Други светски рат је почео 1. септембра 1939. нападом Немачке на Пољску. Након Првог светског рата Пољска је добила излаз на море, са луком Гдањск. Тиме је територија источне Пруске остала раздвојена од остатка Немачке, што је послужило Хитлеру као изговор за напад на Пољску.
Повод за напад на Пољску је био лажан инцидент у којем су немачки војници прерушени у пољске униформе заузели немачку пограничну радио станицу и емитовали поруку на пољском. Затим је стрељано неколико дрогираних заточеника концентрационог логора, чија су тела, обучена у пољске униформе, послужила као доказ.
Пољска је била у незгодном географском положају, опкољена територијом Немачке, источне Пруске и Чехословачке, која је раније окупирана од Немачке.
Нападнута с три стране (севера, запада и југа) и касно мобилисана, Пољска је била у безнадежној ситуацији. Немци су имали два пута више трупа и три пута више авиона и тенкова. Поред тога, на источној граници земље било је више од 800.000 совјетских трупа. Пошто су своју стратегију засновали на очекивањима да ће им Британци и Французи убрзо прискочити у помоћ, Пољаци су се ускоро разочарали. Ни један ни други њихов партнер није планирао да нападне Немачку током почетне инвазије, очекујући да ће се борба заглибити као у претходном рату.
Пољска је капитулирала после 5 недељa.
Како је припреман план?
На састанку са командантима свих родова војске 22. августа 1939, Адолф Хитлер је издао наредбу за напад на Пољску. Но, у нади да ће избећи интервенцију савезника, Немци су разматрали могућност изазивања инцидента који би послужио као оправдање за почетак агресије.
Хитлер је том приликом изјавио: „Даћу повод за почетак рата. Није битно да ли је веродостојан или није. Победника после не питају да ли је говорио истину. Када се започиње и води рат, није битно право, него победа.”
О оваквој „црној операцији” Служба безбедности Рајха (СД) почела је да планове разрађује и пре Хитлерове званичне најаве. Шеф СД, рајхсфирер Рајнхард Хајдрих је још почетком августа о идеји обавестио шефа Гестапоа у Опелну (данас пољске Ополе). Припадници СС родом из Горње Шлезије, који су говорили пољски, почели су да се припремају у официрској школи Бернау код Берлина за ноћне нападе.
Коначно, 10. августа, Хајдрих је издао налог Алфреду Хелмуту Наујоксу из Главног безбедносног уреда Рајха да до детаља разради план „операције Химлер”. То је план лажног напада Пољака на немачку радио-станицу Глајвиц (данас пољске Гљивице). Станица се налазила на око 5 километара удаљену од тадашње границе.
Лажнне униформе
Седам дана касније, Хајдрих је од шефа обавештајне службе Вермахта (Абвер) Вилхелма Канариса и начелника Генералштаба, Франца Халдера, затражио око 150 пољских униформи са комплетном опремом, неопходних за операцију „Конзерва”. Сурово ироничан назив, пошто је Хајдрих смислио и обезбеђење „конзервираних лешева из конц-логора”, који би представљали „жртве” пољског напада.
Наредба о „посебном обезбеђењу” радио-станице издата је 20. августа. Наводно, због опасне близине границе, редован састав полиције требало је заменити или ојачати војницима Вермахта. Појачање су представљали припадници СС одреда преобучени у униформе Вермахта.
Из реалних разлога или због постојећег ривалства између Вермахта и СС, Канарис и Халдер су обезбедили само 6-7 пољских униформи. И то некомплетних. Ово је приморало шефа СД да донекле промени план. Изрежирани напад на станицу извршиће шест наоружаних припадника СД у цивилним оделима, представљајући се као „устаници-припадници пољских паравојних снага”.
Наравно, оружани „напад” подразумевао је и жртве, које би појачале пропагандни ефекат. Полиција је 30. августа у оближњим селу ухапсила 43-годишњег Францишека-Франца Хониока, Немца пољског порекла, продавца пољопривредних машина, познатог по пропољским ставовима. Несрећни Франц је пребачен у Глајвиц, не слутећи каква му је улога намењена.
Почетак акције
Коначно, 31. августа 1939. у 14 часова, Халдер је из Берлина примио шифровану поруку „Бака је преминула” – наређење за извршење задатка. Око 20 часова, наоружана група је без отпора упала у радио-станицу. Продревши у студио, нападачи су командовали „Руке увис”, особљу су жицом везали руке и сместили их у подрум.
Тада су наступили технички проблеми. Радио-Глајвиц, служио је само као релејна станица која је преносила програм шлеске подружнице „Радио-друштва Рајха” из Бреслауа (данас Вроцлав). Тешком муком, есесовци су успели помоћу ручног микрофона да се укључе у мрежу и на пољском и, делимично немачком, прочитају проглас „Пажња, пажња! Овде Глајвиц! Одашиљач је у пољским рукама […] Дошао је час слободе!”
У време док су оперативци преузимали радио-станицу, СС-доктор Хорст Страсбургер је недужном Хониоку убризгао инјекцију морфијума. Он је у бесвесном стању пребачен у двориште радио-станице, где га је Халдер ликвидирао – прва жртва Другог светског рата је у суштини представљала само оправдање за агресију.
Слушаоци радија из Глајвица одмах су узбунили локалну полицију, која је „брзом, оружаном интервенцијом” протерала нападаче. Иако су вести о тачном развоју догађаја те вечери и данас доста контроверзне, испред станице је остављено још неколико жртава. После рата, у Нирнбергу, Наујокс је изјавио да се радило о „конзервама” – људима из концентрационих логора, које је „испоручио” Канарис.
Немачки напад
Већ у 4.45 часова 1. септембра 1939, са немачког брода „Шлезвиг-Холштајн” отворена је ватра на пољско полуострво Вестерплате, немачке трупе су прешле пољску границу, а Луфтвафе је започео бомбардовање градова. Британска влада је муњевито реаговала: Ричард Чемберлен је већ у 11.15 часова изјавио да се Велика Британија налази у ратном стању са Немачком.
Светски сукоб је почео а да догађају у Глајвицу нико није придао значајнију пажњу; инострани медији су извештаје „Немачке новинске агенције” прихватиле са скепсом. И код нас је, примера ради, „Време” пренело саопштење агенције 1. септембра тек на четвртој страни а „Правда” је читаоце о „инциденту” укратко обавестила сутрадан. При томе, цитирано је да су „нападачи” били „наоружани челичним палицама и боксерима”, а да је полиција употребила ватрено оружје, ликвидирајући неколико пољских „устаника”.
