Потписивање споразума о слободној трговини Србије и Египта, које је најављено за јул или август ове године, српској привреди отвориће могућност интензивније привредне сарадње са једном од политички и економски најутицајнијих земаља на афричком континенту и у региону Блиског истока.
У овом тренутку, како објашњавају у Привредној комори Србије (ПКС), пласирање српских производа на египатско тржиште значајно је отежано због изузетно високих царинских оптерећења које је Влада Египта донела због штедње, обуздавања увоза и заштите домаће индустрије.
Царинска оптерећења у распону од 20 до 60 одсто
То даље значи да се царинска оптерећења крећу у распону од 20 до 60 одсто, што наше производе чини неконкурентним, посебно у поређењу са производима који долазе из ЕУ, а који се на предметно тржиште пласирају по нултој царинској стопи.
Споразум о слободној трговини с Египтом предвиђа либерализацију већине производа из различитих секторских индустрија током одређеног транзиционог периода, што ће утицати на конкурентност наших произвођача и јаче позиционирање на предметном тржишту – истиче за „Политику” Кристина Ђурић, директор Сектора за пружање подршке у заступању интереса чланова ПКС-a.
Од сутра без царина у Кину свежа јабука, боровница и сува шљива
Поставља се питање који је тренутни потенцијал привреде Србије за пласман робе на тржиште Египта, за разлику од Кине која је много веће тржиште. У сегменту свежег воћа (тренутна царинска оптерећења крећу се у опсегу од 30 до 60 одсто) постоји потенцијал за извоз: јабука, крушака, кајсија, трешања, вишања, брескви, нектарина, шљива и сувих шљива...
– Исто тако, производи кондиторске индустрије (тренутно царинско оптерећење је од 30 до 50 одсто) поседују потенцијал за извоз у Египат, посебно у сегменту вафла и бисквита, као и у сегменту сокова од воћа и поврћа, које Египат, на годишњем нивоу, увози у вредности од близу 30 милиона долара.
Потенцијали постоје и у сегменту сточне и хране за животиње (тренутно царинско оптерећење је око 40 одсто) – наводи Ђурићева, подсећајући да треба имати у виду да у Египту постоји велика потражња за лековима, посебно за онима на бази пеницилина и кортикостероида, а и за производима од пластике (тренутна царинска оптерећења су од 15 до 60 одсто) који представљају још један значајан потенцијал за извоз на тржиште Египта.
– Посебно се траже цеви и круте цеви од пластике чији увоз у Египат износи око 61 милион долара, као и пнеуматске гуме за камионе и аутобусе. У сектору металске индустрије постоји потенцијал за пласман грађевинског окова, конструкција и делова од алуминијума.
Завршна фаза царинских концесија
Иначе, Србија и Египат се налазе у завршној фази преговора листе царинских концесија за закључивање споразума, што би значило и скорији завршетак преговора на техничком нивоу, наводе у ПКС-у.
Анализирајући споразум о слободној трговини који је Египат закључио са осталим партнерима, и имајући у виду да је у питању земља у развоју, можемо очекивати више транзиционих рокова, на пример од три, шест и десет година, за трговинску либерализацију. Може се очекивати и да одређени број пољопривредних производа буде изузет из примене споразума.
То значи задржавање постојећег нивоа царинске заштите
Посебан изазов представља и усклађивање ветеринарских и фитосанитарних услова за извоз српске робе у Египат – објашњава Ђурићева.
Подсетимо, Србија за сада с Египтом нема усаглашених фитосанитарних сертификата за извоз јабуке, а царинско оптерећење за извоз овог производа из наше државе износи 40 одсто. Уз то, у тој афричкој земљи већ је присутна и конкуренција из Италије, Пољске, Грчке, која традиционално извози јабуку на тржиште Египта, чинећи то без икаквог царинског оптерећења, јер Египат са ЕУ има потписан споразум о слободној трговини.
Робна размена у првом тромесечју вредела 59,3 милиона долара
У првом кварталу ове године укупна спољнотрговинска размена износила је 59,3 милиона долара, док је у истом кварталу претходне године била 89,1 милион долара. Целе прошле године вредност размене је била 88,3 милиона долара. Србија је, током претходне године, у Египат извезла робу у вредности од 41,7 милиона долара, док је увоз износио 46,6 милиона долара.
У структури извоза, главне ставке су дуван, цигарете, производи наменске индустрије. Ова прва три производа представљају 77 одсто српског извоза у Египат, напомињу у ПКС-у. Када је реч о увозу, главне ставке су уреа, калцијум-фосфати и со. Ова три производа представљају близу 50 одсто укупног увоза из Египта.
