Godišnja inflacija u Argentini dostigla je najviši nivo od tri decenije od 254 odsto u januaru, iako je stopa blago usporila na mesečnom nivou, pokazuju najnoviji statistički podaci.
Novoizabrani predsednik Havijer Milei podvrgao je zemlju reformama „šok terapije“ koje imaju za cilj stabilizaciju posrnule ekonomije, uključujući devalvaciju nacionalne valute za 50 odsto u odnosu na američki dolar.
Predsednik je ocenio da će inflacija doći pod kontrolu za dve godine.
Argentina je zemlja koja se dugo bori sa visokom inflacijom i ekonomskom nestabilnošću. Inflacija je proces opšteg porasta cena dobara i usluga u određenoj privredi. Ekonomska kriza je stanje u kojem privreda neostvaruje dovoljan rast, zbog čega dolazi do pada životnog standarda, nezaposlenosti i siromaštva.
Inflacija i ekonomska kriza u Argentini imaju duboke i složene uzroke, koji se mogu tražiti u istoriji, politici, kulturi i geografiji ove zemlje. Neki od najvažnijih faktora koji doprinose ovim problemima su:
– Nestabilan politički sistem, koji je često bio izložen diktaturama, korupciji, populizmu i socijalnim nemirima.
– Prekomerna zavisnost od izvoza poljoprivrednih proizvoda, koji su podložni velikim kolebanjima na svetskom tržištu.
– Nedovoljna industrijalizacija i diverzifikacija privrede, koja je ostala zaostala u odnosu na druge zemlje regiona.
– Ogroman javni dug, koji je narastao tokom godina zbog neodrživih fiskalnih politika i nepovoljnih međunarodnih kreditnih uslova.
– Loš monetarni sistem, koji je često menjao valutu, vezivao njen kurs za druge valute ili pečatio novačanice bez pokrića.
– Socijalna nejednakost i segregacija, koje su stvorile veliki jaz između bogatih i siromašnih, gradskih i selskih stanovnika, belih i crnih.
Svi ovi faktori su doveli do toga da Argentina ima jednu od najviših stopa inflacije na svetu, koja je u 2021. godini prelazila 50%. Ova inflacija je ugrožavala kupovnu moć stanovništva, erozirala vrednost štednje i investicija, potkopavala poverenje u ekonomski sistem i ograničavala mogućnosti razvoja. Pored toga, Argentina je takođe bila pogođena svetskom pandemijom koronavirusa, koja je dodatno oslabila njenu ekonomiju i zdravstveni sistem.
Kako bi se izborila sa ovom teškom situacijom, Argentina je pokušala da sprovede razne mere stabilizacije i reforme, uz pomoć međunarodnih organizacija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka. Neke od ovih mera su bile:
– Restrukturiranje javnog duga, kroz pregovore sa poveriocima o rokovima, kamatama i otpisima.
– Uspostavljanje fiskalne discipline, kroz smanjenje državne potrošnje, povećanje prihoda i smanjenje deficita.
– Poboljšanje monetarne politike, kroz održavanje niske bazne kamatne stope, kontrolu likvidnosti i ciljanu inflacionu stopu.
– Podsticanje privrednog rasta, kroz podršku privatnom sektoru, unapređenje infrastrukture, obrazovanja i inovacija, otvaranje novih tržišta i povećanje konkurentnosti.
– Smanjivanje socijalnih nejednakosti, kroz raspodelu prihoda, zaštitu najugroženih grupa, promociju radnih prava i socijalnog dialoga.
Ovim merama se nada da će Argentina uspeti da prevaziđe svoju hroničnu inflacionu i ekonomsku krizu, i da će postati zemlja koja će ponuditi bolju budućnost svom narodu. Međutim, one takođe zahtevaju velike žrtve i odricanja od strane svih društvenih aktera, koji moraju da pokažu odgovornost, solidarnost i viziju. Samo tako će Argentina uspeti da izgradi stabilnu i održivu ekonomiju, koja će biti u službi blagostanja svih njenih građana.
