Izbor Donalda Trampa izazvao je tektonske reakcije na svetskom nivou, ali i brojne nepoznanice u kojem će se pravcu kretati politika novog predsednika SAD. Mnogo je žarišta u svetu, a Amerika ima prste u svakom od njih. Tramp je neko ko važi za čoveka kompromisa i mnogi ga vide kao ličnost “koja bi mogla sprečiti treći svetski rat”. U svom prvom mandatu (2016-2020) nije započeo nijedan sukob, ali ni iz jednog se nije ni povukao. Često je kritikovao partnere u NATO, a u kampanji je govorio da će zaustaviti rat u Ukrajini, te je kritikovao davanje ogromnih sredstava ovoj državi za rat protiv Rusije.
Zapad generalno sve manje veruje u pozitivan ishod u Ukrajini, pa se sve više priča o okončavanju sukoba. Svi su saglasni da je rešenje neophodno, ali niko ne govori kako bi to izgledalo. Dok Rusija kaže da je spremna za razgovore, ali pod čvrstim garancijama da njena granica neće biti ugrožena, Zelenski, s druge strane, kaže da „Ukrajini ne treba podrška za razgovore, nego pomoć u naoružanju“.
Podela Ukrajine
Kao jedno od rešenja koje bi Tramp mogao predložiti mnogi spominju podelu Ukrajine. I to po principu da one teritorije koje su se pripojile Rusiji (Krim, Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje) budu priznate kao deo Rusije. Time bi se zaustavio rat i zaustavilo dalje širenje Rusije u Ukrajini.
Rusija bi na ovako nešto sigurno pristala, jer su više puta isticali da ih ne zanima čitava teritorija Ukrajine. Međutim, Vladimir Putin više puta je rekao da ne veruje Zapadu, jer su kršili i ranije dogovore. Putin je naglasio da je glavni uslov da Ukrajina ostane neutralna kako im NATO ne bi bio pred vratima.
Priča o teritorijalnom integritetu Ukrajine više nije ni važna. Stanje na terenu je takvo da ukrajinska vojska nema kontrolu nad ovim oblastima i teško će je povratiti. U tome im nisu pomogle ni desetine, stotine milijardi američkog i evropskog novca. Tramp kao pragmatičan političar, poznat da ne voli trošiti američke dolare po svetu, sigurno želi da začepi tu rupu bez dna. Iako je reč o važnoj geostrateškoj igrici, pozicioniranju, izvesno je da bi Tramp mogao predložiti podelu Ukrajine kao rešenje koje će najbrže zaustaviti rat. Pre svega, jer želi da se okrene ekonomskom oporavku SAD.
Uticaj na Balkan
Upravo podelu Ukrajine kao jedno od budućih poteza istakao je i analitičar Danijel Server. On je nakon američkih izbora, govoreći o daljim potezima Trampa, rekao da je podela zemlje izvesna kako bi se privolela Rusija da zaustavi rat. Međutim, Server ističe da bi se takav presedan odrazio i na Balkan.
Naime, takva podela išla bi u prilog onima koji se zalažu za podelu BiH i Kosova i Metohije. O potrebi da se pitanje BiH reši na unutrašnjem planu govori se već duže vreme. Naime, Republika Srpska više puta je isticala da neće tolerisati razgradnju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ukoliko Bošnjaci ne žele, isticano je, da žive u takvoj BiH, onda je rešenje mirno razdruživanje.
U Narodnoj skupštini Republike Srpske čak se i pojavio takav predlog. Izazvao je oštre reakcije i iznutra i na međunarodnom planu. Zbog toga je predlog stavljen van snage, ali predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Srpska ne odustaje od te ideje ukoliko ne dođe do dogovora o vraćanju na dejtonsko uređenje.
Ukoliko bi se situacija zakomplikovala u BiH, te postala teret i većim državama, podela je sigurno jedno od pitanja o kojima bi se moglo razgovarati. Koliko je realno, to će zavisiti od budućih geopolitičkih konstalacija.
Kosovo i Metohija
Još jedna teritorija gde se priča o podeli je samoproglašeno Kosovo. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, a kasnije i Vašingtonskog (baš za vreme mandata Donalda Trampa) i Ohridskih sporazuma, jedan od prioriteta je uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) koja bi obuhvatala teritoriju severa Kosova i Metohije.
Priština i njene privremene institucije već 11 godina odbijaju da sprovedu taj deo sporazuma. Ističu da „ne žele Republiku Srpsku na Kosovu“. Jednostrani akti Prištine, nepoštovanje sporazuma, smanjivanje uticaja Srbije na Kosovu i Metohiju, nešto su što je protivno srpskih interesima. Srbija se zalaže za dogovor, pa od međunarodnih aktera zahteva da se poštuju i njeni interesi.
Takva situacija stavlja međunarodne sile u poziciju da moraju napraviti kompromis, ako žele dobre odnose sa Srbijom. Ukoliko bi se ovakvo stanje ostalo, jasno je da bi to bila kočnica za čitav region i otvoren prostor za razne uticaje. Ako bi SAD željele da se i u ovom regionu uspostavi mir, a da se zadrži sve ono što su uradili od devedesetih godina do današnjeg dana, podjela Kosova bi bila jedno od rješenja.
Mnogo nepoznanica i više očekivanja
Mnogo je nepoznanica, a još više očekivanja. Donald Tramp ipak ima samo četiri godine mandata, pa je upitno šta i kako bi mogao da sprovede. U svakom slučaju, kada je reč o Balkanu, vrlo je realno da se neka pitanja otvore baš u Ukrajini. Podela te zemlje sigurno bi bila značajna za pokretanje mnogih pitanja u BiH i Srbiji.
Tačnije, mogli bismo reći da bi mnoga kretanja u svetu mogla da se pokrenu u Ukrajini. Kraj tog rata bio bi početak mnogih procesa. Tramp nema dovoljno vremena da rešava sve kritične tačke, pa će se sigurno okrenuti rešavanju onog što se dešava u Ukrajini što bi otvorilo vrata za konsolidaciju drugih tačaka. Takođe, tu je i Izrael koji će definitivno biti jedna od ključnih tačaka.
Sve u svemu, očekuje nas četiri interesantne godine u kojima će se mnogi čvorovi ili odvezati ili još više stegnuti.
(Aleksandar Stojanović za Kompasinfo)
