Malo je književnika u istoriji koji su svojim životom i delom ostavili duboke tragove, kako u svom narodu, tako i u narodima sveta. Jedan od njih je i ruski velikan Maksim Gorki, koji je svojim perom i duhom bio borac za istinu, pravdu i dostojanstvo čoveka. Iako se najviše pamti po svojoj ulozi osnivača socijalističkog realizma i kao borca za prava radnika, malo je poznato da je Gorki imao duboku povezanost sa Srbijom, zemljom koju je smatrao bliskom Rusiji u svakom pogledu.
SRBIJA – ZEMLJA SLAVE I TRADICIJE
Tokom tridesetih godina prošlog veka, zbog narušenog zdravlja, Maksim Gorki je boravio u Vrnjačkoj Banji, gde je dolazio da nađe leka svojim boljkama. Ovaj period njegovog života obeležen je dubokim osećanjima koja je razvio prema Srbiji i srpskom narodu. U jednom od pisama, koje je iz Banje uputio svom prijatelju Alekseju Ivanoviču Babočkinu, Gorki je sa neskrivenom emocijom pisao:
„Ovo je naša zemlja. Toliko je slična Rusiji da mi izgleda kao da sam sa severa, iz Rusije, prešao u Ukrajinu. Greje me ovde jug! Na kraju, ovde su svi ljudi – LJUDI! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom! Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu! Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi.“
Ove reči svedoče o dubokom razumevanju i saosećanju koje je Gorki osećao prema Srbiji, zemlji koja je, poput Rusije, prolazila kroz borbe i stradanja, ali koja je uvek ostajala dostojanstvena i verna svojim korenima.
Dok je boravio u Vrnjačkoj Banji, Gorki je provodio vreme u prirodi, uživajući u lepotama srpskih pejzaža. U svojim pismima pominje planinu Goč, koja ga je posebno inspirisala. Iako je njeno ime povezivao sa rečju „baraban“ (ruski: doboš), on je, sa dozom pesničke mašte, planinu doživljavao kao velikog ježa, u kojem je nalazio mir i odmor od svakodnevnih napora.
„Volim to brdo i mir koji nalazim u njemu,“ napisao je Gorki, svedočeći o dubokoj vezi sa prirodom i umetničkoj inspiraciji koju je pronalazio u Srbiji.
Gorki je bio neumoran borac za prava potlačenih i marginalizovanih, a svojim delima je zastupao ideale jednakosti i slobode. Odrastajući u siromaštvu, Gorki je rano spoznao nepravde u društvu, što je postalo centralna tema njegovog književnog stvaralaštva. Pisao je o ljudima sa društvenog dna, otkrivajući snagu njihovog duha i težnju za boljim životom.
Isto tako, u Srbiji je prepoznao narod koji je, poput njegovog ruskog, pretrpeo mnoge nedaće, ali koji je zadržao ponos i veru u bolju budućnost. Za Gorkog, Srbija nije bila samo zemlja u koju je došao da leči telo, već i mesto gde je nalazio duhovnu utehu.
Kao veliki pisac i mislilac, Gorki je ostao upamćen po svojoj borbi za istinu, umetnost i ljudskost. Njegova dela, poput romana „Majka“ i „Deca sunca“, utkana su u kulturnu baštinu sveta. Iako nikada nije osvojio Nobelovu nagradu, iako je bio nominovan čak pet puta, njegov uticaj ostao je daleko veći od bilo koje nagrade.
Gorki je pred kraj života pokazao interesovanje za širi smisao postojanja. Bavio se pitanjima besmrtnosti i bio je inicijator osnivanja Instituta za eksperimentalnu medicinu, tragajući za odgovorima na najdublja pitanja života.
Maksim Gorki je za Srbiju bio više od književnika. Njegova empatija i razumevanje prema srpskom narodu predstavljaju dokaz duboke duhovne bliskosti između dva naroda. Njegove reči, dela i život služe kao podsetnik da kultura, istina i čovečnost mogu biti najsnažniji odgovor na izazove vremena.
Gorki je zauvek ostao utkan u duh Srbije, zemlje koja je u njemu prepoznala prijatelja, borca i inspiraciju. Srbija, sa svojom istorijom, tradicijom i ljudima, našla je posebno mesto u srcu ovog ruskog velikana. Njegov duh i dalje živi u idealima koji nas podsećaju da je jedina prava alternativa zlu – kultura, istina i umetnost.
