U podzemnim tunelima rudnika širom sveta, bilo da su u Južnoj Africi, Kini ili domaći u Boru i Majdanpeku, rudari obezbeđuju gorivo za novu globalnu trku imućnih za sigurnošću. Svet ponovo drhti od geopolitičkih tenzija i ekonomskih turbulencija nastalih sudarom divova, pa ne čudi što je cena zlata danas dostigla rekordnu visinu od 3.508,50 dolara po finoj unci.
Sa prelaskom te granice od 3.500 dolara, sada već samo još jedne u nizu, rezervna svetska valuta je zabeležila rast od preko 30 odsto samo ove godine.
Ova plemenita metala već hiljadama godina služi kao utočište imovine u vremenima krize, ali do skoro je, u digitalnom zanosu, gotovo bila smatrana za prevaziđenu. A sada „sija“ jače nego ikad, podstaknuta nizom faktora koji ilustruju krhkost savremenog finansijskog sistema.
Trenutno, jedan od ključnih razloga poskupljenja je pritisak američkog predsednika Donalda Trampa na sopstvenu centralnu banku – Federalne rezerve (FED). Tramp je nedavno pokušao da smeni guvernerku Lisu Kuk zbog navodne prevare sa ličnom hipotekom, što se nadovezalo na mesece kritika prvog čoveka najjače svetske ekonomije na račun predsednika FED-a Džeroma Pauela, bilo u vezi „njegove“ (konzervativne) politike kamatnih stopa, bilo lične optužbe za skupe renovacije sedišta u Vašingtonu.
„Tržište je zabrinuto za snagu institucija u SAD, šire nego samo za FED“, kaže Helen Amos, analitičarka iz BMO.
Ovaj pritisak na FED je doveo do slabljenja američkog dolara, koji je pao na najniži nivo u više od mesec dana, čineći zlato jeftinijim za strane kupce i dodatno ga podstičući. Zlato raste svakog dana otkako je Tramp objavio smenu Kuk (zbog čega je ona povela sudski postupak).
Ova politička drama se prepliće sa očekivanjima da će FED smanjiti kamatne stope na sastanku 17. septembra. Trgovci procenjuju 90 odsto šanse za smanjenje od četvrt procentnog poena, prema CME FedWatch alatu.
Spas od obveznica
Kao aktiva bez fiksnog prinosa, zlato cveta u okruženju niskih kamata, jer investitori beže od obveznica i akcija ka većem profitu.
Nedavni izveštaj o ličnoj potrošnji u SAD, koji je bio u skladu sa očekivanjima, dodatno je pojačao ove prognoze, dok se čeka izveštaj o zaposlenosti ovog petka, koji bi mogao ukazati na slabost ekonomije.
Pored domaće američke, i geopolitička nesigurnost takođe igra ulogu. Trampove carine, uključujući one iz „Dana oslobođenja“ u aprilu, uzdrmale su globalnu trgovinu, dovodeći do haosa na tržištu zlata.
Iako su zlato i srebro trenutno izuzeti od carina, kratkotrajna odluka američke carine prošlog meseca da ih oporezuje izazvala je paniku, pre nego što je povučena.
„To je bio Tramp i ono što je uradio geopolitici i globalnoj trgovini“, kaže Adrijan Aš iz BullionVault-a, ističući da su američki izbori prošle godine „zapalili vatru“ pod zlatom. Dodajte tome strahove od inflacije, slabosti američke ekonomije i preispitivanja uloge dolara u svetskom sistemu.
Centralne banke su postale glavni kupci, diversifikujući rezerve daleko od dolara. Kina, Indija, Turska i Poljska povećavaju zalihe zlata, prelazeći čak i evro kao drugu najveću rezervnu aktivu, prema izveštaju Evropske centralne banke iz juna.
„Deo američkih trezorskih obveznica koje drže strane centralne banke opada već deceniju, ali prelazak na zlato je ubrzan ove godine zbog dugova SAD, padova rejtinga, trgovinskih tenzija i geopolitičkih rizika“, objašnjava Ipek Ozkardeškaja iz Swissquote Bank.
U Indiji, penzioni fondovi traže odobrenje za ulaganje u zlatne ETF-ove, pokazujući da visoke cene ne obeshrabruju tražnju – naprotiv, kupci prelaze sa nakita na investicione šipke i kovanice.
Srebro, „siromašni rođak“ zlata, takođe raste, dostigavši 40,76 dolara po unci – najviše u 14 godina. Analitičari iz Pil Hant-a napominju da bi srebro moglo biti sledeći cilj Trampovih carina, što ga dodatno podstiče. Zbog praznika Dana rada u SAD (Labour Day, 1. septembar), trgovina je bila slaba, što je doprinelo volatilnosti.
I dokle tako?
Što se prognoza tiče, optimizam za cenu zlata je velik.
„Zlato bi moglo dostići 3.600 dolara, pa čak i više do kraja godine, ako FED sprovede više smanjenja i ako mir u Rusiji i Ukrajini ostane nedostižan“, kaže Tim Voterer iz KCM Trade.
Mark Hefele iz UBS Global Wealth Management predviđa 3.700 dolara do juna sledeće godine, ne isključujući 4.000 dolara ako se uslovi pogoršaju.
Piter Šif, poznati investitor, dao je krajem avgusta 2025. prognozu da bi cena zlata mogla dostići i do 6.000 dolara po unci u 2026, prateći pad vrednosti američkog dolara.
„Septembar je uvek okrutan mesec za tržišta, ali ovaj nosi pitanje da li će FED saviti ili slomiti“, kaže Stiven Ines iz SPI Asset Management.
Srebro ima još veći potencijal, sa odnosom zlato-srebro iznad dugoročnog proseka od 60–80, što sugeriše veći rast.
U Evropi, pritisak na obveznice ilustruju rekordni prinosi: britanske 30-godišnje obveznice na 27-godišnjem maksimumu, francuske na 16-godišnjem, nemačke na 14-godišnjem.
Ovo pojačava pritisak na finansijske lidere, poput šefice ECB Kristin Lagard, koja upozorava da bi podrivanje nezavisnosti FED-a predstavljalo „ozbiljnu opasnost“ za globalnu ekonomiju.
Zlato je gotovo udvostručilo vrednost od početka 2023, sa 27 odsto rastom 2024. i probijanjem 3.000 dolara u martu. Dok investitori čekaju podatke o zaposlenosti, ova priča o sigurnosti u nesigurnim vremenima nastavlja da se razvija, podsećajući nas da u svetu gde se dolari slabe a institucije tresu, zlato ostaje i nadalje najbliže idealu sigurnosti.
