Последња недеља маја обележена је значајним политичким догађајем који има потенцијал да преобликује геополитички пејзаж Азије. Куала Лумпур, главни град Малезије, био је домаћин првог самита у којем су учествовале Кина, Асоцијација нација Југоисточне Азије (АСЕАН) и Савет за сарадњу у Персијском заливу (ГЦЦ).
Иако су се знаци продубљене сарадње између ове три стране појављивали током претходних година, успостављање формалног трилатералног механизма је новина.
Глобално надметање у позадини новог савеза
Овај догађај се није одиграо у геополитичком вакууму. Регион је све изложенији растућем ривалству између Кине, САД и других глобалних сила. У априлу је кинески председник Си Ђинпинг кренуо на турнеју по Југоисточној Азији – посетио је Камбоџу, Малезију и Вијетнам – у настојању да учврсти утицај Пекинга.
У скоро исто време, изасланик америчког председника Доналда Трампа боравио је у Камбоџи и Вијетнаму, саставши се са представницима свих чланица АСЕАН-а, у покушају да поправи односе нарушене Трамповим царинама и да поново афирмише посвећеност идеји „слободног и отвореног Индо-Пацифика“.
Истовремено, амерички председник је посетио три земље Залива, склопио нове споразуме и јавно се оградио од дотадашње америчке политике менторства и мешања у регионалне послове. До краја маја, и француски председник Емануел Макрон се укључио, посетивши Индонезију, Сингапур и Вијетнам, како би подсетио партнера из Југоисточне Азије да Европска унија и даље постоји и да представља потенцијалну алтернативу Пекингу и Вашингтону.
Зашто баш Малезија? Улога премијера Анвара Ибрахима
Није случајно што је самит Кина-АСЕАН-ГЦЦ одржан управо у Малезији. Као тренутни председавајући АСЕАН-а, Малезија игра кључну улогу, а њен премијер Анвар Ибрахим је гласан заговорник регионалне интеграције и иновативних партнерстава.
Уочи трилатералног самита, чланице АСЕАН-а састале су се у Куала Лумпуру како би дефинисале свој будући правац. Том приликом усвојена је прва двадесетогодишња визија АСЕАН-а – АСЕАН 2045 – којом се артикулише амбиција да Југоисточна Азија постане глобални мотор раста, у сарадњи са другим динамичним актерима.
Економске везе и значајни партнери
Међу тим актерима, Кина и државе Залива – Бахреин, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати – заузимају истакнуто место. Заједно представљају четвртину светске популације и доприносе готово исто толико светском БДП-у.
Њихове економске везе већ су добро успостављене: Кина је водећи трговински партнер и АСЕАН-а и ГЦЦ-а. АСЕАН је надмашио ЕУ као највећи кинески економски партнер, а Пекинг увози више од трећине своје сирове нафте из земаља Залива.
Оптимизам и визије на самиту
Самит у Куала Лумпуру окупио је другу и пету највећу економију на свету – Кину и АСЕАН – као и кључне снабдеваче енергијом и сировинама. Лидери нису крили свој оптимизам.
Премијер Анвар Ибрахим изнео је визију међукултурног дијалога између конфуцијанске и исламске цивилизације, усклађену са кинеском Иницијативом за глобалну цивилизацију.
Кинески премијер Ли Ћијанг говорио је о „великом троуглу“ као стубу глобалне безбедности и просперитета, позивајући се на „заједничке азијске вредности“ отворености, сарадње и интеграције, насупрот западним нормама.
Азијске вредности и геополитичке бриге
Званични кинески наратив све више истиче управо те „азијске вредности“. Ова реторика подупире нови фокус на суседне државе. У априлу је Си Ђинпинг сазвао редак високи састанак о односима са „блиским иностранством“, назвавши их суштинским за кинески развој, безбедност и спољнополитичке приоритете.
Код других актера у региону, ова промена можда изазива бојазан од повратка неке савремене „Пакс Синике“. Ипак, Пекинг одбацује те интерпретације и радије се позива на историјске моделе попут Пута свиле, који је истицао повезаност, интеграцију и једнакост.
Планови за проширење трговинских аранжмана
Самит Кина-АСЕАН-ГЦЦ није био изузетак: Пекинг је предложио проширење постојеће зоне слободне трговине Кина-АСЕАН и на земље Залива, што су лидери Југоисточне Азије поздравили.
Овај потез би могао убрзати кинеске напоре у правцу либерализације трговине и појачати ефекте Регионалног свеобухватног економског партнерства – највеће зоне слободне трговине на свету, у којој учествују све државе АСЕАН-а.
Економија пре политике: фокус сарадње
Дневни ред самита био је у великој мери усмерен на економска питања, што одражава стратешку оријентацију АСЕАН-а и интересе земаља Залива. У последњој деценији, Кина је са чланицама АСЕАН-а покренула бројне пројекте у оквиру Иницијативе Појас и пут.
Сарадња са ГЦЦ-ом се такође шири ван традиционалних сектора као што су сировине, и обухвата области као што су вештачка интелигенција, дигитална економија и 5Г технологија. Ова економска оријентација је стратешка, јер омогућава избегавање политички и безбедносно осетљивих тема.
Сложени односи и регионалне тензије
Ипак, оспоравана питања нису занемарљива. Иако Кина има снажне везе са чланицама АСЕАН-а и ГЦЦ-а, билатералне тензије постоје. У оквиру АСЕАН-а, територијални спорови и бриге о суверенитету – нарочито у Јужном кинеском мору – отежавају изградњу поверења.
Спорови Кине са Брунејем, Малезијом, Филипинима и Вијетнамом су дуготрајни и оптерећују регионалне односе. Перцепције о кинеској асертивности додатно изазивају страх од економске зависности, „дужничких замки“ и политичког утицаја Пекинга.
Управо су ти фактори подстакли лидере попут председника Филипина Фердинанда Маркоса Млађег да се у последњим годинама приближе Сједињеним Државама.
Кина или САД? Балансирање између великих сила
Шире ривалство између Кине и САД остаје одређујућа динамика. И АСЕАН и земље Залива имају дуготрајне везе са САД. Америка остаје највеће извозно тржиште АСЕАН-а и водећи страни инвеститор.
Земље ГЦЦ-а, дуго блиско повезане са Вашингтоном, сада се налазе пред изазовом да пажљиво балансирају између америчких и кинеских интереса, посебно у области осетљивих технологија и безбедносне сарадње.
Вашингтон се противи употреби кинеских 5Г и ИТ технологија у Саудијској Арабији, а слични разлози довели су до суспензије војних уговора између САД и УАЕ. Поред тога, разговори о трговини нафтом у јуанима изазивају узнемиреност на Западу јер доводе у питање доминацију петродолара.
Изазови и асиметрије у трилатералној сарадњи
Ови геополитички изазови могли би ослабити трилатералну сарадњу, откривајући пукотине и структурне слабости. Иако области као што су трговина, енергија, инфраструктура и напредне технологије представљају природне тачке конвергенције, геополитичка конкуренција и културне разлике представљају озбиљне препреке.
Поред тога, постоји изражена асиметрија између актера: мање економије АСЕАН-а можда немају институционалне и финансијске капацитете да се у потпуности укључе у овај трилатерални формат.
Пут ка мултиполарности: отворена питања остају
Ипак, платформа Кина-АСЕАН-ГЦЦ представља нову конфигурацију у настајућем мултиполарном светском поретку. Она одражава све брже приближавање глобалном југу и спаја мултиполарност са мултилатерализмом и економском глобализацијом.
Трампова „царинска олуја“ послужила је као позив на буђење за многе америчке партнере у АСЕАН-у и Заливу, указујући на потребу за диверзификацијом сарадње и прихватањем прагматичних алтернатива.
Ближи односи са Пекингом не значе нужно замену једне хегемоније другом. Уместо тога, АСЕАН и ГЦЦ настоје да сарађују и са Кином и са САД, тамо где је то могуће. Ипак, недавна дешавања указују на то да Вашингтонов приступ, који се ослања на притиске да државе смање везе са Кином у замену за погодности, све више губи утицај.
Кључна питања сада гласе: да ли АСЕАН може ефикасно да балансира велике силе и постане аутономни пол у мултиполарном свету? Да ли регионални актери могу одржати ту деликатну равнотежу и избећи формирање војних блокова у Азијско-пацифичком региону и шире? И, на крају, да ли ће трилатерални оквир уопште преживети у контексту све веће геополитичке напетости?
