, sažiže ga i ako se, na nesreću, greh sjedinio sa samim čovekom, oganj onda spaljuje i samog čoveka.
Ovaj oganj će se raspaliti u samom čoveku: videvši Krst jedni će se poradovati, a drugi će dospeti u očajanje, smutnju, užas. Tako će se ljudi odmah podeliti; po Jevanđeljskom pripovedanju, jedni će se pred Sudijom postaviti desno, a drugi levo – podelila ih je sopstvena savest. Samo duševno stanje baca čoveka na ovu ili onu stranu, udesno ili ulevo. Što je svesnije i upornije u životu svome čovek težio Bogu, to će veća biti njegova radost kada začuje reči „dođite k meni blagosloveni“, i nasuprot tome, iste reči će izazvati oganj patnje i užasa kod onih koji Ga nisu želeli, koji su Ga izbegavali ili mu se suprotstavljali i hulili na Njega za života.
Strašni Sud ne zna za svedoke ili zvanični zapisnik. Sve je zapisano u dušama ljudskim i ti zapisi, te „knjige“ se pokazuju. Sve postaje očigledno svima i samom sebi i stanje ljudske duše svakoga usmerava levo ili desno. Jedni idu u radost, a drugi u patnju. Kada se „knjige“ otvore, svima će postati jasno da su koreni svih poroka u duši ljudskoj. Evo pijanica, bludnik – kad telo umre, neko će pomisliti da je umro i greh. Ne, u duši je postojala sklonost i greh je duši bio sladak. I ako se ona zbog tog greha nije pokajala, ako ga se nije oslobodila, ona će na Strašni Sud doći sa tom istom željom za slašću greha i nikadaneće zadovoljiti svoju želju. U njoj će nastati patnja zbog mržnje i zlobe. To je pakleno stanje. „Pakao ognjeni“ – to je unutrašnji oganj, to je plamen poroka, plamen slabosti i zlobe, i tu „će biti plač i škrgut zuba“ nemoćnog zla.
