Poslednja nedelja maja obeležena je značajnim političkim događajem koji ima potencijal da preoblikuje geopolitički pejzaž Azije. Kuala Lumpur, glavni grad Malezije, bio je domaćin prvog samita u kojem su učestvovale Kina, Asocijacija nacija Jugoistočne Azije (ASEAN) i Savet za saradnju u Persijskom zalivu (GCC).
Iako su se znaci produbljene saradnje između ove tri strane pojavljivali tokom prethodnih godina, uspostavljanje formalnog trilateralnog mehanizma je novina.
Globalno nadmetanje u pozadini novog saveza
Ovaj događaj se nije odigrao u geopolitičkom vakuumu. Region je sve izloženiji rastućem rivalstvu između Kine, SAD i drugih globalnih sila. U aprilu je kineski predsednik Si Đinping krenuo na turneju po Jugoistočnoj Aziji – posetio je Kambodžu, Maleziju i Vijetnam – u nastojanju da učvrsti uticaj Pekinga.
U skoro isto vreme, izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa boravio je u Kambodži i Vijetnamu, sastavši se sa predstavnicima svih članica ASEAN-a, u pokušaju da popravi odnose narušene Trampovim carinama i da ponovo afirmiše posvećenost ideji „slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika“.
Istovremeno, američki predsednik je posetio tri zemlje Zaliva, sklopio nove sporazume i javno se ogradio od dotadašnje američke politike mentorstva i mešanja u regionalne poslove. Do kraja maja, i francuski predsednik Emanuel Makron se uključio, posetivši Indoneziju, Singapur i Vijetnam, kako bi podsetio partnera iz Jugoistočne Azije da Evropska unija i dalje postoji i da predstavlja potencijalnu alternativu Pekingu i Vašingtonu.
Zašto baš Malezija? Uloga premijera Anvara Ibrahima
Nije slučajno što je samit Kina-ASEAN-GCC održan upravo u Maleziji. Kao trenutni predsedavajući ASEAN-a, Malezija igra ključnu ulogu, a njen premijer Anvar Ibrahim je glasan zagovornik regionalne integracije i inovativnih partnerstava.
Uoči trilateralnog samita, članice ASEAN-a sastale su se u Kuala Lumpuru kako bi definisale svoj budući pravac. Tom prilikom usvojena je prva dvadesetogodišnja vizija ASEAN-a – ASEAN 2045 – kojom se artikuliše ambicija da Jugoistočna Azija postane globalni motor rasta, u saradnji sa drugim dinamičnim akterima.
Ekonomske veze i značajni partneri
Među tim akterima, Kina i države Zaliva – Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – zauzimaju istaknuto mesto. Zajedno predstavljaju četvrtinu svetske populacije i doprinose gotovo isto toliko svetskom BDP-u.
Njihove ekonomske veze već su dobro uspostavljene: Kina je vodeći trgovinski partner i ASEAN-a i GCC-a. ASEAN je nadmašio EU kao najveći kineski ekonomski partner, a Peking uvozi više od trećine svoje sirove nafte iz zemalja Zaliva.
Optimizam i vizije na samitu
Samit u Kuala Lumpuru okupio je drugu i petu najveću ekonomiju na svetu – Kinu i ASEAN – kao i ključne snabdevače energijom i sirovinama. Lideri nisu krili svoj optimizam.
Premijer Anvar Ibrahim izneo je viziju međukulturnog dijaloga između konfucijanske i islamske civilizacije, usklađenu sa kineskom Inicijativom za globalnu civilizaciju.
Kineski premijer Li Ćijang govorio je o „velikom trouglu“ kao stubu globalne bezbednosti i prosperiteta, pozivajući se na „zajedničke azijske vrednosti“ otvorenosti, saradnje i integracije, nasuprot zapadnim normama.
Azijske vrednosti i geopolitičke brige
Zvanični kineski narativ sve više ističe upravo te „azijske vrednosti“. Ova retorika podupire novi fokus na susedne države. U aprilu je Si Đinping sazvao redak visoki sastanak o odnosima sa „bliskim inostranstvom“, nazvavši ih suštinskim za kineski razvoj, bezbednost i spoljnopolitičke prioritete.
Kod drugih aktera u regionu, ova promena možda izaziva bojazan od povratka neke savremene „Paks Sinike“. Ipak, Peking odbacuje te interpretacije i radije se poziva na istorijske modele poput Puta svile, koji je isticao povezanost, integraciju i jednakost.
Planovi za proširenje trgovinskih aranžmana
Samit Kina-ASEAN-GCC nije bio izuzetak: Peking je predložio proširenje postojeće zone slobodne trgovine Kina-ASEAN i na zemlje Zaliva, što su lideri Jugoistočne Azije pozdravili.
Ovaj potez bi mogao ubrzati kineske napore u pravcu liberalizacije trgovine i pojačati efekte Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva – najveće zone slobodne trgovine na svetu, u kojoj učestvuju sve države ASEAN-a.
Ekonomija pre politike: fokus saradnje
Dnevni red samita bio je u velikoj meri usmeren na ekonomska pitanja, što odražava stratešku orijentaciju ASEAN-a i interese zemalja Zaliva. U poslednjoj deceniji, Kina je sa članicama ASEAN-a pokrenula brojne projekte u okviru Inicijative Pojas i put.
Saradnja sa GCC-om se takođe širi van tradicionalnih sektora kao što su sirovine, i obuhvata oblasti kao što su veštačka inteligencija, digitalna ekonomija i 5G tehnologija. Ova ekonomska orijentacija je strateška, jer omogućava izbegavanje politički i bezbednosno osetljivih tema.
Složeni odnosi i regionalne tenzije
Ipak, osporavana pitanja nisu zanemarljiva. Iako Kina ima snažne veze sa članicama ASEAN-a i GCC-a, bilateralne tenzije postoje. U okviru ASEAN-a, teritorijalni sporovi i brige o suverenitetu – naročito u Južnom kineskom moru – otežavaju izgradnju poverenja.
Sporovi Kine sa Brunejem, Malezijom, Filipinima i Vijetnamom su dugotrajni i opterećuju regionalne odnose. Percepcije o kineskoj asertivnosti dodatno izazivaju strah od ekonomske zavisnosti, „dužničkih zamki“ i političkog uticaja Pekinga.
Upravo su ti faktori podstakli lidere poput predsednika Filipina Ferdinanda Markosa Mlađeg da se u poslednjim godinama približe Sjedinjenim Državama.
Kina ili SAD? Balansiranje između velikih sila
Šire rivalstvo između Kine i SAD ostaje određujuća dinamika. I ASEAN i zemlje Zaliva imaju dugotrajne veze sa SAD. Amerika ostaje najveće izvozno tržište ASEAN-a i vodeći strani investitor.
Zemlje GCC-a, dugo blisko povezane sa Vašingtonom, sada se nalaze pred izazovom da pažljivo balansiraju između američkih i kineskih interesa, posebno u oblasti osetljivih tehnologija i bezbednosne saradnje.
Vašington se protivi upotrebi kineskih 5G i IT tehnologija u Saudijskoj Arabiji, a slični razlozi doveli su do suspenzije vojnih ugovora između SAD i UAE. Pored toga, razgovori o trgovini naftom u juanima izazivaju uznemirenost na Zapadu jer dovode u pitanje dominaciju petrodolara.
Izazovi i asimetrije u trilateralnoj saradnji
Ovi geopolitički izazovi mogli bi oslabiti trilateralnu saradnju, otkrivajući pukotine i strukturne slabosti. Iako oblasti kao što su trgovina, energija, infrastruktura i napredne tehnologije predstavljaju prirodne tačke konvergencije, geopolitička konkurencija i kulturne razlike predstavljaju ozbiljne prepreke.
Pored toga, postoji izražena asimetrija između aktera: manje ekonomije ASEAN-a možda nemaju institucionalne i finansijske kapacitete da se u potpunosti uključe u ovaj trilateralni format.
Put ka multipolarnosti: otvorena pitanja ostaju
Ipak, platforma Kina-ASEAN-GCC predstavlja novu konfiguraciju u nastajućem multipolarnom svetskom poretku. Ona odražava sve brže približavanje globalnom jugu i spaja multipolarnost sa multilateralizmom i ekonomskom globalizacijom.
Trampova „carinska oluja“ poslužila je kao poziv na buđenje za mnoge američke partnere u ASEAN-u i Zalivu, ukazujući na potrebu za diverzifikacijom saradnje i prihvatanjem pragmatičnih alternativa.
Bliži odnosi sa Pekingom ne znače nužno zamenu jedne hegemonije drugom. Umesto toga, ASEAN i GCC nastoje da sarađuju i sa Kinom i sa SAD, tamo gde je to moguće. Ipak, nedavna dešavanja ukazuju na to da Vašingtonov pristup, koji se oslanja na pritiske da države smanje veze sa Kinom u zamenu za pogodnosti, sve više gubi uticaj.
Ključna pitanja sada glase: da li ASEAN može efikasno da balansira velike sile i postane autonomni pol u multipolarnom svetu? Da li regionalni akteri mogu održati tu delikatnu ravnotežu i izbeći formiranje vojnih blokova u Azijsko-pacifičkom regionu i šire? I, na kraju, da li će trilateralni okvir uopšte preživeti u kontekstu sve veće geopolitičke napetosti?
