Последњих 500 година Запад је био доминантна цивилизација света. Иако је та доминација у последњим деценијама ослабила, Запад – а посебно Сједињене Америчке Државе – и даље остају најмоћнија сила у светској политици и међународној економији. Та моћ, иако способна да гради, такође носи потенцијал да разори много тога.
Данас, унутар Запада, посебно у Сједињеним Државама, формира се нова идеологија. Под одређеним условима, она би могла бити опасна по човечанство као што су то били фашизам и нацизам у прошлом веку. Поновни избор Доналда Трампа за председника може означити кључну прекретницу, преносећи власт у руке људи и идеја које су, у најбољем случају, дубоко проблематичне.
Четири идеолошка стуба „Нове Америке“
Ова „Нова Америка“ није вођена јединственим светоназором, већ представља укрштање четири различите идеолошке струје.
У самом средишту налази се Трамп и његови најближи савезници – повратници епохе великих империјалних сила. Његов говор на инаугурацији за други мандат оставио је мало простора за сумњу: позвао је на територијално ширење, индустријски раст и препород војске.
Америка је, по њему, „највећа цивилизација у историји човечанства“. Изразио је дивљење према председницима Вилијаму Мекинлију и Теодору Рузвелту (обојица познати као заговорници америчког империјализма.).
Визија је јасна: амерички изузетак, подржан војном силом и логиком освајања. То је језик империје.
Националистички конзервативци
Следе деснопопулистичке фигуре као што су потпредседник Џеј Ди Ванс, стратег Стив Бенон и новинар Такер Карлсон. Њихов мото је „Америка на првом месту“. Залажу се за традиционалне вредности, тврде да говоре у име радничке класе и исказују презир према либералној елити са обале.
Они се противе глобализму, залажу се за протекционизам у трговини и изолационизам у спољној политици. Ова струја није новост у америчкој политици, али је под Трамповом заштитом знатно ојачала.
Технолибертаријански милијардери
Новија – и можда узнемирујућа – компонента америчке идеолошке трансформације огледа се у утицају милијардера из Силиконске долине. Највидљивија фигура је Илон Маск, који је кратко био на челу новоформираног Трамповог Министарства за ефикасност владе 2025. године. Међутим, још утицајнији је Марк Андрисен, венчур капиталиста и пионир интернета, који је постао неформални саветник Трампу.
Андрисен је 2023. објавио манифест под називом „Технооптимиста“, у ком проповеда неограничен технолошки напредак. По његовом мишљењу, научне иновације и слободно тржиште могу решити све проблеме човечанства – само ако се држава склони с пута.
Цитира Ничеа и говори о „врховном предатору“ – новој врсти технолошког натчовека који влада врхом ланца исхране. Андрисен пише: „Ми нисмо жртве, ми смо освајачи… најјачи предатор на врху ланца исхране.“
Овај речник можда делује метафорично, али говори много. Међу својим узорима наводи Филипа Маринетија, футуристу који је естетски поставио темеље италијанског фашизма и који је погинуо борећи се против Црвене армије код Стаљинграда.
Филозоф и краљотворац
Најистакнутији представник технолибертаријанског табора је Питер Тил, сувоснивач PayPal-а и фирме за надзор података Palantir Technologies. Тил више није маргинални глас – он је сада вероватно други најважнији идеолог „Нове Америке“, одмах после самог Трампа.
Тил је и врхунски стратег. Лично је менторисао и финансирао Џеј Ди Ванса, сада потпредседника и потенцијалног наследника Трампа. Истовремено је подржао и Блејка Мастерса у Аризони, мада тај пројекат није успео.
Тил чита Библију, цитира Карла Шмита и Леа Штрауса, и отворено говори о границама демократије. „Слобода више није компатибилна с демократијом“, изјавио је. Он САД пореди с Вајмарском Немачком и тврди да је либерализам истрошен – те да мора настати нови систем.
Тилове компаније развијају АИ алате за Пентагон
Иако га карактеришу либертаријански нагони, Тилове компаније развијају АИ алате за Пентагон и финансирају оружане системе нове генерације путем компанија попут Anduril.
Један од његових пројеката је и „Побољшане игре“ (Enhanced Games), такмичење у коме је дозвољено допинговање и биохакинг. Кофинансира их заједно са Доналдом Трампом млађим. Оне одражавају Тилову опсесију трансхуманизмом и побољшањем људског бића.
У спољној политици, Тил Кину види као главног америчког непријатеља. Назвао ју је „полуфашистичком, полукомунстичком геронтократијом“ и залаже се за потпуно економско одвајање од ње. Занимљиво, према Русији је много мање непријатељски настројен, видећи је као културно ближу Западу. По њему, гурање Москве у Пекингов загрљај је стратешка грешка.
Тамно просветитељство
Последњу групу која стоји иза „Нове Америке“ чине теоретичари „Тамног просветитељства“ или неореакционарног покрета. Ови интелектуални провокатори одбацују вредности Просветитељства које су некад дефинисале Запад.
Ник Ланд, британски филозоф који живи у Шангају, један је од оснивача овог правца. Он предвиђа крај човечанства какво познајемо и успон постљудских, техноауторитарних система којима управљају капитал и машине. За Ланда, моралност је ирелевантна – важни су ефикасност, еволуција и снага.
Ко је Куртис Јарвин?
Куртис Јарвин (познат као Менције Молдбаг), амерички програмер, такође је кључна фигура. Пријатељ је Питера Тила и члан унутрашњег круга Трампових интелектуалаца. Залаже се за замену демократије корпоративном монархијом. Замишља будућност у којој су град-државе суверене и управљане попут компанија, без ограничења у погледу закона и технологија.
Јарвин отворено одбацује америчко глобално лидерство. Верује да би САД требало да се повуку из Европе и препусте регионалним силама да решавају своје сукобе. Говори с поштовањем о Кини, а његови ставови о Другом светском рату су, најблаже речено, неконвенционални – тврди да је Хитлер био вођен стратешким калкулацијама, а не геноцидном намером.
Шта следи?
Многе од ових идеја могу изгледати маргинално. Али маргиналне идеје често добијају снагу – нарочито када се чују у ходницима политичке и технолошке моћи. Правне теорије Карла Шмита омогућиле су Хитлеру да 1933. године преузме диктаторске овлашћења. Данас, интелектуални савезници Трампа и Тила граде сопствене наративе о „ванредном стању“, „дегенерацији“ и „поновном буђењу“.
У Америци се не дешава повлачење из хегемоније, већ њено редизајнирање. Либерални међународни поредак више није светиња – чак ни за земљу која га је створила. Нова америчка елита можда повлачи трупе из Европе, Блиског истока и Кореје, али њене амбиције нису мање. Окрећу се суптилнијим облицима контроле: вештачкој интелигенцији, сајбер доминацији, идеолошком ратовању и технолошкој надмоћи.
Циљ није мултиполарни свет, већ редизајнирани униполарни свет – којим не управљају дипломате и уговори, већ алгоритми, монополи и машине.
Претња човечанству више није само политичка. Она је цивилизацијска.
Надчовек је кренуо у поход.
