Nasilje u svetu posledica je procesa raspada uređenja međunarodnog poretka, a uz to zapadna društva se iznutra raspadaju. Izvorište dugotrajne krize koja potresa svet upravo je kriza zapadnog modela društva, što njihove političke elite ne prihvataju i dolazi do sukoba sa realnošću, kaže u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ novinar Siniša Ljepojević.
Otuda, prema njegovim rečima i toliko loših vesti samo u nedelju dana – novi pokušaj ubistva Donalda Trampa, teroristički pejdžer-napadi u Libanu ili mogućnost eskalacije konflikta sukoba u Ukrajini ako Zapad dozvoli da njihovo oružje dugog dometa bude upotrebljeno u unutrašnjosti Rusije.
Dok Zapad ima sukob sa realnošću, drugi deo sveta koji obuhvata Evroaziju, Afriku i dobar deo Južne Amerike, prati vreme i formira nove integracije i nove odnose među zemljama. Hoće li biti još atentata na Trampa
Pokušaj ubistva Trampa, drugi za svega nekoliko meseci, navodi da se čovek zapita ne dešava li se nešto čudno u Americi, ako se uzmu u obzir principi koji vladaju u SAD – sistem obezbeđenja, koji je oko bivših predsednika veoma jak, ponašao se čudno i nije jasno šta se tačno dogodilo.
„U svakom slučaju, taj čovek nije mogao da dođe kao usamljenik. Ono što je indikativno, najviše izjava o njemu dok je bio u Ukrajini, daju bivši oficiri CIA koji su bili tamo. Interesantna je ta njihova veza sa njim. Ali, to govori i o ambijentu u savremenoj Americi. To je takozvana kultura nasilja. Nasilje je do te mere prisutno kao jedan od društvenih odnosa da ne bi čudilo da bude još takvih slučajeva“, ocenjuje Ljepojević.
Sa druge strane, posle drugog neuspelog pokušaja ubistva, moguće je da će američke elite pokušati da spreče Trampa na drugi način – ne samo da bude izabran, već da, ako bude izabran, ubrzo napusti Belu kuću.
Od ubistava predsednika odustalo se nakon ubistva Džona Kenedija, ali kasnije su usavršene druge metode, što se najbolje vidi na primeru Ričarda Niksona, koji je morao da napusti predsednički položaj zbog afere „Votergejt“.
Napad pejdžerima – terorizam Izraela
Napad u kome je veliki broj ljudi u Libanu povređen ili poginuo usled eksplozije komunikacionih uređaja može se okarakterisati kao teroristički jer se radi o napadu jedne države na teritoriju druge, smatra Ljepojević.
„Ovo je interesantno zbog toga što otkriva dve stvari. Otkriva, prvo, do koje je mere Izrael očajan, jer nije pobedio u Gazi. Izrael ima problem sa Hezbolahom zbog toga što je 2006. u ratu na severu Izraela Hezbolah pobedio. I sada je to širi, regionalni problem. To svedoči do koje su mere ljudi koji odlučuju u Izraelu spremni da idu“, kaže Ljepojević.
Operacija je dugo pripremana i mnogi su bili začuđeni što neko još uvek koristi pejdžere. U Libanu su česti nestanci struje veliki problem, a uz to je neizvesno kada će struja doći. Baterija pejdžera u proseku traje 85 sati, daleko više od baterije mobilnog telefona i zato pejdžeri imaju široku upotrebu u Libanu.
Posledice ovog slučaja može da bude globalno nepoverenje u kompanije koje proizvode komunikacione uređaje. Sa druge strane, poruka je da je sve moguće i da ne postoji nikakav kriterijum u vođenju rata.
Sankcije medijima – opasna besmislica
Sankcije medijskoj kući „Rasija sevodnja“, čiji je deo i Sputnjik, koje su SAD uvele pod izgovorom da je naša kompanija kriva zato što Ukrajina nema podršku širom sveta deo je plana ućutkivanja – to su besmislene stvari koje svedoče o očaju iz kojeg se može svašta desiti.
Jedan medij ne može da promeni mišljenje velikog broja ljudi, kao što tvrdi Entoni Blinken. Međutim, na Zapadu veruju da može jer oni, preko svojih mejnstrim medija to pokušavaju, kaže Ljepojević.
U Velikoj Britaniji, iz koje je Ljepojević bio dugogodišnji dopisnik srpskih medija, RT je bio jedan od najgledanijih programa zato što je imao veoma jaku ekonomsku rubriku i najbolje vesti sa berze, odnosno najrealnija predviđanja.
„Drugo, oni su davali ono što drugi nisu. Nisu ništa izmišljali, ali, na primer, dese se demonstracije koje niko ne zabeleži, a RT o tome napravi reportažu. Onda, daju šansu ljudima koji nisu mogli da priđu drugim medijima da nešto kažu, na primer na Bi Bi Siju, koji je postao najveći instrument obmane (što ranije nije bio). I bez rata u Ukrajini, svaki dan sam očekivao da ih zabrane“, objašnjava Ljepojević.
U Drugom hladnom ratu, koji već neko vreme traje, Zapad se sve više pretvara u nekadašnji Sovjetski savez, jer mu je ponestalo ideja. U prethodnom Hladnom ratu, kada je realizovao sve svoje ideje, počeo je da kontroliše istočnoevropska društva. To se sada dešava na Zapadu.
