Топлички устанак, једини ослободилачки покушај у то време у Европи почео је 26. фебруара 1917. године у Мачковцу код Куршумлије. Тада је Илија Радоњић са својим људима напао једну албанску пљачкачку патролу.
Тог дана су ушли у Куршумлију и ослободили је. Тада је Коста Војиновић преузео вођство над ослободиоцима и кренули су ка Прокупљу, када им се придружио и Коста Пећанац.
Како је ослобођено Прокупље и околина?
Прокупље је ослобођено у ноћи између 2. и 3. марта. Блаце је ослобођено 5. марта. Житорађа, Бојник, Лебане и Медвеђа су ослобођени између 2. и 5. марта. Било је 12.000 устаника, углавном слабо наоружаних, оружјем из српско-турског рата, кубуре, јатагани, ножеви, секире, али су имали јаку жељу и чврст дух да се ослободе. Најдаље су устаници дошли до Црвеног крста у Нишу, али су се повукли и држали одбрану на Морави код Мрамора.
Укупно је ослобођено 80 километара квадратних територије. Устанак су предводили војводе Коста Пећанац и Коста Војиновић.
Ширење устанка и његов слом
Устанак је крајем фебруара и почетком марта 1917. године захватио Топлицу и Јабланицу, а проширио се и на остале делове под бугарском окупацијом. Био је то једини устанак у позадини фронтова иза кога су постојале организација и концепција борбе за слободу. Трајао је око месец дана, до 25. марта када је сломљен од стране 60.000 бугарских, немачких и албанских војника.
Србија је подељена на две окупационе зоне
Одмах после окупације Србија је подељена на две окупационе зоне: аустроугарску у којој је живело 1.370.000 становника и бугарску са 950.000 становника. Аустроугарска је своју окупациону зону, у војно-административном погледу, организовала као „Војногенерални гуверман“, са седиштем у Београду.
Бугарска је окупиране области поделила на две војно-управне целине: Војно-инспекцијска област „Морава“ са седиштем у Нишу и Војно-инспекцијска област „Македонија“ са седиштем у Скопљу. Бугарске војно-инспекцијске области су подељене на реоне.
Војно-инспекцијска област „Морава“ подељена је на три бригадна окупациона реона. Области су дељене на округе, „Моравска област“ подељена је на седам округа. Прокупље је тада било у саставу нишког округа. Окрузи су дељени на срезове, а ови на општине.
Намере бугарске власти
Речи председника бугарске владе Радославова: „Може се Србија обновити, може Србија после рата и да се повећа, али у Србији више неће бити Срба“ најбоље показују стварне намере Бугарске према новоприпојеним крајевима.
Бугарска војска је у окупацији Србије и гушењу Топличког устанка погазила све ратне законе и правила, није се придржавала основних принципа човечности, вандалски је спаљивала књиге и уништавала културу једног народа и на крају покушала да однароди читав један народ.
Интернирала је око 100.000 лица од којих се око 50 одсто никад није вратило из заробљеништва. Почињене злочине испитивала је и међународна комисија у којој су поред три Србина били још француски делегат Бонасије и енглески потпуковник Х. Б. Мен.
Колико је жртава било у Топлици?
По подацима поручника писца Александра Дерока, у Топлици је убијено 5.383 особа или 61,4 одсто од укупно 8.767 особа колико је убијено у Топличком устанку. Ово је он утврдио по подацима са спискова резервног капетана Јована Новичевића, у којима су наведени подаци да је у Добричком срезу убијено 2.918, Прокупачком 1.398, а Косаничком 1.067. У овим списковима су још наведени подаци из Лесковачког (717), Власотиначког (387), Копаоничког (343), Пчињског (472), Јабланичког среза (1.467).
Нису узети у овом попису злочини у осталим срезовима у Србији, умрли у интернацији, они који су од последица батина касније умрли и избеглице које су се затекле на тој територији. По наведеном попису попаљено је 43.484 зграда. Само у општини Куршумлија запаљено је 180 кућа и 890 помоћних зграда.
Послератне истраге и сведочанства
Скупштински анкетни одбор после рата, у својој анкети, утврдио је да је у деловима Србије захваћеним устанком страдало 35.000 Срба, а међународна анкетна комисија је након анкете утврдила да је на југу Србије убијено 20.000 људи.
По извештају америчког новинара Вилијама Драјтона, који је путовао по источној Србији са професором Београдског универзитета Милетом Нованковићем и Костом Куманудијем истражујући злочине бугарске војске у Топличком устанку, највећи злочинци били су по њему војници и официри из 25. бугарског пешадијског пука и комитске вође Тане Николов, Крста, Гаврило, Христо, Казанџија, пуковник Калканджијев и мајор Илков.
Пише: Дарко Жарић, виши музејски саветник – историчар Народног музеја „Топлице“
