Gejming industriji nedostaje radnika

Profit u jednoj od najbrže rastućih industrija, gejming industriji, iznosi 150 miliona evra u našoj zemlji. U pro­iz­vod­nji vi­deo-iga­ra u Sr­bi­ji tre­nut­no ra­di oko 2.500 lju­di. U sva­kom tre­nut­ku, sva­kog da­na, za po­sao u jed­noj od naj­per­spek­tiv­ni­jih, ali i naj­mla­đih in­du­stri­ja, u ko­joj je pro­sek go­di­na za­po­sle­nih oko 35, tra­ži se vi­še od 100 lju­di.

Ta­ko bar po­tvr­đu­ju po­da­ci sa plat­for­me „Aso­ci­ja­ci­je in­du­stri­je vi­deo-iga­ra Sr­bi­je“, gde su sa­bra­ne sve tre­nut­no otvo­re­ne po­zi­ci­je u gej­min­gu. Po­sled­nji iz­ve­štaj ove aso­ci­ja­ci­je, ko­ja bro­ji oko 130 čla­no­va, a me­đu nji­ma su i ve­li­ke kom­pa­ni­je ko­je ima­ju vi­še od 100 za­po­sle­nih, ali i do­sta sred­njih i ma­lih stu­di­ja, po­ka­zu­je da 30 od­sto svih za­po­sle­nih či­ne že­ne.

Uz to, po­lo­vi­nu svih vo­đa ti­mo­va ta­ko­đe či­ne da­me, što je mno­go ve­ći pro­ce­nat ne­go u Evro­pi. Go­di­šnji pro­fit u gej­ming in­du­stri­ji iz­no­si 150 mi­li­o­na evra, jer je to­li­ko pre­ma po­sled­njim ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma, 15 naj­ve­ćih kom­pa­ni­ja u Sr­bi­ji ostva­ri­lo pri­hod od vi­deo-iga­ra.

Ka­ko is­ti­če Kri­sti­na Jan­ko­vić Obu­ći­na, iz­vr­šna me­na­džer­ka aso­ci­ja­ci­je, kom­pa­ni­je u gej­ming in­du­stri­ji se su­sre­ću sa broj­nim iza­zo­vi­ma.

Naj­ve­ći pro­blem je to što ne po­sto­je pri­ho­di kom­pa­ni­ja dok se igra ne ob­ja­vi, od­no­sno dok se ne za­vr­ši pro­iz­vod na ko­jem se ra­di. Ti­mo­vi po­ne­kad ra­de na ne­če­mu i po ne­ko­li­ko go­di­na, bez za­ra­de. Pi­ta­nje je ka­ko se oni on­da in­ve­sti­ra­ju, ali na­ža­lost za sa­da ne po­sto­je fon­do­vi ko­ji su u Sr­bi­ji po­sve­će­ni sa­mo gej­min­gu, za raz­li­ku od Ita­li­je, Ne­mač­ke i Fran­cu­ske, Amerike, Japana. To se i ogle­da u bro­ju ob­ja­vlje­nih vi­deo-iga­ra na go­di­šnjem ni­vou – na­vo­di Kri­sti­na Jan­ko­vić Obu­ći­na.

Ima li na­zna­ka da će se to pro­me­ni­ti u Sr­bi­ji?

Aso­ci­ja­ci­ja je već pri­ča­la o ne­kim ak­ce­le­ra­tor­skim pro­gra­mi­ma i do­sta je bi­lo re­či o olak­ši­ca­ma ko­je po­sto­je za raz­li­ku od ra­ni­jeg pe­ri­o­da ka­da ih ni­je bi­lo uop­šte. Na pri­mer, sa­da ima po­re­skih olak­ši­ca za sve ti­mo­ve ko­ji se ba­ve ino­va­tiv­nim raz­vo­ji­ma i is­tra­ži­va­nji­ma. Ima po­ma­ka, ali ma­li ti­mo­vi i da­lje ne­ma­ju ko­me da se obra­te, a to je pro­blem – is­ti­če Kri­sti­na Jan­ko­vić Obu­ći­na.

Ge­ne­ral­no, u sve­tu je i gej­ming in­du­stri­ji 90 od­sto ka­dra sa­mo­u­ko, ta­ko da for­mal­no obra­zo­va­nje ne­ma pre­sud­nu ulo­gu pri­li­kom za­po­šlja­va­nja.

Do­da­tan pro­blem pred­sta­vlja ne­do­sta­tak se­ni­o­ra, od­no­sno is­ku­snih rad­ni­ka. Raz­log za to je što gej­ming in­du­stri­ja kao gra­na pri­vre­de po­sto­ji re­la­tiv­no krat­ko, tek u po­sled­njih de­se­tak go­di­na su po­če­le stva­ri da se ozbilj­ni­je de­ša­va­ju u toj obla­sti. Ta­ko da za­po­sle­ni u gej­min­gu ni­su mo­gli čak ni fi­zič­ki da stek­nu ve­će is­ku­stvo od to­ga ko­je ima­ju da­nas – do­da­je ona.

Gejming industrija nije fokusirana samo na programere

Uvre­že­no je mi­šlje­nje da su u in­du­stri­ji vi­deo-iga­ra sa­mo pro­gra­me­ri i oni ko­ji se ba­ve ani­ma­ci­jom. Ipak, to ni­je ta­ko, jer se ovim po­slom ba­ve lju­di sa ši­ro­kom le­pe­zom za­ni­ma­nja.

Ima­mo lju­de ko­ji pi­šu, pra­ve mu­zi­ku, ko­ji se ba­ve pro­duk­ci­jom, tu su i oni iz sek­to­ra za ljud­ske re­sur­se i mar­ke­tin­ga… Pro­šlog le­ta smo lan­si­ra­li no­vu na ko­joj se tre­nut­no na­la­zi ba­za od 45 rad­nih po­zi­ci­ja u gej­min­gu i sva­ka po­zi­ci­ja je po­seb­no ob­ja­šnje­na – na­bra­ja Kri­sti­na Jan­ko­vić Obu­ći­na.

Ve­ći­na vi­deo-iga­ra je sa­da di­gi­tal­na, oko 60 od­sto njih su mo­dul­ne, po­sto­je is­klju­či­vo u di­gi­tal­noj for­mi, pre­u­zi­ma­ju se kao i bi­lo ko­ja dru­ga apli­ka­ci­ja. Je­di­no igre za ra­ču­na­re i kon­zo­lu, u smi­slu „So­ni plej stej­še­na”, ima­ju i fi­zič­ke i di­gi­tal­ne ko­pi­je.

Šta po tom pitanju treba da radi gejming industrija u Srbiji?

Gejming industrija bi trebalo stalno unapređuje veštine svojih radnika u različitim oblastima kako bi držala korak sa povećanim zahtevima potrošača i rastućim tehnološkim napretkom koji igre čini sve uzbudljivijim i interaktivnijim.

Gejming kompanije mogu osigurati da njihovi zaposleni imaju potrebne veštine i znanje za razvoj inovativnih igara tako što će podsticati neformalno obrazovanje, kvalitetne kurseve i mentorstva od strane relevantnih u svetu gejminga, pratiti trendove koji su popularni u Americi, Kini i Evropi itd. Pogotovo u oblasti marketinga u gejming industriji.

Dok gejming industrija nastavlja da se razvija, unapređivanje veština će ostati stvar od krucijalnog značaja za održavanje visoko obučene radne snage i ostajanje konkurentnim na tržištu, jer je digitalni svet jedno globalno selo.