Na osnovu različitih izvora, Srbija se ubraja među zemlje sa visokim nivoom konzumacije kafe. Prosečan stanovnik Srbije godišnje popije oko četiri kilograma kafe, što je otprilike oko 600 šoljica godišnje. Kafa koja se konzumira u Srbiji uglavnom dolazi iz zemalja Latinske Amerike, Afrike i Azije koje su i najveći proizvođači. Pravilnikom o kvalitetu kafe koji se primenjuje već dve godine, tržište kafe u Srbiji se promenilo tako što je povećana proizvodnja zamena za kafu. Ove podatke za Novu ekonomiju izneo je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Najviše kafe u Srbiju se uvozilo iz Brazila, Kolumbije, Etiopije, Vijetnama i drugih zemalja koje se bave proizvodnjom kafe.
„Kava je značajan deo srpske tradicije, a kultura pijenja kafe je duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Najviše se pije turska kava, zatim espreso i druge vrste kafe, kao što su kapućino i late, posebno u urbanim sredinama. Na tržištu su prisutni visokokvalitetni brendovi kafe, a kafe se često koriste specijalizovane mešavine i sveže mlevanja različitih zrna kafe“, kaže Bogunović. Uvoz kafe, prema podacima Privredne komore Srbije, nije se mnogo menjao količinom, ali je godinama cena kafe rasla.
Tako je 2018. godine u Srbiju uvezeno 29.256 tona kafe u vrednosti od 62,7 miliona evra, a 2019. godine uvezeno je 31.581 tona kafe u vrednosti od oko 65,5 miliona evra. Godine 2020, cena kafe za 31.706 tona koliko je uvezeno u Srbiju bila je 62,8 miliona evra, dok je naredne godine za samo 555 kilograma više kafe (32.261 tona), plaćeno 70,8 miliona evra.
Već 2022. godine 30.898 tona uvezene kafe koštalo je 114 miliona evra, dok je prošle godine 30.769 tona uvezene kafe koštalo 115,6 miliona evra, pokazuju podaci Privredne komore. Situacija sa izvozom kafe po pitanju cene nije ništa drugačija, pa je tako 2018. godine 1.310 tona izvezene kafe imalo vrednost od 6,5 miliona evra, 2019. godine 1.255 tona je vredelo 6,9 miliona evra, dok je 2020. godine 1.583 tona kafe izvećeno u vrednosti od skoro 8,7 miliona evra. Vrednost izvezene kafe iz Srbije se 2021. godine nije značajno promenili, pa je tako 1.465 tona kafe vredelo 8,6 miliona evra, dok je već naredne godine 1.742 tona kafe vredelo 12,8 miliona evra.
Prošle godine, 1.612 tona kafe izvećeno je iz Srbije u vrednosti od 14 miliona evra. Negativan uticaj imaju i visoke cene sirovina za kafu, kao i rat u Ukrajini. Pogoršana je ionako delikatna ravnoteža ponude i potražnje. Duge suše u Vijetnamu, glavnom proizvođaču kafe robuste, naštetile su biljkama. Brazil, s druge strane, koji je glavni izvoznik kafe arabike (2/3 svetskog tržišta), pati od jakih kiša koje utiču na prinose. Ovi poremećaji su doveli do značajnog skoka cena na berzama kako za arabiku tako i za robustu. Interesantno je da je cena i robuste i arabike od 2020. godine porasla za oko 50 odsto na svetskom tržištu, pri čemu je bilo i većih trenutnih skokova cena u pojedinim periodima.
„U poslednjih pet godina prosečno se godišnje uveze 31.079 tona kafe sa prosečnom vrednošću od 82 miliona evra. U navedenom periodu uočava se promena u strukturi količinskog unosa kafe tj. smanjuje se učešće nepržene kafe, u odnosu na prženu kafu. Naime, 2018. godine učešće nepržene kafe u uvozu iznosilo je 86,9 odsto, a pržene 13,1 odsto, dok je u 2023. učešće nepržene kafe u ukupnom uvozu iznosilo 73,1 odsto, a pržene kafe 26,9 odsto“, navodi Bogunović.
470 privrednih subjekata koji prerađuju čaj i kafu
U Srbiji postoji registrovanih 470 privrednih subjekata čija je šifra delatnosti 1083 odnosno prerada čaja i kafe, od čega je 167 privrednih društava i 303 preduzetnika.
Prema rečima Bogunovića, s obzirom na rastuće cene sirove kafe na globalnom tržištu, a koje su rezultat različitih faktora, poput klimatskih promena, smanjenja proizvodnje u zemljama proizvođačima kafe, kao i geopolitičke situacije, cena transporta, logistike, rasta troškova proizvodnje i radne snage, „svi proizvođači u Srbiji se suočavaju sa izazovima u održavanju konkurentnosti“.
„U tom kontekstu male kompanije koje se bave prženjem kafe u nekim segmentima mogu imati manje troškova u odnosu na velike sisteme. Takođe, mali proizvođači mogu lako promeniti recepture i mogu napraviti nove proizvode u skladu sa potrebama na tržištu pa tako mogu razmotriti različite opcije kako bi održale svoju profitabilnost (na primer da ponude proizvode koji koriste kafu kao sastojak poput kafe u prahu sa aromatima –cimet, vanila, specijalnih napitaka ili kafe sa začinima)“, ističe Bogunović.
Kako dodaje, mogu postojati tržišne prilike za proizvodnju alternativa za kafu – napici poput kafe na bazi cikorije koja se koristi kao zamena za kafu.
Ovakvi napici su, kako je kazao, obično jeftiniji za proizvodnju i mogu biti atraktivna opcija za one koji žele da smanje troškove.
„Jedan od načina jeste i prodaja u posebnim lokalima proizvoda nižih cenovnih kategorija, ali isto tako i prodajom kvalitetnijih mešavina kafe za korisnike sa visokim zahtevima u pogledu kvaliteta i inovacijnosti proizvoda“, ističe Bogunović.
Akciza na kafu je 108,06 dinara po kilogramu. Ona je samo jedan od faktora koji utiče na formiranje cene kafe. Ona je vid poreza koji utiče na krajnju cenu kafe koju potrošači plaćaju ali koliko akciza tačno utiče, zavisi od nekoliko faktora kao što su obračunate marže proizvođača i distributera, količina uvoza i proizvodnje i vrste kafe i segmenta tržišta. Ako proizvođači koriste uvoznu sirovu kafu, akciza se obračunava na uvoznu cenu. Na pržionice kafe to znači da će se proizvodni trošak povećati, pa bi to moglo povećati cenu kafe u prodaji. Kod lokalne proizvodnje, situacija može biti slična, jer i oni moraju da plate ovu akcizu.