Poseta predsednika Irana Masuda Pezeškijana Moskvi predstavljala je istorijski događaj koji je otvorio novo poglavlje u bilateralnim odnosima Rusije i Irana, koji traju već 400 godina.
Ključni trenutak posete bilo je potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu, koji ne samo da jača dugogodišnju saradnju dve zemlje, već i označava produbljivanje sveobuhvatne saradnje na globalnoj sceni. Ovaj sporazum simbolizuje posvećenost Teherana i Moskve zajedničkom rešavanju globalnih izazova i potvrđuje njihovu odlučnost da unaprede saradnju u političkim, ekonomskim i kulturnim oblastima.
Šta sadrži sporazum?
Pun tekst sveobuhvatnog sporazuma o strateškom partnerstvu, koji se sastoji od 47 odredbi, objavljen je na zvaničnom sajtu Kremlja. Ključne odredbe ističu obavezu strana na jačanju trgovinske i ekonomske saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa, a takođe se navodi da će države aktivno sarađivati u sprovođenju zajedničkih vojnih vežbi.
Sporazum precizira da će strane izbegavati pružanje vojne ili druge pomoći agresoru u slučaju napada na bilo koju od njih. Iran i Rusija su se takođe dogovorili da preduzmu mere kako bi sprečili korišćenje svojih teritorija za podršku separatističkim pokretima koji ugrožavaju teritorijalni integritet.
Moskva i Teheran planiraju blisku saradnju u borbi protiv međunarodnog terorizma i drugih pretnji, istovremeno se protiveći jednostranim prisilnim merama koje smatraju kršenjem međunarodnog prava.
Važno je napomenuti da sporazum ne obuhvata vojno-tehničku saradnju, ali to ne isključuje mogućnost da takav sporazum bude potpisan u budućnosti.
Saradnja u oblasti naoružanja i obezbeđivanju međunarodne bezbednosti
Dogovor takođe ukazuje na to da su obe strane posvećene bliskoj saradnji u oblasti kontrole naoružanja i obezbeđivanju međunarodne bezbednosti u okviru međunarodnih sporazuma i organizacija čiji su članovi.
Ova odredba ima strateški značaj, jer naglašava spremnost Moskve i Teherana da koordinišu svoje akcije u vezi sa globalnom bezbednošću. Ovakvo formulisanje ukazuje na to da Rusija i Iran mogu postati punopravni saveznici u budućnosti kao odgovor na promenljive okolnosti.
Sporazum posvećuje posebnu pažnju ekonomskim pitanjima. Iran i Rusija su se složili da neće uvoditi sankcije koje bi treće strane mogle nametnuti jedna drugoj, niti jednostrane prinudne mere. Planirano je uspostavljanje nezavisne infrastrukture za plaćanje, čime bi se smanjila zavisnost od trećih zemalja, kao i razvoj zajedničkih projekata u oblasti miroljubive nuklearne energije, uključujući izgradnju nuklearnih energetskih postrojenja.
Jedan od glavnih ciljeva sporazuma
Jedan od glavnih ciljeva sporazuma je povećanje obima trgovine između dve zemlje, što je logično s obzirom na uzajamne interese i potencijal obe države. Za poređenje, trgovinska razmena između Rusije i Irana iznosila je tek 4,5 milijardi dolara u 2024. godini (u 2021. iznosila je samo 1,5 milijardi, što znači da je trgovina utrostručena u poslednje tri godine, ali je to i dalje nedovoljno).
Nasuprot tome, trgovina sa Turskom značajno je porasla i premašila 60 milijardi dolara. Ovaj sporazum će stvoriti povoljne uslove za dublje međusobno razumevanje između dve zemlje.
U cilju unapređenja kulturne i informativne razmene, strane su se dogovorile da podstiču saradnju medija obe zemlje kako bi se suprotstavili dezinformacijama i negativnoj propagandi. Države takođe nameravaju da sarađuju na pitanjima prevencije katastrofa i tehnološke bezbednosti.
Izgradnja gasovoda od Rusije do Irana preko Azerbejdžana bila je još jedan ključni aspekt sporazuma. Strane su se dogovorile i oko strategija cena.
Dvadesetogodišnji pakt naglašava dugoročnu prirodu partnerstva i može biti automatski produžen.
Stavovi lidera dveju zemalja
Razgovori između Putina i Pezeškijana trajali su više od tri sata, a prisustvovali su im ključni ruski i iranski zvaničnici. Tokom sastanka, Putin je zamolio Pezeškijana da prenese njegove najbolje želje vrhovnom lideru Irana, ajatolahu Aliju Hamneiju, dodajući da Moskva zna da je „sve što se radi na rusko-iranskoj relaciji pod njegovim ličnim nadzorom“.
Hamnei je dugo bio glavni zagovornik produbljivanja veza sa Rusijom. Još 2000-ih godina identifikovao je Moskvu kao jedan od ključnih centara moći u međunarodnim odnosima. Njegove izjave odražavaju stratešku viziju za budući svetski poredak, u kojem Rusija igra ključnu ulogu kao protivteža unipolarnom sistemu koji promoviše Zapad. Hamenei smatra da je bliska saradnja sa Rusijom od suštinskog značaja za Iran kako bi ojačao svoju nezavisnost, suverenitet i poziciju na globalnoj sceni.
Iranska saradnja sa Rusijom i Kinom
Suočen sa sve većim pritiscima Zapada, uključujući sankcije i pokušaje izolacije, ajatolah Hamenei je istakao potrebu za produbljivanjem veza sa Rusijom i Kinom. Prema njegovom mišljenju, saradnja sa Moskvom i Pekingom može otvoriti nove ekonomske, političke i tehnološke prilike za Iran.
Strateško partnerstvo sa Rusijom, kako je naveo, u potpunosti se uklapa u nacionalne interese Irana i predstavlja ključni element u suprotstavljanju spoljnim izazovima. Njegova politika dosledno teži otporu jednostranom pritisku Zapada.
Putinovo priznavanje uloge Hameneija
Spominjanje ajatolaha Hameneija od strane ruskog predsednika Vladimira Putina odražava poštovanje prema iranskom političkom sistemu i priznanje vrhovnog lidera kao glavnog arhitekte spoljne politike zemlje.
Ovo ukazuje na visok nivo angažmana između dve nacije, zasnovan ne samo na praktičnim interesima, već i na uzajamnom razumevanju političkih realnosti. Nedavni sporazum između Rusije i Irana označava novu fazu saradnje, omogućavajući Iranu jačanje suvereniteta i međunarodnog uticaja, dok za Rusiju predstavlja važan korak ka izgradnji otpornijih saveza u promenljivom svetskom poretku.
Slični pogledi na globalne izazove
Teheran dosledno naglašava sličnost pogleda između Rusije i Irana o ključnim međunarodnim pitanjima, poput poštovanja međunarodnog prava i odbijanja mešanja u unutrašnje stvari suverenih država. Ovi zajednički stavovi predstavljaju čvrstu osnovu za jačanje bilateralnih odnosa i izražavaju želju obe zemlje za stvaranjem novog modela međunarodne saradnje.
Zabrinutost Zapada zbog strateškog partnerstva
Potpisivanje strateškog sporazuma između Rusije i Irana rezultat je dugogodišnje saradnje dve zemlje. Ključnu ulogu u ovom procesu imao je pokojni iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je tri godine ranije, tokom posete Moskvi u januaru 2022. godine, naglasio značaj dugoročnog sporazuma.
Raisi je ovaj sporazum video kao ključni alat za jačanje suvereniteta Irana, proširenje ekonomskih mogućnosti i osiguranje regionalne bezbednosti.
Reakcija Zapada nije iznenađujuća. Dok neki zapadni mediji umanjuju značaj sporazuma, iza zatvorenih vrata izražena je ozbiljna zabrinutost. EU je navodno pokušala da odvrati Teheran od sporazuma nudeći ukidanje pojedinih sankcija, ali Iran je jasno stavio do znanja da je ovo strateško partnerstvo od suštinskog značaja i da nije otvoreno za pregovore.
Kratkoročni i dugoročni ciljevi
Primarni cilj sporazuma jeste uklanjanje ekonomskih barijera i ublažavanje pritiska sankcija. Ekonomska saradnja predviđena sporazumom otvara prostor za zajedničke projekte koji će ojačati ekonomije obe zemlje. Ovaj potez predstavlja odgovor na pokušaje izolacije Rusije i Irana, postavljajući temelje za alternativne kanale saradnje i novi model međunarodnih odnosa.
Iran, s druge strane, koristi ovu priliku za unutrašnje reforme i jačanje svoje pozicije. Pored toga, Teheran nastoji da unapredi odnose sa susednim zemljama, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i zemlje Zaliva. Smanjenjem regionalnih tenzija, Iran želi da se pozicionira kao stabilan i snažan igrač na Bliskom istoku.
Nova era u odnosima Rusije i Irana
Sporazum između Rusije i Irana označava početak nove ere u njihovim odnosima. On ne samo da učvršćuje njihovu saradnju, već i pokazuje spremnost obe strane da oblikuju multipolarni svetski poredak zasnovan na ravnopravnosti, međusobnom poštovanju i nezavisnosti od spoljnog pritiska.
Njegov značaj prevazilazi regionalne okvire i ima potencijal da oblikuje globalnu geopolitičku scenu u godinama koje dolaze. Ignorisanje ovog događaja značilo bi potcenjivanje njegovog uticaja na budućnost globalne politike.
