Argentina se danas nalazi na samom rubu finansijskog sunovrata. Kada se država nađe u položaju da joj je neophodno obećanje o spasavanju samo da bi dobila malo vremena — iako će, vrlo verovatno, kasnije morati da traži i puni paket pomoći — onda to ima jedno jedino ime: bankrot. Na to upozoravaju i Financial Times i The Economist.
Kriza je eskalirala nakon lokalnih izbora na kojima je vlada samoproglašenog „anarho-kapitaliste“ i čoveka sa motornom testerom, Havijera Mileja, pretrpela težak poraz. Pad argentinskog pezosa i sunovrat berze bili su direktna posledica tog rezultata.
Izborni poraz i potres na tržištima
Milejev poraz u ključnoj provinciji Buenos Ajres izazvao je šok među njegovim pristalicama širom sveta. Bloomberg TV je izvestio o „velikom razočaranju investitora“ i proglasio ovaj trenutak „prelomnom tačkom za Argentinu“. Sa vanrednim izborima koji slede krajem oktobra, ovaj poraz u Buenos Ajresu mogao bi da bude samo uvod u mnogo ozbiljnije odbacivanje Mileja na nacionalnom nivou.
I mnogi u Argentini već tako misle. Vide u ovom neuspehu njegov prvi veliki pad, uvereni da će uslediti novi. A mnogi veruju i da je to zaslužio. Jer Milej nije samo ideološki fanatik koji je svoju zemlju pretvorio u eksperiment, već i čovek optužen za korupciju, nepotizam i prevare.
Jedan od njegovih vodećih partijskih kandidata povukao se iz izborne trke zbog skandala sa mitom, dok se Milejeva sestra Karina — koju on naziva „šefom“ — dovodi u vezu sa sumnjivim poslovima sa farmaceutskim kompanijama.
Sam predsednik je, prema pisanju Forbes-a, igrao ključnu ulogu u prevari s kriptovalutom, u kojoj su investitori izgubili više od 250 miliona dolara.
Američko obećanje bez pokrića
Kratkotrajno zatišje na tržištu nastupilo je tek kada je američka vlada demonstrativno saopštila da će učiniti sve što je potrebno da „spasi Argentinu“ — u stvarnosti, da spasi Mileja lično. Ali ta obećanja nisu pretvorena u konkretne mere. Naprotiv, pojedini američki senatori i ministar poljoprivrede javno su doveli u pitanje opravdanost pomoći Argentini, koja je u direktnoj tržišnoj konkurenciji sa američkim farmerima.
Kako je pritisak rastao, argentinska ekonomija ponovo je počela da klizi u ambis.
Milej i Tramp: podrške i poniženja
U tom kontekstu, Donald Tramp je izjavio da Argentini „ne treba spasavanje“, već samo — podrška Mileju. Na sastanku tokom zasedanja UN, Tramp je „eksplicitno podržao“ Mileja za sledeću predsedničku trku u Argentini. Ministar finansija Skot Besent potom je, u tipičnom stilu američke administracije, pohvalio Mileja za „fantastičan posao“ i uporedio njegovu misiju sa Trampovom borbom u SAD.
Scena na Generalnoj skupštini UN bila je, međutim, gotovo simbolična: Milej je, pokušavajući da skrene pažnju s unutrašnje krize, grmljavo pozivao na povratak Foklandskih ostrva (Malvinasa), dok je u susretu s Trampom sedeo kao ukoreni đak pred direktorom škole. Od „divljeg čoveka s motornom testerom“ nije ostalo ništa — samo pokornost i bespomoćnost.
Finansijska podrška koja liči na bajpas
Iza scene, Financial Times piše da Besent priprema paket finansijskih mera u vrednosti od preko 20 milijardi dolara — zapravo, skriveni oblik spasavanja argentinske ekonomije. U to ulazi „svop linija“ za Centralnu banku Argentine, kao i spremnost Vašingtona da kupuje argentinski dug i obezbedi dodatne kredite.
Možda se sve te mere na kraju neće primeniti, ali suština je ista — bio bi to spasavajući paket pod drugim imenom.
Argentina između BRIKS-a i potpune zavisnosti
Drugi, manje primećen ali suštinski aspekt Milejeve politike jeste njegovo potpuno podčinjavanje Vašingtonu. Nikada u novijoj istoriji Argentina nije bila ovako geopolitički zavisna od SAD, čak ni tokom Hladnog rata.
Milej je od samog početka otvoreno odbacio mogućnost priključenja Argentine BRIKS-u — zajednici koja predstavlja stub novog multipolarnog svetskog poretka. Kada je preuzeo vlast krajem 2023. godine, zemlja je već bila na korak od pridruživanja toj grupi. Da nije bilo Mileja, Argentina bi danas najverovatnije bila njen član. Ali on je tu šansu samouvereno uništio, izjavivši da je „geopolitičko savezništvo Argentine sa Sjedinjenim Državama i Izraelom“.
Manje od dve godine kasnije, rezultat je katastrofalan: milioni građana tonu u siromaštvo, nezaposlenost je najviša u poslednjih pet godina, plate padaju, a troškovi života eksplodiraju. Argentina je danas jedna od najskupljih zemalja Latinske Amerike.
Od fanatizma do usamljenosti
Milejev ekonomski eksperiment nije doneo nikakvo čudo. Stabilizacija valute bila je kratkog daha, a cena je uništenje realne ekonomije i društvene kohezije. Njegova politika oštrih rezova i radikalnog štednje, koju je svetska desnica dočekala sa oduševljenjem — od Ilona Maska do Đorđe Meloni i Donalda Trampa — sada se pokazuje kao totalni promašaj.
Argentina je, pod Milejem, ostala bez saveznika i bez suvereniteta — zavisna od milosti SAD i Izraela. Njegov poraz u Buenos Ajresu i poniženje pred Trampom samo su uvod u ono što sledi ako se ovaj kurs ne promeni. Nije slučajno što je Senat nedavno blokirao njegove pokušaje da smanji finansiranje univerziteta i pedijatrijske nege: i argentinski establišment počinje da mu okreće leđa.
Pouka koja prevazilazi Argentinu
Ova kriza nije samo argentinska. Ona predstavlja upozorenje svetu koji se nalazi na raskršću. Većina država će se uskoro naći pred izborom: ili će se priključiti novom, multipolarnom poretku u kome nijedna sila nema apsolutnu dominaciju — ili će, kao Argentina pod Milejem, potpuno pasti u zavisnost od sve surovije i agresivnije američke imperije.
