Oktobar je posvećen podizanju svesti o raku dojke, međutim, redovni pregledi i skrininzi važni su tokom cele godine za rano otkrivanje i uspešno lečenje.
Dr Grejam King, stručnjak sa Mayo Clinic Health System i lekar opšte medicine koji obavlja procene visokog rizika dojki u klinici u Mankatu, Minesota, a koji je i savetnik za prevenciju raka dojke, odgovara na deset najčešćih pitanja o ovoj bolesti.
Zašto treba da brinem o raku dojke i da radim redovne mamografije?
Najčešće pitanje u savetovalištima tiče se porodične istorije bolesti. Iako mnogi nemaju bliske rođake obolele od raka dojke, važno je znati da je samo oko 20 odsto slučajeva povezano s genetikom. Najveći rizik postoji ako je bolest dijagnostikovana kod majke ili sestre.
Šta mogu da učinim kako bih smanjila rizik od razvoja raka dojke?
Najvažniji korak je zdrav način života – izbegavanje pušenja, alkohola i održavanje zdrave telesne težine ishranom i fizičkom aktivnošću. Glavni faktori rizika ostaju pol (žene) i starenje.
Prvi korak je da prikupite informacije o porodičnoj istoriji bolesti, a zatim da sledite plan preventivnih pregleda koji vam preporuči lekar, uključujući mamografiju ako je potrebna.
Preporuke se redovno ažuriraju, ali istorija bolesti i savet lekara ostaju ključni. Samopreglede možete obavljati mesečno ili kvartalno, a ako ste u grupi povišenog rizika, preporučuje se i godišnji klinički pregled dojki.
Oko 30% žena ima umereno guste, a 10 odsto izrazito guste dojke. Gusto tkivo može otežati otkrivanje promena, ali je mamografija i dalje preporučena svake godine od 40. godine za osobe sa prosečnim rizikom.
Da li kontraceptivne pilule povećavaju rizik od raka dojke?
Kod žena s prosečnim rizikom tokom reproduktivnog perioda nije dokazana jasna povezanost između kontraceptivnih pilula i rizika od raka dojke. Međutim, dugotrajna hormonska terapija nakon 60. godine može povećati rizik od raka dojke i endometrijuma.
Da li trudnoća i dojenje utiču na rizik?
Smanjuju ga. Rizik od razvoja raka dojke se smanjuje što su trudnoća i period dojenja duži.
Kako toksini iz okoline i zračenje utiču na rizik?
Izloženost zračenju (npr. tokom ranijih terapija), rad u okruženju sa toksinima ili druge vrste zračenja mogu povećati rizik od raka dojke i drugih vrsta karcinoma.
Skrining na rak dojke u Srbiji
Rak dojke je zloćudni tumor koji, ukoliko se otkrije u ranoj fazi, može biti potpuno izlečen. U Republici Srbiji se sprovodi program za rano otkrivanje raka dojke skrining mamografijom, koji je besplatan za sve žene starosti od 50. do 69. godine.
Procenjeno je da se u toj populaciji u organizovanom skriningu postižu najbolji rezultati ranog otkrivanja raka dojke. Analiza kretanja obolevanja žena od raka dojke u Evropi pokazala je trend porasta kod žena starijih od 50 godina, tako da je organizovani skrining u našoj zemlji u skladu sa evropskim preporukama za populaciju žena od 50 do 69 godina.
Da li treba da uradim genetsko testiranje?
Za neke osobe – da, ali samo nakon razgovora sa lekarom ili specijalistom za dojke. Često se savetuje i konsultacija sa genetskim savetnikom kako bi se procenila opravdanost testiranja.
BRCA1 i BRCA2 testovi
Jedan od glavnih pokazatelja rizika od raka dojke su genetske mutacije. Geni BRCA1 i BRCA2 imaju ključnu ulogu u popravci oštećene DNK. Međutim, kada su ovi geni mutirani, šanse za razvoj raka dojke značajno rastu. Prema istraživanjima, žene sa mutacijama BRCA1 ili BRCA2 gena imaju između 65% i 85% šansi da dobiju rak dojke, dok je rizik za žene bez ovih mutacija oko 13%.
Gde žene najviše oboljevaju od raka dojke?
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Afroamerikanke, američke Indijanke, žene sa Pacifičkih ostrva i autohtone žene sa Aljaske imaju višu stopu obolevanja i smrtnosti.
Ove razlike ukazuju na važnost pitanja zdravstvene jednakosti i pristupa lečenju.
