Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je sa američkim liderom Donaldom Trampom telefonom, a razgovor je trajao skoro sat i po, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Tramp i Putin dogovorili su da organizuju lični sastanak.
„Putin je pozvao Trampa u Moskvu. Ruski predsednik se složio sa Trampom da bi dugoročno rešenje u Ukrajini moglo da se postigne pregovorima“, kazao je Peskov.
Prema njegovim rečima, Putin se založio za otklanjanje osnovnih uzroka sukoba u Ukrajini.
Peskov je dodao da su dvojica lidera razgovarala i o razmeni ruskih i američkih državljana.
„Vašington je garantovao sprovođenje postignutih dogovora, a Tramp je zahvalio Putinu na oslobađanju Marka Fogela. Ruski predsednik je takođe podržao jednu od glavnih Trampovih teza da je došlo vreme da Moskva i Vašington rade zajedno“, dodao je portparol Kremlja.
„Putin je pozvao Trampa u Moskvu. Dogovorili su se da nastave lične kontakte i organizuju sastanak“, precizirao je Peskov.
Tramp: Produktivan razgovor
Američki predsednik Donald Tramp prethodno je rekao da je razgovarao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom. Kaže razgovor je bio dug.
„Upravo sam imao dug i veoma produktivan telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Razgovarali smo o Ukrajini, Bliskom istoku, energiji, veštačkoj inteligenciji, moći dolara i raznim drugim temama. Obojica smo razmišljali o istoriji naših naroda, i o tome da smo se tako uspešno zajedno borili u Drugom svetskom ratu, sećajući se da je Rusija izgubila desetine miliona ljudi, a mi isto toliko! Svako od nas je razgovarao o prednostima naših nacija i velikoj koristi koju ćemo jednog dana imati u zajedničkom radu“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth social.
Kako je istakao, obojica su se pre svega složili da žele da zaustave da milioni stradaju u sukobu Rusije i Ukrajine, kao i da je predsednik Putin čak koristio njegov „veoma jak moto kampanje ‘ZDRAV RAZUM'“.
„Obojica snažno verujemo u to. Dogovorili smo se da radimo zajedno, veoma blisko, uključujući uzajamne posete. Takođe smo se složili da naši timovi odmah počnu pregovore tako što ćemo pozvati predsednika Ukrajine Zelenskog da ga obavestimo o razgovoru, što ću upravo uraditi. Zamolio sam državnog sekretara Marka Rubija, direktora CIA Džona Retklifa, savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Volca i ambasadora i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa da vode pregovore koji će, verujem, biti uspešni“, naveo je.
Zaustaviti gubitke života
Dodao je da su milioni ljudi poginuli u sukobu, koji se ne bi dogodio da je on predsednik, ali se desio, tako da se mora završiti, kao i da ne treba više gubiti živote.
„Želim da se zahvalim predsedniku Putinu na vremenu i trudu koji je uložio u vezi sa ovim pozivom, kao i na jučerašnjem oslobađanju Marka Fogela, divnog čoveka kojeg sam lično pozdravio sinoć u Beloj kući. Verujem da će ovaj napor dovesti do uspešnog zaključka, nadamo se uskoro!“, zaključio je.
Evropa traži veće učešće u pregovorima
Vodeći nemački političari upozorili su da se u pregovorima o postizanju mira u Ukrajini ne smeju ignorisati zahtevi Kijeva. Odbacili su “nametnuti mir” te istaknuli da Evropa treba učestvovati u mirovnim pregovorima.
“Sledeći najvažniji zadatak je da se zajamči da se nikome ne nameće mir”, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.
On je naglasio da Ukrajini i nakon primirja treba ostaviti dovoljno prostora za razvoj. To se odnosi i na vojne snage.
”Ukrajina mora imati snažnu vojsku, veću nego pre rata i ta vojska mora biti opremljena i zapadnim naoružanjem”, rekao je Šolc.
On je dodao kako isto tako ne smeje biti konačnog rešenja bez privole SAD-a i istaknuo ulogu američkog predsednika Donalda Trumpa.
“Razgovori koje sam vodio s američkim predsednikom i razgovori koje su moji savetnici vodili sa savetnicima Donalda Trumpa idu u smeru nade i očekivanja da će SAD i dalje podržavati Ukrajinu”, rekao je Šolc.
Nemačka želi učestvovati u pregovorima
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius naglasio je da Evropa treba učestvovati u budućim mirovnim pregovorima o Ukrajini.
“Mislim da je svim jasno da mi ne smemo sjediti po strani”, rekao je Pistorius.
Takođe je rekao kako žali zbog “ustupaka” Vašingtona Moskvi “još i pre početka pregovora”. Smatra kako će Rusija i dalje predstavljati pretnju evropskoj bezbednsosti čak i ako se postigne sporazum o okončanju sukoba. Naglasio je kako mora biti osigurano i dalje prisustvo SAD-a u Evropi u cilju “efikasnog zastrašivanja Rusije”. Pistorius je odbacio raspravu o učestvovanju u mirovnim jedinicama nakon mirovnih pregovora u Ukrajini kao “preuranjenu”.
Optimizam na berzama
Nakon razvovora dvojice predsednika „potres“ su osetile i svetske berze. Rublja je ojačala u odnosu na američki dolar. Vrednost evra beleži dvonedeljni maksimum na talasu optimizma povodom rešenja sukoba u Ukrajini. Evropski berzanski indeksi su uglavnom u porastu, kao i cene zlata i pšenice.
Kurs dolara na vanberzanskom tržištu pao je ispod 90 rubalja. Do 10.49 po moskovskom vremenu američka valuta je pala za 3,6 odsto na 90,63 rublje. Nekoliko minuta ranije je pala na maksimalnih 89,5 rubalja.
Ruska berza je snažno porasla zbog geopolitičkih očekivanja. Indeks Moskovske berze sa dodatnim kodom (iMOEKS2) je do 7.10 časova porastao za 8,34 odsto na 3277,85 poena, prenose RIA Novosti.
Cena nafte pala, zlato još skuplje
Prema aktuelnim podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 70,845 dolara. Cena nafte Brent na 74,622 dolara. Evropski fjučersi gasa za mart su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 54,5 evra za megavat-sat.
Cena zlata je porasla na 2.914,04 dolara za uncu, a cena pšenice na 5,7540 dolara za bušel, koji iznosi 27,216 kilograma.
