Evropa prolazi kroz najraniji i najintenzivniji talas vrućina u modernoj istoriji merenja. Masa vrelog vazduha koja se sa područja severne Afrike proširila pod visokim pritiskom ka severu donela je u drugoj polovini maja temperature koje su mestimično i do 15 stepeni Celzijusa iznad sezonskog proseka.
Sistem visokog pritiska koji meteorolozi nazivaju „toplotnom kupolom“ stoji nepomično nad zapadnom Evropom i blokira dolazak hladnijih atlantskih masa, zadržavajući suv i vreo vazduh danima na istom mestu.
„Nebo je otvoreno, nema oblaka. To je stabilna masa vazduha koja spušta topli vazduh ka površini i odnosi vlažan vazduh, pa vazduh nije samo topao, već je i izrazito suv“, objasnila je Meri Berk, profesorka geografije na Triniti koledžu u Dablinu.
Pali rekordi širom Evrope
Velika Britanija je u ponedeljak zabeležila najtopliji majski dan otkako postoje nacionalna merenja. Termometar u londonskom Kju Gardensu pokazao je 34,8°C, srušivši rekord od 32,8°C koji je stajao od 1922. godine.
Francuska je istog dana zabeležila najtopliji majski dan u celokupnoj istoriji merenja, sa temperaturama između 33°C i 36°C širom zemlje, dok se u Irskoj rekord popeo na 28,8 stepeni.
U Portugalu je bilo 40°C, a u Španiji se do kraja sedmice očekuje vrhunac od 38°C. Italija je uvela zabrane rada na otvorenom u najtoplijem delu dana, između 12.30 i 16 časova, mere koje prethodnih godina nisu uvođene pre juna. U Nemačkoj i delu Balkana temperature su premašile 30 stepeni, a Belgija se priprema za sopstvene rekorde do vikenda.
Talas vrućina već ima smrtnih žrtava. U Parizu je u nedelju muškarac preminuo tokom trke na 10 kilometara, a desetorica trkača hospitalizovana su u kritičnom stanju. Prema podacima Si-En-Ena, širom Evrope zabeleženo je najmanje sedam smrti direktno ili indirektno povezanih sa vrućinom, uključujući najmanje pet slučajeva utapanja.
Plaže na jugozapadu Francuske punile su se ranije nego inače, a poljoprivrednici izveštavaju o ubrzanoj žetvi. Francuski premijer Sebastijen Lekornu sazvao je za danas krizni sastanak sa ključnim ministrima radi koordinacije vladinih mera.
Kontinent koji se najbrže zagreva
No, ono što meteorologe i klimatologe posebno zabrinjava nije sam talas vrućina, već širi kontekst. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. I dok je Zemlja od predindustrijskog doba postala toplija za prosečnih 1,4°C, Evropa je toplija za 2,4°C, prema podacima klimatske službe Evropske unije Kopernikus.
Stopa zagrevanja nije jednaka širom kontinenta: istočna i jugoistočna Evropa, kao i Alpi, zagrevaju se za 0,5°C do 1°C po deceniji, dok zapadna Evropa beleži nešto sporiji rast od 0,2°C do 0,5°C po deceniji. Na samom vrhu te liste nalazi se norveški arktički arhipelag Svalbard, jedno od mesta koja se najbrže zagrevaju na Zemlji, sa porastom od čak 1,5°C do 2°C po deceniji.
Iza te razlike u odnosu na ostatak planete stoji nekoliko mehanizama koji se međusobno pojačavaju. Evropa je geografski povezana sa Arktikom, koji se zagreva još brže, već 3,2°C iznad predindustrijskog nivoa. Kako se arktički led topi, otkrivaju se tamne površine mora i kopna koje apsorbuju Sunčevu toplotu umesto da je odbijaju nazad u svemir, u procesu poznatom kao „albedo efekat“.
„Kako se morski led topi, dolazi do veće apsorpcije toplote, što zauzvrat dodatno zagreva vode i topi još više leda“, objasnio je Ben Klark, istraživač ekstremnih vremenskih pojava na Imperijal koledžu u Londonu.
Isti proces odvija se i u evropskim planinskim predelima i nizijama, gde je snežni pokrivač zimi sve tanji, izlažući tamno tlo koje upija toplotu umesto da je reflektuje.
Smanjenje aerosola
Dodatni, pomalo neočekivan doprinos dolazi od poboljšanja kvaliteta vazduha. Stroži evropski propisi smanjili su od osamdesetih godina emisije aerosola, sitnih čestica koje lebde u atmosferi. Uz sve svoje dobro poznate štetne efekte na zdravlje disajnog sistema, aerosoli su imali i efekat hlađenja, odbijajući Sunčevu svetlost i čineći oblake reflektivnijim.
Njihovim smanjenjem više Sunčevog zračenja dopire do površine.
„Dok je smanjenje zagađenja vazduha izuzetno važno za zdravlje, ono takođe povećava Sunčevo zračenje na površini“, rekao je Klark.
Slična dinamika nedavno je uočena i na globalnom nivou. Međunarodni propisi koji od 2020. ograničavaju emisije sumpor-dioksida iz brodskog goriva smanjili su još jedan izvor aerosola u atmosferi, što je prema nekim istraživačima dodatno ubrzalo globalno zagrevanje poslednjih godina.
Taj zbir faktora odražava se u globalnim statistikama. Godina 2025. bila je treća najtoplija u istoriji merenja, a poslednjih jedanaest godina zaredom su najtoplije ikada zabeležene. Po prvi put, globalne temperature tri uzastopne godine u proseku su premašile granicu od 1,5°C iznad predindustrijskog doba, granicu koju je Pariski sporazum iz 2015. postavio kao cilj koji ne bi smeo biti prekoračen.
Oko 770 miliona ljudi širom sveta doživelo je 2025. rekordno tople godišnje uslove u mestima gde žive, dok nigde nije zabeležena rekordno hladna godišnja temperatura. Kopernikus upozorava da bi granica od 1,5°C mogla biti trajno dostignuta do kraja ove decenije, više od decenije ranije nego što se prvobitno predviđalo.
Napore za smanjenje emisija dodatno je pogodilo i povlačenje Sjedinjenih Američkih Država, drugog najvećeg svetskog zagađivača, iz ključnog klimatskog sporazuma UN.
Novo normalno
„Temperature rastu. Sigurno ćemo videti nove rekorde. Nije toliko važno da li će to biti 2026, 2027. ili 2028. Smer kretanja je veoma, veoma jasan“, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusove službe za klimatske promene.
Njegova služba upozorila je da događaji poput ovonedeljnog talasa vrućina, koji je donedavno bio statistička retkost, postaju sve učestaliji. Ono što je nekada bio događaj koji se dešava jednom u sto godina sada se, prema nekim procenama, ponavlja svakih trideset godina ili čak češće.
Britanski klimatski savetnici prošle sedmice upozorili su vladu da je zemlja „izgrađena za klimu koja više ne postoji“ i zatražili prilagođavanje infrastrukture — od škola i bolnica do saobraćajnih mreža — toplijoj planeti.
Meteorolog Met ofisa Greg Djuherst opisao je ovogodišnji talas vrućina kao „dobar pokazatelj klimatskih promena na delu“ i dodao da ovakvi događaji sve više postaju „nova norma“, što vide čak i oni koji negiraju klimatske promene.
