Odgajivači ovaca u Srbiji sve teže nalaze način da obezbede dobrobit svojim stadima tokom letnjih meseci. Velike vrućine, nedostatak sveže trave i nezainteresovanost tržišta za vunu i mleko dovode u pitanje isplativost ovačarstva, dok cene jagnjadi beleže značajan pad.
Poređenje sa drugim granama stočarstva
Mile Novaković, novinar i poznavalac stočarskih prilika, preneo da su proizvođači u podređenom položaju u odnosu na uzgajivače junadi i tovnih svinja.
Dok cena žive mere za junad dostiže 440 dinara po kilogramu, a tovne svinje imaju ugovorenu cenu od 245 dinara, jagnjad se trenutno prodaju za svega 450 dinara po kilogramu – što je osetan pad u odnosu na zimski period kada je cena iznosila 600 do 650 dinara.
Sve manje prihoda, sve više problema
„Ništa se ne iskorišćava – vunu bacaš, kožu bacaš, mleko se ne traži. Samo od jagnjadi imamo prihod, a i to je sve manje“, kaže ovčar iz sela Nadalj.
On dodaje da su ovce izložene teškim uslovima jer su stalno na otvorenom, bez prirodnog zaklona, čak i u najtoplijem delu dana. „Zimi i leti su napolju. I jagnje se vani.“
Visoke temperature dodatno ugrožavaju proizvodnju
Problemi se ne završavaju na tržištu. Visoke temperature i suša dodatno komplikuju svakodnevnu ispašu. Nema dovoljno sveže trave, a pronalaženje hladovine postaje sve teži zadatak.
Ovčarstvo na ivici održivosti
Svi ovi faktori ukazuju na to da je položaj ovčara u Srbiji složen i neizvesan. Bez sistemske podrške i većeg otkupnog interesovanja za vunu i mleko, ova grana stočarstva može se naći na ivici održivosti.
Potrebno je razmotriti konkretne mere za pomoć proizvođačima – od finansijskih podsticaja do bolje tržišne regulacije – kako bi se očuvala tradicija i ekonomski značaj ovačarstva u domaćoj poljoprivredi.
