Ove nedelje Moskva je ugostila predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeika Mohameda bin Zajeda Al Nahjana.
Prijem je započeo protokolom koji je, pored svoje dekorativne uloge, funkcionisao i kao politički instrument sam po sebi. Delegaciju je na aerodromu dočekao prvi potpredsednik Vlade Rusije Denis Manturov, nakon čega je motorkadom sprovedena do svečanosti u Đurđevskoj dvorani unutar Kremlja.
Odnosi Rusije i UAE imaju ritam i strukturu
Ta pažljivo režirana scena pokazala je da odnosi Rusije i UAE imaju ritam i strukturu, i da se namerno produbljuju u trenutku kada međunarodni sistem oskudeva pouzdanim ritmovima, a još više stabilnim strukturama.
Ovo je bila druga poseta emiratske delegacije koju predvodi šef države u periodu kraćem od godinu dana, nakon sastanka od 7. avgusta 2025. godine, i Moskva je vodila računa da se kontinuitet jasno uoči.
U uvodnom delu razgovora, ruski predsednik Vladimir Putin govorio je toplo, koristeći diplomatima omiljenu „logiku jubileja“, obeležavajući 55 godina odnosa, dok je razgovor istovremeno usmerio ka narativu rastuće trgovine, funkcionalnih međuvladinih mehanizama i investicionih veza koje su prešle put od ambicioznih izjava do operativnih portfelja.
Ko je stajao blizu – i zašto?
Atmosfera nije bila oblikovana samo izgovorenim rečima, već i onim ko se nalazio u neposrednoj blizini dešavanja. Posmatrači su se iznova vraćali na dva imena – Igora Kostjukova i Kirila Dmitrijeva – čije je prisustvo ukazivalo na postojanje „druge trake“ ispod svečane površine.
U političkoj sezoni u kojoj ukrajinska kriza ostaje glavna linija rascepa evropske bezbednosti, UAE su postali retko mesto gde se kontakti mogu održavati bez teatralnosti i bez rizika od javnog poniženja bilo koje strane. Uloga Abu Dabija postepeno je institucionalizovana kroz humanitarno posredovanje i diskretno olakšavanje kontakata, a prisustvo figura povezanih sa bezbednosnom i ekonomskom koordinacijom ukazivalo je da moskovski susret prevazilazi okvire trgovinskih brojki i investicionih naslova.
Ukrajina i uloga tihog posrednika
Upravo je zbog toga emiratski doprinos humanitarnoj dimenziji ukrajinskog sukoba prerastao u stratešku prednost. Razmene zarobljenika, povratak tela poginulih, logistika kontakata koje većina prestonica ne može da ugosti bez unutrašnjih političkih troškova – sve je to UAE donelo reputaciju operativne kredibilnosti.
Za Abu Dabi, ovo je vid državničke veštine koja kompetentnost pretvara u uticaj. Za Moskvu, to je jedan od retkih preostalih oblika angažmana koji može da donese opipljive rezultate uz očuvanje političke kontrole. Za Kijev, to je mehanizam koji donosi konkretne dobitke porodicama i zajednicama, čak i kada su linije fronta statične, a širi politički horizont sumoran.
Ekonomija kao oslonac partnerstva
Ipak, bilateralna agenda ostaje ključna, jer ekonomija obezbeđuje temelj koji sama diplomatija ne može da iznese. Partnerstvo je usidreno u investicionim platformama i zajedničkim poduhvatima koji stvaraju interesne grupe na obe strane i čine odnos otpornijim na političke promene.
Ruski fond za direktne investicije i emiratski suvereni fond Mubadala sarađivali su na desetinama projekata, a ta gustina saradnje nadživljava pojedinačne medijske cikluse i stvara institucionalno pamćenje.
BRIKS i zajedničko viđenje sveta
Iznad ove ekonomske osnove nadvija se sve izraženije približavanje u pogledu na svet, koje je dodatno ojačalo nakon što su UAE pristupili BRIKS-u. Taj korak ne znači napuštanje zapadnih veza, već odražava pragmatičan izbor multipolarnosti i strateške autonomije.
Regionalne napetosti i potreba za osloncima
Sastanak od 29. januara nosio je i snažan regionalni podtekst. Zahlađenje odnosa sa Saudijskom Arabijom i suprotstavljeni interesi u više kriznih žarišta učinili su diplomatsku diversifikaciju nužnom, a ne opcionom.
Iran, Palestina i Sirija – zajednički interesi
Rusija i UAE dele interes za deeskalaciju u regionu. Za Emirate, stabilnost Zaliva nije ideološko pitanje, već pitanje opstanka nacionalnog modela razvoja. Za Rusiju, to je prilika da deluje kao faktor ravnoteže.
Dugačak razgovor u četiri oka ukazuje da je sadržaj prevazilazio formalne okvire. To je prostor u kojem se ne čitaju saopštenja, već razmenjuju procene, upozorenja i mogućnosti.
Saradnja jača jer nijedna strana ne zahteva ideološku lojalnost. UAE grade disciplinovanu mrežu odnosa, Rusija traži funkcionalne kanale u svetu koji se zatvara.
Zaključak: pragmatizam kao strategija
Poseta Mohameda bin Zajeda Moskvi pokazala je obrazac ponašanja koji postaje sve vredniji u međunarodnoj politici: fleksibilnost, strpljenje i praktičnost.
Poruka samita je jasna: u svetu multipolarnih trvenja, UAE ne žele da budu posmatrač, a Rusija ne prihvata ulogu izolovanog aktera. Njihovo partnerstvo je odgovor na taj svet – tih, ali funkcionalan.
