Drugi svetski rat je počeo 1. septembra 1939. napadom Nemačke na Poljsku. Nakon Prvog svetskog rata Poljska je dobila izlaz na more, sa lukom Gdanjsk. Time je teritorija istočne Pruske ostala razdvojena od ostatka Nemačke, što je poslužilo Hitleru kao izgovor za napad na Poljsku.
Povod za napad na Poljsku je bio lažan incident u kojem su nemački vojnici prerušeni u poljske uniforme zauzeli nemačku pograničnu radio stanicu i emitovali poruku na poljskom. Zatim je streljano nekoliko drogiranih zatočenika koncentracionog logora, čija su tela, obučena u poljske uniforme, poslužila kao dokaz.
Poljska je bila u nezgodnom geografskom položaju, opkoljena teritorijom Nemačke, istočne Pruske i Čehoslovačke, koja je ranije okupirana od Nemačke.
Napadnuta s tri strane (severa, zapada i juga) i kasno mobilisana, Poljska je bila u beznadežnoj situaciji. Nemci su imali dva puta više trupa i tri puta više aviona i tenkova. Pored toga, na istočnoj granici zemlje bilo je više od 800.000 sovjetskih trupa. Pošto su svoju strategiju zasnovali na očekivanjima da će im Britanci i Francuzi ubrzo priskočiti u pomoć, Poljaci su se uskoro razočarali. Ni jedan ni drugi njihov partner nije planirao da napadne Nemačku tokom početne invazije, očekujući da će se borba zaglibiti kao u prethodnom ratu.
Poljska je kapitulirala posle 5 nedelja.
Kako je pripreman plan?
Na sastanku sa komandantima svih rodova vojske 22. avgusta 1939, Adolf Hitler je izdao naredbu za napad na Poljsku. No, u nadi da će izbeći intervenciju saveznika, Nemci su razmatrali mogućnost izazivanja incidenta koji bi poslužio kao opravdanje za početak agresije.
Hitler je tom prilikom izjavio: „Daću povod za početak rata. Nije bitno da li je verodostojan ili nije. Pobednika posle ne pitaju da li je govorio istinu. Kada se započinje i vodi rat, nije bitno pravo, nego pobeda.”
O ovakvoj „crnoj operaciji” Služba bezbednosti Rajha (SD) počela je da planove razrađuje i pre Hitlerove zvanične najave. Šef SD, rajhsfirer Rajnhard Hajdrih je još početkom avgusta o ideji obavestio šefa Gestapoa u Opelnu (danas poljske Opole). Pripadnici SS rodom iz Gornje Šlezije, koji su govorili poljski, počeli su da se pripremaju u oficirskoj školi Bernau kod Berlina za noćne napade.
Konačno, 10. avgusta, Hajdrih je izdao nalog Alfredu Helmutu Naujoksu iz Glavnog bezbednosnog ureda Rajha da do detalja razradi plan „operacije Himler”. To je plan lažnog napada Poljaka na nemačku radio-stanicu Glajvic (danas poljske Gljivice). Stanica se nalazila na oko 5 kilometara udaljenu od tadašnje granice.
Lažnne uniforme
Sedam dana kasnije, Hajdrih je od šefa obaveštajne službe Vermahta (Abver) Vilhelma Kanarisa i načelnika Generalštaba, Franca Haldera, zatražio oko 150 poljskih uniformi sa kompletnom opremom, neophodnih za operaciju „Konzerva”. Surovo ironičan naziv, pošto je Hajdrih smislio i obezbeđenje „konzerviranih leševa iz konc-logora”, koji bi predstavljali „žrtve” poljskog napada.
Naredba o „posebnom obezbeđenju” radio-stanice izdata je 20. avgusta. Navodno, zbog opasne blizine granice, redovan sastav policije trebalo je zameniti ili ojačati vojnicima Vermahta. Pojačanje su predstavljali pripadnici SS odreda preobučeni u uniforme Vermahta.
Iz realnih razloga ili zbog postojećeg rivalstva između Vermahta i SS, Kanaris i Halder su obezbedili samo 6-7 poljskih uniformi. I to nekompletnih. Ovo je primoralo šefa SD da donekle promeni plan. Izrežirani napad na stanicu izvršiće šest naoružanih pripadnika SD u civilnim odelima, predstavljajući se kao „ustanici-pripadnici poljskih paravojnih snaga”.
Naravno, oružani „napad” podrazumevao je i žrtve, koje bi pojačale propagandni efekat. Policija je 30. avgusta u obližnjim selu uhapsila 43-godišnjeg Francišeka-Franca Honioka, Nemca poljskog porekla, prodavca poljoprivrednih mašina, poznatog po propoljskim stavovima. Nesrećni Franc je prebačen u Glajvic, ne sluteći kakva mu je uloga namenjena.
Početak akcije
Konačno, 31. avgusta 1939. u 14 časova, Halder je iz Berlina primio šifrovanu poruku „Baka je preminula” – naređenje za izvršenje zadatka. Oko 20 časova, naoružana grupa je bez otpora upala u radio-stanicu. Prodrevši u studio, napadači su komandovali „Ruke uvis”, osoblju su žicom vezali ruke i smestili ih u podrum.
Tada su nastupili tehnički problemi. Radio-Glajvic, služio je samo kao relejna stanica koja je prenosila program šleske podružnice „Radio-društva Rajha” iz Breslaua (danas Vroclav). Teškom mukom, esesovci su uspeli pomoću ručnog mikrofona da se uključe u mrežu i na poljskom i, delimično nemačkom, pročitaju proglas „Pažnja, pažnja! Ovde Glajvic! Odašiljač je u poljskim rukama […] Došao je čas slobode!”
U vreme dok su operativci preuzimali radio-stanicu, SS-doktor Horst Strasburger je nedužnom Honioku ubrizgao injekciju morfijuma. On je u besvesnom stanju prebačen u dvorište radio-stanice, gde ga je Halder likvidirao – prva žrtva Drugog svetskog rata je u suštini predstavljala samo opravdanje za agresiju.
Slušaoci radija iz Glajvica odmah su uzbunili lokalnu policiju, koja je „brzom, oružanom intervencijom” proterala napadače. Iako su vesti o tačnom razvoju događaja te večeri i danas dosta kontroverzne, ispred stanice je ostavljeno još nekoliko žrtava. Posle rata, u Nirnbergu, Naujoks je izjavio da se radilo o „konzervama” – ljudima iz koncentracionih logora, koje je „isporučio” Kanaris.
Nemački napad
Već u 4.45 časova 1. septembra 1939, sa nemačkog broda „Šlezvig-Holštajn” otvorena je vatra na poljsko poluostrvo Vesterplate, nemačke trupe su prešle poljsku granicu, a Luftvafe je započeo bombardovanje gradova. Britanska vlada je munjevito reagovala: Ričard Čemberlen je već u 11.15 časova izjavio da se Velika Britanija nalazi u ratnom stanju sa Nemačkom.
Svetski sukob je počeo a da događaju u Glajvicu niko nije pridao značajniju pažnju; inostrani mediji su izveštaje „Nemačke novinske agencije” prihvatile sa skepsom. I kod nas je, primera radi, „Vreme” prenelo saopštenje agencije 1. septembra tek na četvrtoj strani a „Pravda” je čitaoce o „incidentu” ukratko obavestila sutradan. Pri tome, citirano je da su „napadači” bili „naoružani čeličnim palicama i bokserima”, a da je policija upotrebila vatreno oružje, likvidirajući nekoliko poljskih „ustanika”.
