Razlika između anksioznosti i depresije postoji i to su simptomi koje ne treba zanemariti, kaže psiholog Julija Medvedeva. U stresnoj svakodnevnici, ponekad nam se čini skoro i nemoguće da izbegnemo strah i napetost, a raspoloženje se menja nekoliko puta dnevno. Prva dva stanja na koja mnogi pomisle kada je reč o mentalnom zdravlju su anksioznost i depresija, ali ova dva stanja se jako razlikuju.
Anksioznost i depresija su dva stanja koja se često mešaju, ali se po svojim simptomima, uzrocima i načinima lečenja značajno razlikuju. Razumevanje ovih razlika ključno je za pravovremeno prepoznavanje i pružanje adekvatne podrške sebi ili bližnjima.
Anksioznost je stanje intenzivne brige, straha i nervoze, koje može biti praćeno fizičkim simptomima kao što su ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, problemi sa disanjem i nesanica. Osobe sa anksioznošću često razmišljaju o potencijalnim opasnostima, osećaju strah od budućnosti i imaju teškoće sa kontrolisanjem svojih briga. Njihovo telo je u stalnom stanju pripravnosti, što može dovesti do iscrpljenosti.
S druge strane, depresija se karakteriše dugotrajnim osećajem tuge, beznađa i gubitkom interesovanja za aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo. Za razliku od anksioznosti, gde dominira strah od budućnosti, kod depresije osoba često oseća bespomoćnost u sadašnjem trenutku i gubi motivaciju. Simptomi uključuju hronični umor, poremećaje sna i apetita, poteškoće sa koncentracijom i, u težim slučajevima, suicidalne misli.
Iako se anksioznost i depresija mogu pojaviti istovremeno, postoje jasni načini da se prepoznaju njihove razlike. Dok anksioznost često donosi osećaj hiperaktivnosti i napetosti, depresija vodi ka apatiji i povlačenju iz svakodnevnog života. U svakom slučaju, važno je potražiti stručnu pomoć ako simptomi značajno utiču na kvalitet života, jer i anksioznost i depresija mogu biti uspešno tretirani kroz terapiju, promene načina života i, u nekim slučajevima, medikamente.
Ukrajinska psiholog Julija Medvedeva otkrila je kako možemo najlakše razlikovati ova dva stanja. „Anksioznost nam je data za preživljavanje. Male doze straha aktiviraju našu sposobnost da donosimo odluke i delujemo proaktivno. I što je još važnije: normalna anksioznost je uvek adekvatna okidaču“, kaže ona. Potpuno je drugačije sa anksioznim stanjem koje je konstantno i koje narušava kvalitet svakodnevnog života.
Psihološkinja ističe da konstantna anksioznost, ako ne možete da se odvojite od straha, može prerasti u depresiju. Ujutro i uveče osećate depresivno stanje, teško je obavljati uobičajene stvari, kao što je pranje zuba ili nameštanje kreveta.
Umorni ste, unutrašnja napetost je veoma jaka, opsesivne negativne misli kojih ne možete da se oslobodite. Čak i obične reči ili postupci vas nerviraju. Kao rezultat toga, odnosi sa ljudima mogu se urušiti. Pojavile su se opsesivne radnje: pomeranje stvari, pranje ruku, nesanica…
Pojava opsesije: opsesivne melodije ili fraze u glavi, postoji i konstantan strah od približavanja nevolji. Ako se suočavate sa nekim od tih simptoma ili osećate da je vaše mentalno zdravlje narušeno, neophodno je da se obratite stručnjaku. Što prije počnete da negujete svoje mentalno zdravlje, brže i lakše ćete uspostaviti ravnotežu, prenosi grand.nova.rs.
