Toplički ustanak, jedini oslobodilački pokušaj u to vreme u Evropi počeo je 26. februara 1917. godine u Mačkovcu kod Kuršumlije. Tada je Ilija Radonjić sa svojim ljudima napao jednu albansku pljačkačku patrolu.
Tog dana su ušli u Kuršumliju i oslobodili je. Tada je Kosta Vojinović preuzeo vođstvo nad oslobodiocima i krenuli su ka Prokuplju, kada im se pridružio i Kosta Pećanac.
Kako je oslobođeno Prokuplje i okolina?
Prokuplje je oslobođeno u noći između 2. i 3. marta. Blace je oslobođeno 5. marta. Žitorađa, Bojnik, Lebane i Medveđa su oslobođeni između 2. i 5. marta. Bilo je 12.000 ustanika, uglavnom slabo naoružanih, oružjem iz srpsko-turskog rata, kubure, jatagani, noževi, sekire, ali su imali jaku želju i čvrst duh da se oslobode. Najdalje su ustanici došli do Crvenog krsta u Nišu, ali su se povukli i držali odbranu na Moravi kod Mramora.
Ukupno je oslobođeno 80 kilometara kvadratnih teritorije. Ustanak su predvodili vojvode Kosta Pećanac i Kosta Vojinović.
Širenje ustanka i njegov slom
Ustanak je krajem februara i početkom marta 1917. godine zahvatio Toplicu i Jablanicu, a proširio se i na ostale delove pod bugarskom okupacijom. Bio je to jedini ustanak u pozadini frontova iza koga su postojale organizacija i koncepcija borbe za slobodu. Trajao je oko mesec dana, do 25. marta kada je slomljen od strane 60.000 bugarskih, nemačkih i albanskih vojnika.
Srbija je podeljena na dve okupacione zone
Odmah posle okupacije Srbija je podeljena na dve okupacione zone: austrougarsku u kojoj je živelo 1.370.000 stanovnika i bugarsku sa 950.000 stanovnika. Austrougarska je svoju okupacionu zonu, u vojno-administrativnom pogledu, organizovala kao „Vojnogeneralni guverman“, sa sedištem u Beogradu.
Bugarska je okupirane oblasti podelila na dve vojno-upravne celine: Vojno-inspekcijska oblast „Morava“ sa sedištem u Nišu i Vojno-inspekcijska oblast „Makedonija“ sa sedištem u Skoplju. Bugarske vojno-inspekcijske oblasti su podeljene na reone.
Vojno-inspekcijska oblast „Morava“ podeljena je na tri brigadna okupaciona reona. Oblasti su deljene na okruge, „Moravska oblast“ podeljena je na sedam okruga. Prokuplje je tada bilo u sastavu niškog okruga. Okruzi su deljeni na srezove, a ovi na opštine.
Namere bugarske vlasti
Reči predsednika bugarske vlade Radoslavova: „Može se Srbija obnoviti, može Srbija posle rata i da se poveća, ali u Srbiji više neće biti Srba“ najbolje pokazuju stvarne namere Bugarske prema novopripojenim krajevima.
Bugarska vojska je u okupaciji Srbije i gušenju Topličkog ustanka pogazila sve ratne zakone i pravila, nije se pridržavala osnovnih principa čovečnosti, vandalski je spaljivala knjige i uništavala kulturu jednog naroda i na kraju pokušala da odnarodi čitav jedan narod.
Internirala je oko 100.000 lica od kojih se oko 50 odsto nikad nije vratilo iz zarobljeništva. Počinjene zločine ispitivala je i međunarodna komisija u kojoj su pored tri Srbina bili još francuski delegat Bonasije i engleski potpukovnik H. B. Men.
Koliko je žrtava bilo u Toplici?
Po podacima poručnika pisca Aleksandra Deroka, u Toplici je ubijeno 5.383 osoba ili 61,4 odsto od ukupno 8.767 osoba koliko je ubijeno u Topličkom ustanku. Ovo je on utvrdio po podacima sa spiskova rezervnog kapetana Jovana Novičevića, u kojima su navedeni podaci da je u Dobričkom srezu ubijeno 2.918, Prokupačkom 1.398, a Kosaničkom 1.067. U ovim spiskovima su još navedeni podaci iz Leskovačkog (717), Vlasotinačkog (387), Kopaoničkog (343), Pčinjskog (472), Jablaničkog sreza (1.467).
Nisu uzeti u ovom popisu zločini u ostalim srezovima u Srbiji, umrli u internaciji, oni koji su od posledica batina kasnije umrli i izbeglice koje su se zatekle na toj teritoriji. Po navedenom popisu popaljeno je 43.484 zgrada. Samo u opštini Kuršumlija zapaljeno je 180 kuća i 890 pomoćnih zgrada.
Posleratne istrage i svedočanstva
Skupštinski anketni odbor posle rata, u svojoj anketi, utvrdio je da je u delovima Srbije zahvaćenim ustankom stradalo 35.000 Srba, a međunarodna anketna komisija je nakon ankete utvrdila da je na jugu Srbije ubijeno 20.000 ljudi.
Po izveštaju američkog novinara Vilijama Drajtona, koji je putovao po istočnoj Srbiji sa profesorom Beogradskog univerziteta Miletom Novankovićem i Kostom Kumanudijem istražujući zločine bugarske vojske u Topličkom ustanku, najveći zločinci bili su po njemu vojnici i oficiri iz 25. bugarskog pešadijskog puka i komitske vođe Tane Nikolov, Krsta, Gavrilo, Hristo, Kazandžija, pukovnik Kalkandžijev i major Ilkov.
Piše: Darko Žarić, viši muzejski savetnik – istoričar Narodnog muzeja „Toplice“
