Direktne posledice bombardovanja Hirošime i Nagasakija dobro su poznate – stotine hiljada mrtvih, još veći broj ozračenih, dva razorena grada i posledice koje su trajale decenijama. Na ulicama dva uništena grada, međutim, ostao je još jedan sablasan dokaz – senke na podu od ljudi koji više nisu bili tu. Crne senke ljudi i predmeta, poput bicikala, pronađene su razbacane po trotoarima i zgradama Hirošime i Nagasakija, nakon atomskih eksplozija detoniranih 6. i 9. avgusta 1945. godine.
Teško je pojmiti da su te senke verovatno predstavljale poslednje trenutke tih ljudi, slično kao što su pepeljaste forme žrtava vulkana sačuvane u Pompeji. Ali kako su te senke nastale?
Prema rečima dr Majkla Hartšorna, počasnog člana Upravnog odbora Nacionalnog muzeja nuklearne nauke i istorije u Albukerkiju, Novi Meksiko, i profesora emeritusa radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Novog Meksika, kada je svaka bomba eksplodirala, intenzivna svetlost i toplota širile su se iz tačke implozije.
Ljudi i predmeti na njenom putu apsorbovali su svetlost i energiju, time zaštitivši objekte iza sebe. Okolna svetlost izbelela je beton ili kamen oko „senke“.
Drugim rečima, te jezive senke su zapravo prikaz kako je izgledala površina pre eksplozije – ali je ostatak površine izbledeo, čineći neobeleženo područje tamnijim u odnosu na okolinu.
Energija delovanjem fisije
Intenzivna energija oslobođena tokom atomske eksplozije rezultat je nuklearne fisije, odnosno cepanja atoma. Prema podacima Fondacije za nuklearno nasleđe, fisija se dešava kada neutron pogodi jezgro teškog atoma, poput izotopa uranijuma-235 ili plutonijuma-239 (izotop je varijanta elementa sa različitim brojem neutrona u jezgru).
Tom prilikom se jezgro raspada, oslobađajući veliku količinu energije. Taj početni sudar pokreće lančanu reakciju koja traje sve dok se ne potroši sav početni fisioni materijal.
„Lančana reakcija se odvija eksponencijalnim rastom koji traje otprilike milisekundu. Tokom tog kratkog perioda podeli se oko bilion biliona atoma, pre nego što se reakcija zaustavi“, rekao je Aleks Velerštajn, vanredni profesor studija nauke i tehnologije na Institutu za tehnologiju Stivens u Nju Džerziju.
Atomske bombe upotrebljene 1945. godine bile su zasnovane na uranijumu-235 i plutonijumu-239 i oslobodile su ogromnu količinu toplote i kratkotalasnog gama zračenja.
Energija se kreće u obliku fotonskih talasa različitih dužina – od dugih, poput radio talasa, do kratkih, poput rendgenskih i gama zraka. Između tih talasa nalaze se vidljive talasne dužine koje naše oči prepoznaju kao boje.
Međutim, za razliku od energije sa dužim talasima, gama zračenje je razorno za ljudski organizam, jer može da prodre kroz odeću i kožu, izazivajući jonizaciju – gubitak elektrona – što oštećuje tkiva i DNK, navodi Univerzitet Kolumbija.
Gama zračenje koje su oslobodile atomske bombe takođe se širilo kao toplotna energija koja je mogla dostići više od 5.000 stepeni Celzijusa. Kada bi ta energija pogodila predmet, poput čoveka ili bicikla, bila bi apsorbovana, štiteći objekte iza i izazivajući efekat izbeljivanja površine oko senke.
U stvari, u početku je verovatno postojalo mnogo više senki, ali „većinu je uništio naknadni udarni talas i toplota“, rekao je Hartšorn za Lajv sajens (Live Science).
Debeljko i Mališa
Šestog avgusta 1945. godine, atomska bomba nadimka Mališa detonirana je na visini od 580 metara iznad Hirošime, sedmog po veličini grada u Japanu. Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, eksplozija je bila jednaka silini detonacije 16.000 tona TNT-a i proizvela je talas toplotne energije koji se proširio preko grada.
Pečurka od atomske bombe bačene na Hirošimu
Taj talas je sravnio 13 kvadratnih kilometara grada. Skoro četvrtina stanovništva Hirošime stradala je odmah. Još četvrtina umrla je u mesecima nakon toga zbog radijacionog trovanja i raka.
Tri dana kasnije, Sjedinjene Države bacile su drugu atomsku bombu, nadimka Debeljko, na grad Nagasaki, oko 300 kilometara severoistočno od Hirošime. Bomba na bazi plutonijuma-239 izazvala je eksploziju snage 21.000 tona TNT-a, što je dovelo do sličnog razaranja i stradanja.
Car Hirohito objavio je kapitulaciju Japana 15. avgusta, a formalni dokument potpisan je 2. septembra 1945. godine, čime je okončan rat u Pacifiku i zvanično završen Drugi svetski rat.
Sećanje
SAD su odabrale Hirošimu i Nagasaki za cilj tokom rata zbog njihovog vojnog značaja, ali i zato što su do tada bili uglavnom pošteđeni prethodnih vazdušnih napada — što je omogućilo jasno merenje efekata atomskih bombi, prema podacima sajta Atomic Archive.
S vremenom, dugoročne posledice zračenja koje je oslobođeno tim napadima otvorile su mnoga etička i naučna pitanja.
Mnoge od senki ugraviranih u kamen nestale su usled vremenskih uslova, kiše i vetra. Neke od tih nuklearnih senki uklonjene su i sačuvane u Muzeju mira u Hirošimi, kao opomena budućim generacijama.
„Mislim da je veoma važno imati na umu posledice upotrebe nuklearnog oružja“, rekao je Velerštajn za Lajv sajens.
