Kako se produbljuje sukob između SAD i Izraela na jednoj i Irana na drugoj strani, tržište šalje sasvim neuobičajenu i retku poruku: sigurnost više nije dovoljna – traži se zaštita realne vrednosti novca. Do sada je istorijski obrazac uglavnom bio drugačiji: u većini geopolitičkih i finansijskih šokova kapital bi se prvenstveno selio u američke državne obveznice, što bi automatski oborilo prinose. Tako je bilo 2008, tokom krize evra, pa i na početku pandemije 2020.
Dakle, nije neuobičajeno da zlato raste u uslovima krize i rata, ali jeste neobično da nadmašuje obveznice – to se kroz istoriju dešavalo svega nekoliko puta. Ovakav scenario signalizira da tržište aktuelnu krizu ne vidi pre svega kao deflatorni šok, već kao potencijalno dugotrajan izvor inflacije. Upravo tu se krije prednost zlata nad obveznicama, i to sa cenom koja je u utorak probila prag od 5.300 dolara po unci.
Ključ je, naime, u energiji. Kada zbog rata poskupi nafta, gotovo sve postaje skuplje – od goriva i transporta do hrane i industrijske proizvodnje, a to automatski budi strah da bi inflacija ponovo mogla da ubrza. U takvoj situaciji investitori ne razmišljaju samo o tome da li će ekonomija usporiti, već i da li će centralne banke uopšte moći da smanje kamatne stope. Ako cene rastu, prostora za popuštanje monetarne politike ima manje, i tu nastaje problem za državne obveznice koje imaju unapred određen fiksni prinos.
Ako inflacija poraste, taj prinos realno vredi manje, jer rast cena „pojede“ deo zarade. Zato u inflatornom okruženju nominalne obveznice više nisu potpuna zaštita, pa deo kapitala traži sigurnost u imovini poput zlata, koje se tradicionalno koristi kao zaštita od rasta cena.
Dodatnu neizvesnost unose političke poruke. Izjave američkog predsednika Donalda Trampa da će „operacije trajati sve dok se ne ostvare ciljevi“ pojačale su percepciju da je reč o otvorenom i vremenski neodređenom sukobu. U međuvremenu je i ambasada SAD u Rijadu (Saudijska Arabija) postala nova meta iranskog napada, što je posebno razljutilo Trampa: on je za NewsNation izjavio da će SAD uzvratiti, poručivši „uskoro ćete saznati“ u kom će obliku to biti. Taj napad je takođe potvrdio u kojoj meri i koliko brzo se američko-izraelski i iranski sukob širi čitavim regionom.
Tržišta se, tradicionalno, lakše nose sa događajem koji je mahnit, ali ograničenog roka trajanja – šok se proceni, cene se prilagode i pažnja se ponovo usmerava na osnovne pokazatelje. Međutim, problem poprima drugačiji oblik kada nema jasnog scenarija niti vremenskog okvira. Tada investitori ne kupuju zlato samo zbog trenutnog udara, već zbog straha da bi neizvesnost mogla da potraje, i zato se u njegovu cenu ugrađuje dodatna premija rizika.
Paradoks je u tome što zlato raste uprkos smanjenim očekivanjima o skorom smanjenju kamatnih stopa. Istorijski, niže stope su bile glavni „saveznik“ metala koji ne nosi prinos. Danas, međutim, geopolitički faktor nadjačava monetarni. Tržište procenjuje da bi FED mogao da zadrži kamatne stope na povišenim nivoima duže nego što se ranije očekivalo, upravo zbog rizika da rast cena energije podstakne novi talas inflacije. Ipak, investitori su spremni da prihvate veći oportunitetni trošak držanja zlata (trošak propuštene zarade), jer im je prioritet zaštita od rizika. To objašnjava zašto uobičajena korelacija između realnih prinosa i zlata trenutno slabi.
