Финансијска помоћ са Запада постаје видно уздржанија, чак и САД све опрезније реагују на апеле који стижу из Кијева. Председник Володимир Зеленски представио је посланицима украјинског парламента свој дуго најављивани, како га је сам назвао, План победе. Основу документа чини жеља његовог творца да бившу совјетску републику дефинитивно окрене ка западним партнерима, уклопи се у већ постојећи одбрамбени систем НАТО-а, укључујући и нуклеарну заштиту, обезбеди својој земљи пуну и ничим неограничену сарадњу са ЕУ и САД у свим сферама живота и делатности: војним, привредним, друштвеним, финансијским…
Према замисли Зеленског ово је једини начин да се рат који траје још од фебруара 2022. оконча, а Русија као агресор принуди на повлачење својих трупа са свих украјинских територија. За цену не пита.
„Реч ’победа’ постала је некима данас несхватљива, али сигуран сам да није недостижна”, поручио је Зеленски окупљеним парламентарцима додавши: „Много тога ће зависити од наших партнера. Подвлачим, партнера. Од Русије свакако – не. У Москви не желе мир!”
Амбиције украјинског председника суочавају се, међутим, са стварношћу какву је мало ко у фебруару 2022. могао да предвиди. Састанак око 50 лидера западних земаља који је требало недавно да буде одржан у америчкој војној бази у „Рамштајну” у Немачкој показао се као потпуни промашај. Једноставно је – отказан. Толико најављивани поменути План победе нелегитимног шефа друге по величини европске државе нико том приликом није успео ни да прочита, а камоли да о њему да валидно мишљење. Све је враћено у кабинете дипломатске бирократије.
Ништа боље није оцењен ни пут Зеленског у Лондон, Париз, Рим, Берлин… Чак је и његово присуство у Дубровнику на „Самиту држава југоисточне Европе и Украјине” прокоментарисано као – непродуктивно. За само пола године акције првог Украјинца пале су на европској берзи моћи на минимум. Једнако као и учинак његових војника на фронту. А рат и даље траје, људи гину, Украјина тоне све дубље у катастрофу. Према неким западним изворима (пренаглашеним, или не), од почетка руске Специјалне војне операције Украјина је изгубила чак 1,8 милиона људи од чега је смртно страдало њих 780.000. И то углавном оних у пуном напону снаге. А зима је поново на прагу.
Према писању „Волстрит џорнала” другу по величини европску државу чека тежак период. Улазак у НАТО на дугачком је штапу. На Западу, пре свега у САД, свесни су да би долазак алијансе на саму руску границу представљао латентну опасност од избијања сукоба са несагледивим последицама. Не обавезно изазваног акцијама једне или друге стране, већ и уплитањем неке треће, кроз диверзантске или сличне акције какве су и до сада представљале капислу за покретање великих катастрофа.
Украјински медији преносе и мишљење новог генсека НАТО-а Марка Рутеа: „Пре пријема Украјине у алијансу потребно је окончати реформе, као и обезбедити сагласност проруски настројених чланица попут Мађарске и Словачке.” Другим речима, челни човек западног војног савеза јасно је одбацио већ прву тачку плана Зеленског, коментаришу у Кијеву.
Финансијска помоћ са Запада постаје видно уздржанија. Чак и САД све опрезније реагују на апеле који стижу из Кијева. Масовно уништавање прескупог наоружања натерало је украјинске власти да почињу да распродају и оно мало привредних капацитета који су им преостали…
Јасно је да Зеленски нема одговор на невоље које га притискају. Највећи проблем човека из Кијева свакако је то што се нашао између монолитне Русије и Европске уније опхрване сопственим проблемима и размирицама. Упркос громогласном клицању присутних парламентараца током изношења његовог плана, украјински председник више нема с ким да разговара, на кога да се ослони. Изборна дешавања у САД су му блокирала већину путева, затворила многа врата. Већ поменути крах самита у „Рамштајну” деловао је као „со на отворену рану”. Савети да од свега дигне руке и повинује се стварности на фронту толико су учестали да се већ поставља питање ко ће уопште донети ту судбоносну одлуку – домаћа јавност или странци.
Првом Украјинцу јасно је да за њега нема будућности. Улози шефа државе (пошто му је садашњи мандат одавно истекао) можда може да се нада тек у евентуалном наставку глумачке каријере. Политичку је увелико одиграо. И проиграо. Следеће што би могло да му се деси, према мишљењу многих, јесте да због неиспуњених обећања навуче на себе гнев досадашњих спонзора.
Сеул спреман да оружјем подржи Кијев
Јужна Кореја постепено ће предузимати контрамере у складу с нивоом војне сарадње између Русије и Северне Кореје, изјавио је јуче заменик саветника за националну безбедност Ким Таехо, након што је Сеул оптужио северног суседа да је послао трупе у Русију како би учествовале у рату у Украјини. Канцеларија председника саопштила је да постоји могућност да Јужна Кореја испоручи офанзивно оружје Украјини, наводи агенција Јонхап.
Сестра севернокорејског лидера Ким Јо Џонг оштро је осудила Јужну Кореју и Украјину, оптужујући их за војне провокације према Северној Кореји и називајући их „лошим псима које су узгајале САД”.
„Ако се деси војна провокација против нуклеарне државе, то може да доведе до страшних ситуација које су незамисливе за политичаре и војне експерте у било којој земљи”, рекла је Ким, преноси Танјуг.
Министарство спољних послова Кине одбило је да коментарише извештаје Кијева и Сеула о слању севернокорејских трупа у Руску Федерацију да подрже рат Русије против Украјине, јавио је дописник Укринформа из Пекинга.
У руском нападу дроновима на стамбену област у украјинском граду Суми током претпрошле ноћи погинула су три цивила, укључујући и једно дете, саопштио је регионални гувернер Ихор Калченко. Експлозија праћена пожаром догодила се у предузећу „Биохим” у Тамбовској области у Русији, вероватно услед напада дрона, али у нападу није било жртава, рекао је гувернер те области Максим Јегоров.
М. Г.
