Novo istraživanje sa Koledža umetnosti i nauka Univerziteta u Majamiju sugeriše da dvojezičnost u porodici može doneti kognitivne koristi, posebno za decu sa poremećajem iz spektra autizma (ASD).
Istraživački tim koji predvodi Selija Romero, studentkinja postdiplomskih studija kliničke psihologije, zajedno sa vanrednom profesorkom Lin Peri, profesorom Majklom Alesandrijem i bivšom profesorkom Lučinom Udin, proučavao je 112 dece uzrasta od 7 do 12 godina, uključujući i decu tipičnog razvoja i decu sa autizmom.
Bolja kontrola impulsa i sposobnost prelaska sa jednog na drugi zadatak
Njihovi nalazi ukazuju na to da dvojezična deca imaju jače izvršne funkcije. To uključuje bolju kontrolu impulsa i poboljšanu sposobnost prelaska sa jednog zadatka na drugi u poređenju sa jednojezičnom decom.
„Otkrili smo da je višejezičnost povezana sa poboljšanjima u izvršnim funkcijama, što je, zauzvrat, povezano sa poboljšanjima simptoma autizma“, rekla je Peri. „Postojali su nagoveštaji ovoga u ranijoj literaturi, ali bilo je uzbudljivo videti koliko su te razlike izražene u ovom istraživanju.“
Izvršne funkcije i autizam
Rezultati, objavljeni u časopisu Autism Research, značajni su jer su izvršne funkcije ključan izazov za decu iz spektra autizma, ali su važne za svu decu kako bi napredovala u školi i kasnije na poslu. Ipak, tim je otkrio da koristi od govora više jezika nisu ograničene samo na decu sa autizmom.
Ključne karakteristike autizma uključuju poteškoće u socijalnoj komunikaciji, ograničena i ponavljajuća ponašanja, kao i teškoće sa izvršnim funkcijama. Ove funkcije su mentalni procesi koji nam pomažu da planiramo, fokusiramo se, pamtimo uputstva i efikasno upravljamo više zadataka istovremeno.
Uticaj višejezičnosti na ključne simptome autizma
Iako se izvršne funkcije razvijaju i poboljšavaju tokom celog života, osobe sa autizmom često imaju teškoće u ovim oblastima, što utiče na njihovu sposobnost upravljanja svakodnevnim obavezama i prilagođavanja novim situacijama.
Studija je takođe ispitivala uticaj višejezičnosti na ključne simptome autizma, uključujući sposobnost sagledavanja perspektive drugih, ograničena i ponavljajuća ponašanja i socijalnu komunikaciju.
„Takođe smo otkrili da višejezična deca imaju poboljšane veštine sagledavanja perspektive, odnosno sposobnost da razumeju misli ili stavove drugih ljudi“, dodala je Romero.
„Dvojezična prednost“
Ideja iz oblasti neuronauke poznata kao zajednička aktivacija može objasniti ove rezultate. Prethodna istraživanja sugerišu da je dvojezični mozak konstantno aktivan u oba jezika, pri čemu se odvija stalno takmičenje između njih. Kao rezultat toga, svakodnevno prebacivanje između jezika povezano je sa poboljšanom kontrolom izvršnih funkcija. Ovaj koncept poznat je kao „dvojezična prednost“ i predmet je mnogih debata.
„Ako morate da balansirate između dva jezika, morate potisnuti jedan kako biste koristili drugi. Ideja je da bi ta inhibicija – odnosno sposobnost da se zaustavite u nekoj radnji – mogla biti ojačana poznavanjem dva jezika“, rekla je Udin, koja sada radi kao profesorka na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu i direktorka Laboratorije za moždanu povezanost i kogniciju.
Učenje drugog jezika ne može da škodi deci sa autizmom
Romero je došla na ideju da istraži ovu temu dok je radila u Udininoj neuronaučnoj laboratoriji na univerzitetu, koja se bavila istraživanjem snimanja mozga kod dece sa autizmom. Primetila je da neke dvojezične porodice ne govore sa svojom decom na maternjem jeziku jer su mislile da bi učenje više jezika moglo biti previše izazovno i štetno za dete.
„Počela sam da istražujem ovo kako bih porodicama prenela informaciju da ne postoji nikakva šteta u tome da dete nauči drugi jezik, bez obzira na to da li ima neurološki razvojni poremećaj ili ne“, rekla je ona.
„Znamo to kroz istraživanja, ali često je potrebno vreme da se ta saznanja prenesu porodicama, pa se nadam da će ova studija pomoći u tome.“
Kao izvršni direktor Univerzitetskog centra za autizam i srodne poremećaje, Alesandri je rekao da se roditelji često pitaju o ovoj temi.
„Divno je imati relevantna istraživanja koja podržavaju našu preporuku da se ne ograničava izloženost jezicima kod dece u višejezičnim domovima“, rekao je Alesandri. „Ovo će sigurno doneti olakšanje mnogim porodicama koje imaju voljene osobe sa autizmom.“
Romero i Peri sada sprovode dodatna istraživanja na predškolcima kako bi utvrdile da li dvojezičnost utiče i na interakcije dece sa vršnjacima, što je ključno za socijalni i kognitivni razvoj dece. U međuvremenu, Udin na UCLA trenutno vodi veliku studiju koja dodatno istražuje uticaj višejezičnosti na razvoj mozga i kognitivne sposobnosti kod dece sa autizmom.
