На основу различитих извора, Србија се убраја међу земље са високим нивоом конзумације кафе. Просечан становник Србије годишње попије око четири килограма кафе, што је отприлике око 600 шољица годишње. Кафа која се конзумира у Србији углавном долази из земаља Латинске Америке, Африке и Азије које су и највећи произвођачи. Правилником о квалитету кафе који се примењује већ две године, тржиште кафе у Србији се променило тако што је повећана производња замена за кафу. Ове податке за Нову економију изнео је Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.
Највише кафе у Србију се увозило из Бразила, Колумбије, Етиопије, Вијетнама и других земаља које се баве производњом кафе.
„Кава је значајан део српске традиције, а култура пијења кафе је дубоко укорењена у свакодневном животу. Највише се пије турска кава, затим еспресо и друге врсте кафе, као што су капућино и лате, посебно у урбаним срединама. На тржишту су присутни висококвалитетни брендови кафе, а кафе се често користе специјализоване мешавине и свеже млевања различитих зрна кафе“, каже Богуновић. Увоз кафе, према подацима Привредне коморе Србије, није се много мењао количином, али је годинама цена кафе расла.
Тако је 2018. године у Србију увезено 29.256 тона кафе у вредности од 62,7 милиона евра, а 2019. године увезено је 31.581 тона кафе у вредности од око 65,5 милиона евра. Године 2020, цена кафе за 31.706 тона колико је увезено у Србију била је 62,8 милиона евра, док је наредне године за само 555 килограма више кафе (32.261 тона), плаћено 70,8 милиона евра.
Већ 2022. године 30.898 тона увезене кафе коштало је 114 милиона евра, док је прошле године 30.769 тона увезене кафе коштало 115,6 милиона евра, показују подаци Привредне коморе. Ситуација са извозом кафе по питању цене није ништа другачија, па је тако 2018. године 1.310 тона извезене кафе имало вредност од 6,5 милиона евра, 2019. године 1.255 тона је вредело 6,9 милиона евра, док је 2020. године 1.583 тона кафе извећено у вредности од скоро 8,7 милиона евра. Вредност извезене кафе из Србије се 2021. године није значајно променили, па је тако 1.465 тона кафе вредело 8,6 милиона евра, док је већ наредне године 1.742 тона кафе вредело 12,8 милиона евра.
Прошле године, 1.612 тона кафе извећено је из Србије у вредности од 14 милиона евра. Негативан утицај имају и високе цене сировина за кафу, као и рат у Украјини. Погоршана је ионако деликатна равнотежа понуде и потражње. Дуге суше у Вијетнаму, главном произвођачу кафе робусте, наштетиле су биљкама. Бразил, с друге стране, који је главни извозник кафе арабике (2/3 светског тржишта), пати од јаких киша које утичу на приносе. Ови поремећаји су довели до значајног скока цена на берзама како за арабику тако и за робусту. Интересантно је да је цена и робусте и арабике од 2020. године порасла за око 50 одсто на светском тржишту, при чему је било и већих тренутних скокова цена у појединим периодима.
„У последњих пет година просечно се годишње увезе 31.079 тона кафе са просечном вредношћу од 82 милиона евра. У наведеном периоду уочава се промена у структури количинског уноса кафе тј. смањује се учешће непржене кафе, у односу на пржену кафу. Наиме, 2018. године учешће непржене кафе у увозу износило је 86,9 одсто, а пржене 13,1 одсто, док је у 2023. учешће непржене кафе у укупном увозу износило 73,1 одсто, а пржене кафе 26,9 одсто“, наводи Богуновић.
470 привредних субјеката који прерађују чај и кафу
У Србији постоји регистрованих 470 привредних субјеката чија је шифра делатности 1083 односно прерада чаја и кафе, од чега је 167 привредних друштава и 303 предузетника.
Према речима Богуновића, с обзиром на растуће цене сирове кафе на глобалном тржишту, а које су резултат различитих фактора, попут климатских промена, смањења производње у земљама произвођачима кафе, као и геополитичке ситуације, цена транспорта, логистике, раста трошкова производње и радне снаге, „сви произвођачи у Србији се суочавају са изазовима у одржавању конкурентности“.
„У том контексту мале компаније које се баве пржењем кафе у неким сегментима могу имати мање трошкова у односу на велике системе. Такође, мали произвођачи могу лако променити рецептуре и могу направити нове производе у складу са потребама на тржишту па тако могу размотрити различите опције како би одржале своју профитабилност (на пример да понуде производе који користе кафу као састојак попут кафе у праху са ароматима –цимет, ванила, специјалних напитака или кафе са зачинима)“, истиче Богуновић.
Како додаје, могу постојати тржишне прилике за производњу алтернатива за кафу – напици попут кафе на бази цикорије која се користи као замена за кафу.
Овакви напици су, како је казао, обично јефтинији за производњу и могу бити атрактивна опција за оне који желе да смање трошкове.
„Један од начина јесте и продаја у посебним локалима производа нижих ценовних категорија, али исто тако и продајом квалитетнијих мешавина кафе за кориснике са високим захтевима у погледу квалитета и иновацијности производа“, истиче Богуновић.
Акциза на кафу је 108,06 динара по килограму. Она је само један од фактора који утиче на формирање цене кафе. Она је вид пореза који утиче на крајњу цену кафе коју потрошачи плаћају али колико акциза тачно утиче, зависи од неколико фактора као што су обрачунате марже произвођача и дистрибутера, количина увоза и производње и врсте кафе и сегмента тржишта. Ако произвођачи користе увозну сирову кафу, акциза се обрачунава на увозну цену. На пржионице кафе то значи да ће се производни трошак повећати, па би то могло повећати цену кафе у продаји. Код локалне производње, ситуација може бити слична, јер и они морају да плате ову акцизу.
