Dok svet prolazi kroz novi period turbulencija i transformacije, lider najveće zemlje u razvoju Si Đinping spreman je da pomogne BRIKS-u vodeći ešalon globalnog juga, da igra veću ulogu u izgradnji bolje zajedničke budućnosti za čovečanstvo.
BRIKS na kineskom se doslovno naziva “zlatne cigle”. To ukazuje na optimizam u pogledu njegovog velikog potencijala i blistave budućnosti.
U tom pogledu istaknut je angažman kineskog predsednika Si Đinpinga. On je dosledno stavljao BRIKS visoko na dnevni red kineske spoljne politike. Njegovo prvo pojavljivanje na multilateralnoj sceni kao šefa kineske države bilo je na samitu BRIKS-a 2013. u Durbanu u Južnoj Africi. Tokom prve dve godine svog predsedničkog delovanja posetio je i ostale četiri zemlje BRIKS-a.
Zahvaljujući zajedničkim naporima njegovih članica, zlatna vrednost BRIKS-a stalno raste. Podaci Svetske banke pokazuju da je udeo BRIKS-a u globalnom BDP-u porastao sa 18 odsto u 2010. na oko 26 odsto u 2021. godini, uz porast u svim godinama. Među pokretačima njegovog značajnog rasta je snažna orijentacija na stvarne rezultate.
„BRIKS nije govornica, već radna grupa koja obavlja stvari“, jednom je naglasio Si Đinping.
BRIKS prevazilazi ekonomske okvire
„Jedinstvena vrednost saradnje zemalja BRIKS-a prevazilazi ekonomske okvire. Inovacija je u međunarodnoj saradnji, koja je u izrazitoj suprotnosti sa nekim protekcionističkim, ekskluzivnim, političkim, vojnim ili ekonomskim savezima na Zapadu“, rekao je Vang Lei, direktor Centra za istraživanje saradnje BRIKS na Pekinškom univerzitetu.
Dana 24. avgusta 2023. kongresnim centrom “Sandton” u Johanesburgu prolomio se aplauz nakon najave istorijskog širenja BRIKS-a. To, rekao je Si Đinping tada medijima, pokazuje “odlučnost zemalja BRIKS-a i zemalja u razvoju da se ujedine”.
Tokom godina, sa dubokim promenama koje su preoblikovale svet u stepenu retko viđenom u istoriji, kineski predsednik je nepokolebljivo zagovarao otvorenost i saradnju.
„U novim okolnostima sve je važnije da zemlje BRIKS-a nastave razvoj otvorenih vrata i jačaju saradnju otvorenih ruku“, rekao je Si na 14. samitu BRIKS-a 2022. godine.
Godinu dana kasnije više od 60 zemalja okupilo se u Johanesburgu na samitu BRIKS-a.
„Okupljanje nije vežba traženja od zemalja da zauzmu stranu, niti vežba stvaranja blokovske konfrontacije. To je nastojanje da se proširi arhitektura mira i razvoja“, naveo je Si.
Osim zemalja koje su postale nove punopravne članice 1. januara 2024, više od 30 zemalja je takođe formalno podnelo zahtev za pridruživanje BRIKS-u. Mnoge druge zemlje u razvoju traže dublju saradnju sa grupom.
„Postoji razlog zašto se ove zemlje odlučuju za pridruživanje BRIKS-u. Zato što vide budućnost, vide potencijale i mogućnosti unutar BRIKS-a“, rekao je Mekhri Alijev, direktor odbora inovacijske baze BRIKS-a u Šijamenu.
Ne čekaju šta će reći Zapad
Tri meseca nakon odluke o proširenju, BRIKS je sazvao vanredni zajednički samit o situaciji u Gazi sa liderima pozvanih članica, kao i generalnim sekretarom UN-Antoniom Guterešom. Bio je to prvi sastanak ove vrste za grupu. Sastanak, kako je rekao Si, označava “dobar početak” za veću saradnju BRIKS-a nakon njegovog proširenja.
Komentarišući ovaj samit, Al Džazira je navela da vodeće zemlje globalnog juga traže “veću reč u globalnom poretku kojim dominira Zapad”. Steven Gruzd, analitičar Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove, objašnjava:
“To se odražava na rastuće pouzdanje i poverenje grupacije BRIKS, koje ne čeka šta će reći Zapad”.
Kao što je Si primetio, jačanje globalnog upravljanja je pravi izbor ako međunarodna zajednica namerava da podeli mogućnosti razvoja i da se uhvati u koštac sa globalnim izazovima.
„Ekonomski gledano, nezapadne nacije – sa BRIKS-om na čelu – guraju planetu u novu realnost. Novi ekonomski, društveni i monetarni status kvo koji preokreće ono što je svet prihvatio kao normalno gotovo osam decenija – primetio je Džef D. Opdajk, globalni stručnjak za investicije.
Guan Džaoju, istraživač sa Instituta za evroazijske studije na Univerzitetu Renmin u Kini, kaže da saradnja BRIKS-a “nije ni antizapadna ni usmerena na rušenje postojećeg globalnog poretka, već na konstruktivnu reformu njegovih nepravednih aspekata kako bi se dalo više mogućnosti svetu u razvoju”.
