Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Egipta, koje je najavljeno za jul ili avgust ove godine, srpskoj privredi otvoriće mogućnost intenzivnije privredne saradnje sa jednom od politički i ekonomski najuticajnijih zemalja na afričkom kontinentu i u regionu Bliskog istoka.
U ovom trenutku, kako objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije (PKS), plasiranje srpskih proizvoda na egipatsko tržište značajno je otežano zbog izuzetno visokih carinskih opterećenja koje je Vlada Egipta donela zbog štednje, obuzdavanja uvoza i zaštite domaće industrije.
Carinska opterećenja u rasponu od 20 do 60 odsto
To dalje znači da se carinska opterećenja kreću u rasponu od 20 do 60 odsto, što naše proizvode čini nekonkurentnim, posebno u poređenju sa proizvodima koji dolaze iz EU, a koji se na predmetno tržište plasiraju po nultoj carinskoj stopi.
Sporazum o slobodnoj trgovini s Egiptom predviđa liberalizaciju većine proizvoda iz različitih sektorskih industrija tokom određenog tranzicionog perioda, što će uticati na konkurentnost naših proizvođača i jače pozicioniranje na predmetnom tržištu – ističe za „Politiku” Kristina Đurić, direktor Sektora za pružanje podrške u zastupanju interesa članova PKS-a.
Od sutra bez carina u Kinu sveža jabuka, borovnica i suva šljiva
Postavlja se pitanje koji je trenutni potencijal privrede Srbije za plasman robe na tržište Egipta, za razliku od Kine koja je mnogo veće tržište. U segmentu svežeg voća (trenutna carinska opterećenja kreću se u opsegu od 30 do 60 odsto) postoji potencijal za izvoz: jabuka, krušaka, kajsija, trešanja, višanja, breskvi, nektarina, šljiva i suvih šljiva...
– Isto tako, proizvodi konditorske industrije (trenutno carinsko opterećenje je od 30 do 50 odsto) poseduju potencijal za izvoz u Egipat, posebno u segmentu vafla i biskvita, kao i u segmentu sokova od voća i povrća, koje Egipat, na godišnjem nivou, uvozi u vrednosti od blizu 30 miliona dolara.
Potencijali postoje i u segmentu stočne i hrane za životinje (trenutno carinsko opterećenje je oko 40 odsto) – navodi Đurićeva, podsećajući da treba imati u vidu da u Egiptu postoji velika potražnja za lekovima, posebno za onima na bazi penicilina i kortikosteroida, a i za proizvodima od plastike (trenutna carinska opterećenja su od 15 do 60 odsto) koji predstavljaju još jedan značajan potencijal za izvoz na tržište Egipta.
– Posebno se traže cevi i krute cevi od plastike čiji uvoz u Egipat iznosi oko 61 milion dolara, kao i pneumatske gume za kamione i autobuse. U sektoru metalske industrije postoji potencijal za plasman građevinskog okova, konstrukcija i delova od aluminijuma.
Završna faza carinskih koncesija
Inače, Srbija i Egipat se nalaze u završnoj fazi pregovora liste carinskih koncesija za zaključivanje sporazuma, što bi značilo i skoriji završetak pregovora na tehničkom nivou, navode u PKS-u.
Analizirajući sporazum o slobodnoj trgovini koji je Egipat zaključio sa ostalim partnerima, i imajući u vidu da je u pitanju zemlja u razvoju, možemo očekivati više tranzicionih rokova, na primer od tri, šest i deset godina, za trgovinsku liberalizaciju. Može se očekivati i da određeni broj poljoprivrednih proizvoda bude izuzet iz primene sporazuma.
To znači zadržavanje postojećeg nivoa carinske zaštite
Poseban izazov predstavlja i usklađivanje veterinarskih i fitosanitarnih uslova za izvoz srpske robe u Egipat – objašnjava Đurićeva.
Podsetimo, Srbija za sada s Egiptom nema usaglašenih fitosanitarnih sertifikata za izvoz jabuke, a carinsko opterećenje za izvoz ovog proizvoda iz naše države iznosi 40 odsto. Uz to, u toj afričkoj zemlji već je prisutna i konkurencija iz Italije, Poljske, Grčke, koja tradicionalno izvozi jabuku na tržište Egipta, čineći to bez ikakvog carinskog opterećenja, jer Egipat sa EU ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini.
Robna razmena u prvom tromesečju vredela 59,3 miliona dolara
U prvom kvartalu ove godine ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila je 59,3 miliona dolara, dok je u istom kvartalu prethodne godine bila 89,1 milion dolara. Cele prošle godine vrednost razmene je bila 88,3 miliona dolara. Srbija je, tokom prethodne godine, u Egipat izvezla robu u vrednosti od 41,7 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 46,6 miliona dolara.
U strukturi izvoza, glavne stavke su duvan, cigarete, proizvodi namenske industrije. Ova prva tri proizvoda predstavljaju 77 odsto srpskog izvoza u Egipat, napominju u PKS-u. Kada je reč o uvozu, glavne stavke su urea, kalcijum-fosfati i so. Ova tri proizvoda predstavljaju blizu 50 odsto ukupnog uvoza iz Egipta.
