Srbija je zemlja bogata raznovrsnim voćem, ali i zemlja koja se ne plaši da eksperimentiše sa novim vrstama. Tako je Dejan Jakovljević iz sela Selište kod Trstenika odlučio da u svom voćnjaku posadi neke od najegzotičnijih biljaka na svetu, kao što su papaja, marakuja, banana i lovor. Međutim, najveći uspeh postigao je sa pistaćima, kojih je proizveo više od 3.500 sadnica.
Dejan se bavi kalemarstvom već osam godina, a ideju za pistaće dobio je od svog prijatelja koji je video da ova biljka dobro uspeva u Italiji. Nakon što je probao da naruči sadnice iz inostranstva, naišao je na problem zbog zabrane uvoza. Zato je počeo da traži repro materijal u zemlji i da eksperimentiše sa različitim vrstama i podlogama.
– Jako je teško bilo da se nađu repro materijali, podloge, semena, naročito što uvoz nije bio dozvoljen, a pistać do ove godine nije bio čak ni na sortnoj listi u Srbiji, nije bio prepoznatljiv kao biljna kultura, tek je ove godine uvršten u biljnu kulturu kod nas i nadamo se da će kasnije, u narednim godinama postojati i neke subvencije – priča Jakovljević.
Pistaći spadaju u grupu suvoreznih voćki, što znači da im ne treba mnogo vode i da dobro podnose sušu. One takođe imaju malo obolestva i štetočina, zbog čega ne zahtevaju mnogo zaštite. Prema rečima Dejana, ova biljka ima jaky aromy, koja odbija insekte i divljač.
– Plamenjačy i pepelnicy recimo yopšte nemajy, tako da imajy samo ty crny pegavost, koja se javlja y kišnim godinama preko leta y drugoj polovini i preventivno se štiti y jyny. Insekti ih ne napadajy zbog toga što imajy jaky aromy, imajy neki miris izmeđy bora i citrysa, tako da odbijajy sve insekte, čak i divljač – kaže Dejan.
Pistaći su dvopolne biljke, što znači da postoje muške i ženske rastline. Za uspešnu oplodnju potrebno je da se posade oba pola u odnosu od 1:5 ili 1:6. Plodovi su zelene boje i imaju tvrdu ljusku koja se otvara kada su zreli. Približna rodnost je oko 2 kilograma po stablu.
Pistaći su visokocenjeni u ishrani
Pistaći su vrlo hranljivi i zdravi plodovi, koji sadrže visok procenat proteina, vitamina, minerala i antioksidanasa. Oni smanjuju nivo lošeg holesterola, poboljšavaju cirkulaciju krvi, jačaju imunitet i sprečavaju upale. Pistaći se koriste za pripremu raznih slatkih i slanih jela, ali i kao zdrava užina.
Dejan kaže da je potražnja za pistaćima velika, ali da je ponuda mala. On planira da proširi svoj zasad i da ponudi svoje proizvode na tržištu.
– Ja sam ovim poslom zadovoljan, ali mi je žao što nema više ljudi koji bi se bavili ovim. Mislim da je to dobra prilika za mlade ljude koji žele da ostany na svojim imanjima i da žive od poljoprivrede – zaključuje Dejan.
