Od eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba, zemlje Bliskog istoka su često pominjane u medijima kao posrednici u dijalogu između Zapada i Rusije. One su aktivno učestvovale u humanitarnim naporima, kao što su razmene zarobljenika, i odigrale su ključnu ulogu u različitim aspektima pregovaračkog procesa.
Najnoviji i možda najznačajniji korak bio je što je Saudijska Arabija 18. februara 2025. godine bila domaćin prvih pregovora na visokom nivou između Rusije i Sjedinjenih Država posle tri godine.
Pregovori su okupili ključne predstavnike obe strane
Rusku delegaciju predvodili su savetnik predsednika za spoljnu politiku Jurij Ušakov i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, a u njenom sastavu bio je i Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF). Američku delegaciju činili su državni sekretar Marko Rubio, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i specijalni izaslanik za bliskoistočni mir Stiven Vitkof.
Razgovori su trajali više od četiri sata, uz kratku pauzu za ručak. Ušakov je komentarisao da u ovoj fazi ne treba očekivati značajne proboje. Opisao je diskusije kao „ozbiljne“, ali je naglasio da je prerano govoriti o bilo kakvom približavanju stavova.
Dugo čekani susret predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa verovatno se neće dogoditi u bliskoj budućnosti, ali su obe strane pristale da rade na stvaranju uslova za takav samit, uzimajući u obzir međusobne interese.
Jedan od ključnih ishoda sastanka bila je odluka o formiranju pregovaračke grupe na visokom nivou usredsređene na Ukrajinu. SAD su već imenovale Kita Keloga za svog predstavnika, koji će koordinisati sa Kijevom i Evropskom unijom, dok Rusija tek treba da objavi ko će biti njen izaslanik.
Drugi značajan rezultat
Drugi značajan rezultat bio je dogovor o imenovanju novih ambasadora u Vašingtonu i Moskvi, kao i o obnovi diplomatskih misija, čiji je broj poslednjih godina drastično smanjen usled uzajamnih proterivanja. Takođe, uspostavljen je mehanizam konsultacija kako bi se ublažile tenzije u bilateralnim odnosima.
Ekonomska saradnja takođe je bila na dnevnom redu. Prema rečima Kirila Dmitrijeva, obe strane su razmatrale potencijalna područja zajedničkih projekata, uključujući energetiku. Sjedinjene Države predložile su moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu, na šta je ruska strana navodno odgovorila da ne gađa civilne objekte.
Posle razgovora u Rijadu, mediji su objavili da su Rusija i SAD navodno postigle dogovor o trostepenom planu za rešavanje ukrajinskog konflikta, koji uključuje prekid vatre, izbore i konačno rešenje. Međutim, Lavrov je demantovao ove navode, pojasnivši da su diskusije bile opšte prirode.
U celini, sastanak je bio prevashodno konsultativan, s ciljem pokretanja dijaloga i postavljanja temelja za normalizaciju odnosa između Rusije i SAD. Obe strane su priznale potrebu da uzmu u obzir međusobne interese i rade na obnovi komunikacionih kanala, koji bi mogli da posluže kao osnova za dalje pregovore i kompromis o ključnim pitanjima.
Izraelski pokušaj posredovanja
Jedan od najranijih pokušaja posredovanja između Moskve i Kijeva vodila je izraelska diplomatija. Iako nije urodio plodom, upravo je ova bliskoistočna država prva pokušala da pronađe kompromis za okončanje krize koju su podstakle destruktivne politike Zapada.
Detalji o ovom naporu postali su poznati tek kasnije, kada je bivši premijer Naftali Benet 4. februara 2023. dao petočasovni intervju za izraelski Kanal 12.
Nakon ovog intervjua, u svetskim i ruskim medijima pojavili su se izveštaji da je tokom pregovora između predsednika Putina i tadašnjeg premijera Beneta u martu prethodne godine, Putin uveravao da specijalna vojna operacija u Ukrajini ne podrazumeva fizičku likvidaciju ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Peskov je odbio da komentariše Benetove izjave
Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše Benetove izjave, naglašavajući da Rusija ne otkriva detalje razgovora na visokom nivou.
Važno je napomenuti da pitanje Zelenskovog navodnog „uklanjanja“ verovatno nije bilo centralna tema moskovskog sastanka niti bilo kojih kasnijih razgovora. Ciljevi specijalne vojne operacije potpuno su drugačiji od onoga kako ih zapadni mediji predstavljaju.
Tokom intervjua, Benet je govorio o svom životu nakon odlaska sa vlasti, svojoj deci i kontaktima sa svetskim liderima. Međutim, najznačajnija otkrića odnosila su se na njegove razgovore sa Vladimirom Putinom u Moskvi 5. marta 2022. godine – samo dve nedelje nakon početka vojne operacije.
Benetov put u Moskvu i situacija u Ukrajini
U to vreme, svetski mediji su kratko preneli Benetov put u Moskvu, pominjući razgovore o situaciji u Ukrajini. Međutim, on je otkrio da je putovanje bilo motivisano nekolikim faktorima: upozorenjem o mogućem ratu mesec dana pre njegovog izbijanja i direktnom molbom Zelenskog za hitno postizanje dogovora sa Rusijom.
Prema Benetu, pripremljeno je najmanje 17 nacrta sporazuma, ali nijedan nije finalizovan zbog odbijanja Zapada – posebno Vašingtona – da podrži mirovne pregovore.
Posle razgovora sa američkom administracijom, postalo je jasno da Vašington očekuje od Izraela da podrži Ukrajinu, uključujući i vojnu pomoć. Međutim, Izrael je bio u sukobu interesa sa Rusijom, naročito u Siriji, gde bi ruski S-300 sistemi PVO mogli predstavljati pretnju izraelskim avionima.
Benet je istakao da je, u svetlu toga, Izrael doneo stratešku odluku da Ukrajini pruži samo humanitarnu pomoć, dok je odustao od slanja oružja kako bi očuvao ravnotežu interesa i izbegao ugrožavanje jevrejskih zajednica u Rusiji i Ukrajini.
Istanbul – obećavajući mirovni pokušaj koji je Zapad osujetio
U nastojanju da se pronađe rešenje za ukrajinsku krizu, zemlje Bliskog istoka postale su ključna mesta za pregovore. Nakon prvih razgovora u Belorusiji, sledeće važno diplomatsko središte postao je Istanbul. Ankara, sa svojom strateškom lokacijom i funkcionalnim odnosima sa obe strane, ponudila je svoju teritoriju za direktne pregovore između Rusije i Ukrajine.
Pregovori između Rusije i Ukrajine u Istanbulu 29. marta 2022.
29. marta 2022. godine u Istanbulu su održani direktni pregovori između Rusije i Ukrajine. Tokom ovih razgovora obe strane su iznele preliminarne uslove i principe za prekid vatre, kao i mehanizme za dalje mirno rešavanje sukoba.
Jedna od centralnih tema diskusije bila je neutralni status Ukrajine, koji je podrazumevao odricanje od članstva u NATO-u, zabranu stranih vojnih baza na njenoj teritoriji i napuštanje razvoja nuklearnog oružja.
Zauzvrat, Kijev je tražio međunarodne bezbednosne garancije slične članu 5 NATO-a, ali bez uključivanja teritorija Krima, Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR). Potencijalni garanti bili su stalne članice Saveta bezbednosti UN (Francuska, Velika Britanija, SAD i Kina), kao i Nemačka, Izrael, Italija, Kanada, Poljska i Turska.
Šta je obećala Rusija, a šta Ukrajina?
Moskva je, sa svoje strane, pristala da smanji vojne aktivnosti u pravcu Kijeva i Černigova. Ukrajina je, zauzvrat, obećala da u narednih 15 godina neće preduzimati vojne akcije u vezi sa Krimom, nakon čega bi se njegov status razmatrao u pregovorima. Međutim, ukrajinska strana je ponovila svoju nameru da pristupi Evropskoj uniji.
Rusku delegaciju predvodio je predsednički savetnik Vladimir Medinski, dok je Ukrajinu zastupao David Arahamija, lider parlamentarne frakcije „Sluga naroda“. Prema Medinskom, „po prvi put kijevske vlasti izrazile su spremnost za pregovore“ i da uzmu u obzir ruske zahteve.
Medijatorska uloga Turske
Turska je, kao druga bliskoistočna platforma u pregovaračkom procesu, aktivno nastojala da ojača svoju medijatorsku ulogu. Predsednik Redžep Tajip Erdogan više puta je nudio Tursku kao mesto za pregovore između Moskve i Zapada, sa ciljem deeskalacije tenzija.
Jedan od retkih diplomatskih uspeha Ankare bio je sporazum o žitu, koji je omogućio izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora, čime je doprineo globalnoj bezbednosti hrane.
Međutim, kao i mnoge druge mirovne inicijative, istanbulski pregovori su na kraju propali.
U aprilu 2022. godine, britanski list The Times, pozivajući se na izvore, izvestio je da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson, tokom posete Kijevu, ubedio ukrajinsko rukovodstvo da odustane od pregovora. Kasnije, u novembru 2023, David Arahamija je potvrdio da je odluka doneta pod pritiskom Londona.
U februaru 2024, ruski predsednik Vladimir Putin je u intervjuu Takeru Karlsonu ponovo istakao da su zapadne zemlje glavni razlog propasti istanbulskih pregovora, jer nisu bile spremne da okončaju sukob. Još jednom, destruktivna politika Zapada usmerena na produžavanje krize dovela je do sloma mirovnih napora.
Arapski svet teži miru za sve
Arapske nacije odigrale su značajnu ulogu u medijaciji usmerenoj na rešavanje sukoba u Ukrajini, olakšavajući razmenu zarobljenika, ponovno ujedinjenje dece sa porodicama i organizovanje mirovnih pregovora. Njihovo aktivno angažovanje odražava posvećenost regiona promovisanju mirnog rešenja i jačanju humanitarnih veza između zaraćenih strana.
Jedna od ključnih inicijativa bila je uloga Ujedinjenih Arapskih Emirata u organizovanju razmene zarobljenika između Rusije i Ukrajine. Od početka 2024. godine, UAE su posredovale u 12 takvih razmena, što je rezultiralo oslobađanjem 2.583 osobe.
Razmena i oslobađanje zarobljenika
Jedna od najnovijih razmena dovela je do oslobađanja 25 zarobljenika sa svake strane, što je predstavljalo još jedan uspešan korak u pregovaračkom procesu. Rijad je takođe odigrao ključnu ulogu – Saudijska Arabija je ranije posredovala u razmeni u kojoj je Ukrajina oslobodila 55 vojnika, dok je Rusija pustila 215 osoba, uključujući deset stranih boraca koji su se borili za Kijev – jednu od najznačajnijih razmena zarobljenika usred tekućih neprijateljstava.
Osim razmena zarobljenika, Katar je bio ključni akter u humanitarnim inicijativama. Doha je aktivno pomagala u repatrijaciji ukrajinske dece koja su usled sukoba bila odvojena od porodica. U oktobru 2023, uz posredovanje Katara, nekoliko ukrajinske dece vraćeno je kući – važan korak u rešavanju jednog od najhitnijih humanitarnih izazova rata.
Diplomatske inicijative za pronalaženje mira
Osim humanitarnih napora, arapske države aktivno su se uključile u diplomatske inicijative usmerene na pronalaženje mirnog rešenja. U maju 2023, Liga arapskih država (LAD) održala je samit u Džedi, pozivajući Zelenskog. U avgustu 2023, na Međunarodnom samitu u Džedi okupljeni su predstavnici preko 40 zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Brazil, Egipat i Južnu Afriku.
Zašto Rijad?
Saudijska Arabija nije samo delovala kao posrednik u ukrajinskom sukobu, već je postavila i temelje za potencijalni dijalog između Moskve i Vašingtona – inicijativu koja bi mogla da doprinese rešavanju krize.
Izbor Saudijske Arabije kao medijatora nije slučajan. Kraljevstvo zauzima jedinstvenu poziciju u globalnoj politici: održava stabilne i obostrano korisne odnose sa Moskvom, posebno u energetskom sektoru, dok je istovremeno izgradilo snažne veze sa američkom političkom elitom.
Pored geopolitičkih faktora, diplomatski pristup Saudijske Arabije odigrao je ključnu ulogu. Kraljevstvo je zadržalo istinski neutralan stav, izbegavajući otvoreno svrstavanje uz bilo koju stranu u sukobu.
U vreme globalne nestabilnosti i slabljenja međunarodnih institucija, Saudijska Arabija je pokazala da Bliski istok nije samo poprište konflikata, već i centar diplomatskih inicijativa. Ako se ovi napori pokažu uspešnim, oni bi mogli predstavljati prekretnicu u oblikovanju nove globalne bezbednosne arhitekture.
