Nova studija otkriva da meditacija može izazvati neželjene efekte kod značajnog broja praktičara. Meditacija je postala popularan alat za sve – od smanjenja stresa do povećanja produktivnosti, često se posmatra kao univerzalno rešenje za poboljšanje mentalnog zdravlja.
Pitanja u kliničkoj primeni meditacije
Međutim, kada se bilo koja praksa razmatra za kliničku ili medicinsku upotrebu, postavljaju se važna pitanja: koliko je vremena ili „doze“ potrebno da bi se dobile koristi? I jednako važno – mogu li postojati negativni ili neželjeni efekti?
„Ovo je tip istraživanja koje se sprovodi na samom početku razvoja bilo kog novog terapijskog programa,“ rekao je Nikolas Van Dam, psiholog sa Univerziteta u Melburnu. „A iz raznih kompleksnih razloga, kada je reč o programima pažljive svesnosti (mindfulness), to jednostavno nije urađeno.“
Potencijalni rizici i negativna iskustva
S vremenom su naučnici otkrili da, iako meditacija može biti korisna za mnoge, ona nije bez rizika. Neki ljudi doživljavaju negativne reakcije kao što su napadi panike, povratak traumatičnih sećanja (povezanih sa PTSP-om), ili u težim slučajevima osećaj depersonalizacije i disocijacije.
Ipak, naučni nalazi o tome koliko se ovi efekti često javljaju značajno variraju. Pojedine studije tvrde da samo oko 1% meditanata ima neželjene efekte (Wong et al., 2018), dok druge navode da taj broj može dostići čak dve trećine (Britton et al., 2021).
Nova studija u potrazi za jasnijom slikom
Da bi bolje razumeli ova neslaganja, Van Dam je predvodio studiju objavljenu u časopisu Clinical Psychological Science, koja je istraživala koliko često meditanti doživljavaju neželjene efekte i koji faktori ih mogu povećati.
Istraživači su angažovali skoro 900 odraslih iz SAD-a. Koristeći podatke američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, oformili su uzorak koji odražava strukturu tipične nacionalne populacije meditanata. Obuhvaćeni su praktičari različitih nivoa iskustva – od početnika do veoma iskusnih.
Metodologija: kako se ispituju „sporedni efekti“?
Van Dam je istakao da „đavo leži u detaljima“ – način na koji se pita o neželjenim efektima značajno utiče na rezultate. Često se koristi otvoreno pitanje, odnosno spontano prijavljivanje, ali ljudi ponekad ne znaju da li se njihovo iskustvo računa kao negativno.
Zato je u ovoj studiji korišćen spisak od 30 potencijalnih neželjenih efekata. Učesnici su ocenjivali intenzitet, da li je efekat bio pozitivan ili negativan, i da li je uticao na njihovo svakodnevno funkcionisanje.
Rezultati studije
Studija je pokazala da je skoro 60% meditanata u SAD-u iskusilo bar jedan neželjeni efekat sa spiska (npr. osećaj anksioznosti, odvojenosti od tela…). Oko 30% je prijavilo efekte koji su bili izazovni ili uznemirujući, a 9% je imalo simptome koji su doveli do funkcionalnog oštećenja.
Osobe koje su imale sveža iskustva psihološke uznemirenosti (u poslednjih 30 dana pre meditacije) imale su veću verovatnoću za negativne efekte. Takođe, učesnici koji su pohađali intenzivne meditacione retrite (manastirsko ili povučeno okruženje) češće su imali neželjene efekte sa funkcionalnim posledicama.
Svesnost, a ne strah
Ipak, istraživači naglašavaju da cilj nije da ljude uplaše ili obeshrabre.
„Naš zaključak nije da bi ljudi trebalo da se plaše ili izbegavaju meditaciju. Mislimo da je važno da se obezbedi informisani pristanak,“ kaže Van Dam.
Kao i kod drugih terapija ili medicinskih zahvata, važno je da praktikanti znaju šta mogu da očekuju. Neudobnost tokom meditacije nije nužno loša – ali ako ona remeti svakodnevni život, to je znak upozorenja.
„Ove prakse nisu za svakoga,“ kaže on. „Ako nekome ne prijaju, to ne znači da nešto radi pogrešno – možda jednostavno nije dobra metoda za tu osobu.“
