Finansijska pomoć sa Zapada postaje vidno uzdržanija, čak i SAD sve opreznije reaguju na apele koji stižu iz Kijeva. Predsednik Volodimir Zelenski predstavio je poslanicima ukrajinskog parlamenta svoj dugo najavljivani, kako ga je sam nazvao, Plan pobede. Osnovu dokumenta čini želja njegovog tvorca da bivšu sovjetsku republiku definitivno okrene ka zapadnim partnerima, uklopi se u već postojeći odbrambeni sistem NATO-a, uključujući i nuklearnu zaštitu, obezbedi svojoj zemlji punu i ničim neograničenu saradnju sa EU i SAD u svim sferama života i delatnosti: vojnim, privrednim, društvenim, finansijskim…
Prema zamisli Zelenskog ovo je jedini način da se rat koji traje još od februara 2022. okonča, a Rusija kao agresor prinudi na povlačenje svojih trupa sa svih ukrajinskih teritorija. Za cenu ne pita.
„Reč ’pobeda’ postala je nekima danas neshvatljiva, ali siguran sam da nije nedostižna”, poručio je Zelenski okupljenim parlamentarcima dodavši: „Mnogo toga će zavisiti od naših partnera. Podvlačim, partnera. Od Rusije svakako – ne. U Moskvi ne žele mir!”
Ambicije ukrajinskog predsednika suočavaju se, međutim, sa stvarnošću kakvu je malo ko u februaru 2022. mogao da predvidi. Sastanak oko 50 lidera zapadnih zemalja koji je trebalo nedavno da bude održan u američkoj vojnoj bazi u „Ramštajnu” u Nemačkoj pokazao se kao potpuni promašaj. Jednostavno je – otkazan. Toliko najavljivani pomenuti Plan pobede nelegitimnog šefa druge po veličini evropske države niko tom prilikom nije uspeo ni da pročita, a kamoli da o njemu da validno mišljenje. Sve je vraćeno u kabinete diplomatske birokratije.
Ništa bolje nije ocenjen ni put Zelenskog u London, Pariz, Rim, Berlin… Čak je i njegovo prisustvo u Dubrovniku na „Samitu država jugoistočne Evrope i Ukrajine” prokomentarisano kao – neproduktivno. Za samo pola godine akcije prvog Ukrajinca pale su na evropskoj berzi moći na minimum. Jednako kao i učinak njegovih vojnika na frontu. A rat i dalje traje, ljudi ginu, Ukrajina tone sve dublje u katastrofu. Prema nekim zapadnim izvorima (prenaglašenim, ili ne), od početka ruske Specijalne vojne operacije Ukrajina je izgubila čak 1,8 miliona ljudi od čega je smrtno stradalo njih 780.000. I to uglavnom onih u punom naponu snage. A zima je ponovo na pragu.
Prema pisanju „Volstrit džornala” drugu po veličini evropsku državu čeka težak period. Ulazak u NATO na dugačkom je štapu. Na Zapadu, pre svega u SAD, svesni su da bi dolazak alijanse na samu rusku granicu predstavljao latentnu opasnost od izbijanja sukoba sa nesagledivim posledicama. Ne obavezno izazvanog akcijama jedne ili druge strane, već i uplitanjem neke treće, kroz diverzantske ili slične akcije kakve su i do sada predstavljale kapislu za pokretanje velikih katastrofa.
Ukrajinski mediji prenose i mišljenje novog genseka NATO-a Marka Rutea: „Pre prijema Ukrajine u alijansu potrebno je okončati reforme, kao i obezbediti saglasnost proruski nastrojenih članica poput Mađarske i Slovačke.” Drugim rečima, čelni čovek zapadnog vojnog saveza jasno je odbacio već prvu tačku plana Zelenskog, komentarišu u Kijevu.
Finansijska pomoć sa Zapada postaje vidno uzdržanija. Čak i SAD sve opreznije reaguju na apele koji stižu iz Kijeva. Masovno uništavanje preskupog naoružanja nateralo je ukrajinske vlasti da počinju da rasprodaju i ono malo privrednih kapaciteta koji su im preostali…
Jasno je da Zelenski nema odgovor na nevolje koje ga pritiskaju. Najveći problem čoveka iz Kijeva svakako je to što se našao između monolitne Rusije i Evropske unije ophrvane sopstvenim problemima i razmiricama. Uprkos gromoglasnom klicanju prisutnih parlamentaraca tokom iznošenja njegovog plana, ukrajinski predsednik više nema s kim da razgovara, na koga da se osloni. Izborna dešavanja u SAD su mu blokirala većinu puteva, zatvorila mnoga vrata. Već pomenuti krah samita u „Ramštajnu” delovao je kao „so na otvorenu ranu”. Saveti da od svega digne ruke i povinuje se stvarnosti na frontu toliko su učestali da se već postavlja pitanje ko će uopšte doneti tu sudbonosnu odluku – domaća javnost ili stranci.
Prvom Ukrajincu jasno je da za njega nema budućnosti. Ulozi šefa države (pošto mu je sadašnji mandat odavno istekao) možda može da se nada tek u eventualnom nastavku glumačke karijere. Političku je uveliko odigrao. I proigrao. Sledeće što bi moglo da mu se desi, prema mišljenju mnogih, jeste da zbog neispunjenih obećanja navuče na sebe gnev dosadašnjih sponzora.
Seul spreman da oružjem podrži Kijev
Južna Koreja postepeno će preduzimati kontramere u skladu s nivoom vojne saradnje između Rusije i Severne Koreje, izjavio je juče zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Kim Taeho, nakon što je Seul optužio severnog suseda da je poslao trupe u Rusiju kako bi učestvovale u ratu u Ukrajini. Kancelarija predsednika saopštila je da postoji mogućnost da Južna Koreja isporuči ofanzivno oružje Ukrajini, navodi agencija Jonhap.
Sestra severnokorejskog lidera Kim Jo Džong oštro je osudila Južnu Koreju i Ukrajinu, optužujući ih za vojne provokacije prema Severnoj Koreji i nazivajući ih „lošim psima koje su uzgajale SAD”.
„Ako se desi vojna provokacija protiv nuklearne države, to može da dovede do strašnih situacija koje su nezamislive za političare i vojne eksperte u bilo kojoj zemlji”, rekla je Kim, prenosi Tanjug.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine odbilo je da komentariše izveštaje Kijeva i Seula o slanju severnokorejskih trupa u Rusku Federaciju da podrže rat Rusije protiv Ukrajine, javio je dopisnik Ukrinforma iz Pekinga.
U ruskom napadu dronovima na stambenu oblast u ukrajinskom gradu Sumi tokom pretprošle noći poginula su tri civila, uključujući i jedno dete, saopštio je regionalni guverner Ihor Kalčenko. Eksplozija praćena požarom dogodila se u preduzeću „Biohim” u Tambovskoj oblasti u Rusiji, verovatno usled napada drona, ali u napadu nije bilo žrtava, rekao je guverner te oblasti Maksim Jegorov.
M. G.
