U začaranom krugu niskih otkupnih cena mleka, prevelikih zaliha i nepopularnih mera države, mali proizvođači gube bitku za opstanak dok krajnji korisnici često ne znaju šta zapravo kupuju.
Mali proizvođači mleka mogli bi da se nađu na ivici opstanka zbog sve nižih otkupnih cena, dok s druge strane država planira da podigne lestvicu zahtevanog kvaliteta.
Trenutna situacija na tržištu mleka
Tržište mleka u Srbiji trenutno je zatrpano, a zalihe mleka na istorijskom maksimumu. Proizvođači za to krive državu, tvrdeći da je dozvolila nekontrolisan uvoz.
S druge strane, prerađivači na obustavu izdavanja dozvola za uvoz reaguju spuštanjem otkupnih cena, čime se pravi začarani krug iz kog je teško pronaći izlaz.
Pozicija potrošača
Kao još jedna strana u priči, tu su i potrošači koji nisu uvek sigurni šta dobijaju kupovinom određenih proizvoda, ali im je često bitnije koliko nešto košta, pa se, takođe, nalaze u podređenom položaju.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Vlade Zarić za Danas kaže da su prvenstveno potrošači ti koji odlučuju da li će kupiti neki proizvod ili ne.
„Međutim, očigledno je da kod nas cenovna komponenta igra veliku ulogu i odlučuje se na osnovu toga. Prvo što bi trebalo uraditi je da se obrazuju potrošači, da se kaže da postoji mleko od krave, ovce ili koze, ali da postoji i drugi način dobijanja mleka. Da znaju šta kupuju i dobijaju“, smatra on.
Jasno obeležavanje proizvoda
Kao drugu stvar, Zarić navodi da treba da imamo jasno obeležavanje proizvoda.
„Kada dođemo u neku trgovinu, da na pakovanju možemo da vidimo kako je neko mleko proizvedeno. Da se ne dešava da se potrošači žale da su dovedeni u zabludu, jer nije bilo obeleženo“, kaže on.
Uvoz i njegove posledice
Zarić objašnjava da sistem funkcioniše tako da se daju dozvole za svaki pojedinačni uvoz ili kontingent i da je država očigledno dala odobrenje uvoznicima da uvoze mleko i mlečne proizvode.
Naš sagovornik smatra da uvoz treba ograničiti, ali da i tu postoje kontraefekti.
„Problem je ako stopirate tako nešto, imate poslove koji su u toku i stvarate problem ljudima koji su u tom sektoru, jer naglo menjate pravila poslovanja. Naravno da će se trgovci i uvoznici bunjiti, jer su u nepovoljnom položaju“, upozorava Zarić.
Lanac proizvodnje i integracija
On objašnjava da u našem lancu imamo primarne proizvođače koji proizvode sirovo mleko, te da su sledeća stepenica otkupljivači, pa mlekare koje prerađuju i na kraju dolaze trgovine.
„Svako je tu zasebna interesna grupa. Zato bi kao trajno rešenje trebalo uraditi integrisane marketinške lance kao u drugim zemljama. To znači da ako se proda jedan litar mleka, primarni proizvođač tačno zna koliko će od toga dobiti.
Ako bi se napravilo to, mali proizvođač ne bi imao probleme, znao bi koliko dobija od prodajne cene za svaki proizvod i imao bi jasnu računicu. Ali prerađivači i trgovci ne bi pristali na tako nešto, jer bi izgubili mogućnost manipulacije“, navodi Zarić.
On naglašava da su mali proizvođači postali suvlasnici mlekara i trgovina, onda se ovo ne bi desilo.
„Ovako trgovca i prerađivača baš briga, njima je samo cifra bitna. Kupiće u Nemačkoj ili Poljskoj, jer smatraju da nije njihova dužnost da pomažu primarnu proizvodnju“, ukazuje Zarić.
Mere države i dugoročna strategija
Zarić smatra da to što država sada pokušava da blokira uvoz, da je to „gašenje požara“.
„Gašenje požara može da pomogne nekome, ali nije dugoročno rešenje. Ako se bavite proizvodnjom mleka, vi treba da odgajite žensko grlo, da postane junica, pa kad junica dobije podmladak postane krava koja daje mleko.
Dakle, prođe dve i po ili tri godine dok dođete do toga. Kada investirate u taj sektor, morate dugoročno da razmišljate. Država donosi mere od juče za danas i naravno da one ne mogu u tako kratkom roku da daju rezultate“, objašnjava on.
Država, prema njegovim rečima, mora da uspostavi jasan sistem, da strategijom definiše neka pravila.
„Treba da kaže da će od sledeće godine raditi tako i tako i da se svi integrišu u lance snabdevanja, a ako to urade, da će ih država stimulisati ili slično. Ljudi sada beže iz stočarstva, jer ne mogu da opstanu, a i zato što oni imaju obavezu 365 dana oko stoke, bez vikenda i praznika. To angažovanje isto mora da se plati, da se ljudi odreknu slobodnog vremena, ali da onda imaju zaradu i neke benefite“, poručuje Zarić.
Kvalitet i podrška malim proizvođačima
Što se tiče mera Ministarstva, on ističe da su dobre sa stanovišta kvaliteta.
„Ipak, tu je problem taj što manji proizvođači uopšte nemaju šanse u tome. Moraće da nađu način da se prilagode, da li da ponude neki specifičan proizvod pa da uđu u preradu ili nešto drugo da urade. Ne može država da stane iza svakog proizvođača. Država može da ih podrži da se manji proizvođači udruže i naprave neke zajednice koje bi se malo digli u lancu proizvodnje“, kaže Zarić.
On naglašava i da mladi potrošači sve više čitaju sastave proizvoda i žele da vide šta tu sve ima.
„Treba da se izborimo da i mleko i mlečni proizvodi budu označeni na takav način, da se tačno zna sastav i odakle je. Međutim, trgovci i prerađivači su vešti kad nešto treba da prikriju. Oni stalno lobiraju kod države da neke stvari koje ne žele da prikažu, ne prikažu. Mi možemo da vidimo neke osnovne informacije, ali nikad ne možemo da budemo sto posto sigurni da je to to“, zaključuje Zarić.
