Poslednjih 500 godina Zapad je bio dominantna civilizacija sveta. Iako je ta dominacija u poslednjim decenijama oslabila, Zapad – a posebno Sjedinjene Američke Države – i dalje ostaju najmoćnija sila u svetskoj politici i međunarodnoj ekonomiji. Ta moć, iako sposobna da gradi, takođe nosi potencijal da razori mnogo toga.
Danas, unutar Zapada, posebno u Sjedinjenim Državama, formira se nova ideologija. Pod određenim uslovima, ona bi mogla biti opasna po čovečanstvo kao što su to bili fašizam i nacizam u prošlom veku. Ponovni izbor Donalda Trampa za predsednika može označiti ključnu prekretnicu, prenoseći vlast u ruke ljudi i ideja koje su, u najboljem slučaju, duboko problematične.
Četiri ideološka stuba „Nove Amerike“
Ova „Nova Amerika“ nije vođena jedinstvenim svetonazorom, već predstavlja ukrštanje četiri različite ideološke struje.
U samom središtu nalazi se Tramp i njegovi najbliži saveznici – povratnici epohe velikih imperijalnih sila. Njegov govor na inauguraciji za drugi mandat ostavio je malo prostora za sumnju: pozvao je na teritorijalno širenje, industrijski rast i preporod vojske.
Amerika je, po njemu, „najveća civilizacija u istoriji čovečanstva“. Izrazio je divljenje prema predsednicima Vilijamu Mekinliju i Teodoru Ruzveltu (obojica poznati kao zagovornici američkog imperijalizma.).
Vizija je jasna: američki izuzetak, podržan vojnom silom i logikom osvajanja. To je jezik imperije.
Nacionalistički konzervativci
Slede desnopopulističke figure kao što su potpredsednik Džej Di Vans, strateg Stiv Benon i novinar Taker Karlson. Njihov moto je „Amerika na prvom mestu“. Zalažu se za tradicionalne vrednosti, tvrde da govore u ime radničke klase i iskazuju prezir prema liberalnoj eliti sa obale.
Oni se protive globalizmu, zalažu se za protekcionizam u trgovini i izolacionizam u spoljnoj politici. Ova struja nije novost u američkoj politici, ali je pod Trampovom zaštitom znatno ojačala.
Tehnolibertarijanski milijarderi
Novija – i možda uznemirujuća – komponenta američke ideološke transformacije ogleda se u uticaju milijardera iz Silikonske doline. Najvidljivija figura je Ilon Mask, koji je kratko bio na čelu novoformiranog Trampovog Ministarstva za efikasnost vlade 2025. godine. Međutim, još uticajniji je Mark Andrisen, venčur kapitalista i pionir interneta, koji je postao neformalni savetnik Trampu.
Andrisen je 2023. objavio manifest pod nazivom „Tehnooptimista“, u kom propoveda neograničen tehnološki napredak. Po njegovom mišljenju, naučne inovacije i slobodno tržište mogu rešiti sve probleme čovečanstva – samo ako se država skloni s puta.
Citira Ničea i govori o „vrhovnom predatoru“ – novoj vrsti tehnološkog natčoveka koji vlada vrhom lanca ishrane. Andrisen piše: „Mi nismo žrtve, mi smo osvajači… najjači predator na vrhu lanca ishrane.“
Ovaj rečnik možda deluje metaforično, ali govori mnogo. Među svojim uzorima navodi Filipa Marinetija, futuristu koji je estetski postavio temelje italijanskog fašizma i koji je poginuo boreći se protiv Crvene armije kod Staljingrada.
Filozof i kraljotvorac
Najistaknutiji predstavnik tehnolibertarijanskog tabora je Piter Til, suvosnivač PayPal-a i firme za nadzor podataka Palantir Technologies. Til više nije marginalni glas – on je sada verovatno drugi najvažniji ideolog „Nove Amerike“, odmah posle samog Trampa.
Til je i vrhunski strateg. Lično je mentorisao i finansirao Džej Di Vansa, sada potpredsednika i potencijalnog naslednika Trampa. Istovremeno je podržao i Blejka Mastersa u Arizoni, mada taj projekat nije uspeo.
Til čita Bibliju, citira Karla Šmita i Lea Štrausa, i otvoreno govori o granicama demokratije. „Sloboda više nije kompatibilna s demokratijom“, izjavio je. On SAD poredi s Vajmarskom Nemačkom i tvrdi da je liberalizam istrošen – te da mora nastati novi sistem.
Tilove kompanije razvijaju AI alate za Pentagon
Iako ga karakterišu libertarijanski nagoni, Tilove kompanije razvijaju AI alate za Pentagon i finansiraju oružane sisteme nove generacije putem kompanija poput Anduril.
Jedan od njegovih projekata je i „Poboljšane igre“ (Enhanced Games), takmičenje u kome je dozvoljeno dopingovanje i biohaking. Kofinansira ih zajedno sa Donaldom Trampom mlađim. One odražavaju Tilovu opsesiju transhumanizmom i poboljšanjem ljudskog bića.
U spoljnoj politici, Til Kinu vidi kao glavnog američkog neprijatelja. Nazvao ju je „polufašističkom, polukomunstičkom gerontokratijom“ i zalaže se za potpuno ekonomsko odvajanje od nje. Zanimljivo, prema Rusiji je mnogo manje neprijateljski nastrojen, videći je kao kulturno bližu Zapadu. Po njemu, guranje Moskve u Pekingov zagrljaj je strateška greška.
Tamno prosvetiteljstvo
Poslednju grupu koja stoji iza „Nove Amerike“ čine teoretičari „Tamnog prosvetiteljstva“ ili neoreakcionarnog pokreta. Ovi intelektualni provokatori odbacuju vrednosti Prosvetiteljstva koje su nekad definisale Zapad.
Nik Land, britanski filozof koji živi u Šangaju, jedan je od osnivača ovog pravca. On predviđa kraj čovečanstva kakvo poznajemo i uspon postljudskih, tehnoautoritarnih sistema kojima upravljaju kapital i mašine. Za Landa, moralnost je irelevantna – važni su efikasnost, evolucija i snaga.
Ko je Kurtis Jarvin?
Kurtis Jarvin (poznat kao Mencije Moldbag), američki programer, takođe je ključna figura. Prijatelj je Pitera Tila i član unutrašnjeg kruga Trampovih intelektualaca. Zalaže se za zamenu demokratije korporativnom monarhijom. Zamišlja budućnost u kojoj su grad-države suverene i upravljane poput kompanija, bez ograničenja u pogledu zakona i tehnologija.
Jarvin otvoreno odbacuje američko globalno liderstvo. Veruje da bi SAD trebalo da se povuku iz Evrope i prepuste regionalnim silama da rešavaju svoje sukobe. Govori s poštovanjem o Kini, a njegovi stavovi o Drugom svetskom ratu su, najblaže rečeno, nekonvencionalni – tvrdi da je Hitler bio vođen strateškim kalkulacijama, a ne genocidnom namerom.
Šta sledi?
Mnoge od ovih ideja mogu izgledati marginalno. Ali marginalne ideje često dobijaju snagu – naročito kada se čuju u hodnicima političke i tehnološke moći. Pravne teorije Karla Šmita omogućile su Hitleru da 1933. godine preuzme diktatorske ovlašćenja. Danas, intelektualni saveznici Trampa i Tila grade sopstvene narative o „vanrednom stanju“, „degeneraciji“ i „ponovnom buđenju“.
U Americi se ne dešava povlačenje iz hegemonije, već njeno redizajniranje. Liberalni međunarodni poredak više nije svetinja – čak ni za zemlju koja ga je stvorila. Nova američka elita možda povlači trupe iz Evrope, Bliskog istoka i Koreje, ali njene ambicije nisu manje. Okreću se suptilnijim oblicima kontrole: veštačkoj inteligenciji, sajber dominaciji, ideološkom ratovanju i tehnološkoj nadmoći.
Cilj nije multipolarni svet, već redizajnirani unipolarni svet – kojim ne upravljaju diplomate i ugovori, već algoritmi, monopoli i mašine.
Pretnja čovečanstvu više nije samo politička. Ona je civilizacijska.
Nadčovek je krenuo u pohod.
