Orden Aleksandra Nevskog je bio znak velikog poverenja državnog vrha u neku osobu i jedina je nagrada koja je „preživela“ tri epohe – Carsku Rusiju, SSSR i sada savremenu Rusiju. Ko je došao na ideju da se dodeljuje ova nagrada, ko je prvi dodelio i kome? Pre ravno 3 veka u Carskoj Rusiji uvedeno je dodeljivanje ordena Svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog. Od tada, kroz tri različite epohe (Carske Rusije, SSSR i savremene Rusije) ova nagrada bila je i ostala jedna od najprestižnijih i najcenjenijih, a evo kome se ona dodeljivala i za koje zasluge.
Orden Aleksandra Nevskog u Carskoj Rusiji
Ideja za uručivanje ordena Aleksandra Nevskog za zasluge vojnog karaktera javila se imperatoru Petru Velikom, ali ga on za života nikome nije dodelio. Po rečima istročara prva nagrada te vrste dodeljena je tek u junu 1725. godine, zahvaljujući njegovoj udovici, carici Katarini I.
Upravo je ona tog 1. juna ordenom Svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog nagradila 18 prvih laureata, vitezova, među kojima su bila i vojna lica, kako je to zamislio njen pokojni suprug, ali i civili, koji su nagradu po njenom mišljenju zaslužili.
Samo par meseci kasnije, u septembru mesecu, imperatorka je želela da ordenu da još više na značaju, pa je jedan takav dodelila samoj sebi. A čim nešto nosi član carske dinastije, znači da je to nešto vrlo posebno. Tako je orden postao ne samo nagrada, već i svojevrsni statusni simbol.
Kako je izgledao odren Aleksandra Nevskog
Orden Aleksandra Nevskog bio je izrađen u obliku krsta, čiji su se kraci blago širili. Svaki od njih bio je ispunjen sjajnim staklom tamno crvene boje, a među krajevima svakog kraka nalazio se po jedan dvoglavi orao zlatne boje. Kompozicija je izgledala vrlo upečatljivo i luksuzno.
Centralna figura ordena bio je Aleksandar Nevski, koji je naslikan na beloj staklenoj pozadini kako jaše konja. Uz orden se dodeljivala i svilena lenta širine 10 centimetara, koja se po pravilu nosila preko levog ramena, pri čemu se orden nalazio nisko, kod desnog kuka.
Dobitnici ordena imali su i dres-kod, vrlo sveden, ali svečan: nosili su crveni somotski ogrtač ukrašen širokom srebrnom kragnom i vezom, koji je bio upotpunjen crvenim somotskim šeširom sa krstom crvene boje i belo-crvenim perom, piše RT na ruskom.
Istorija nagrađivanja ordenom i njegovo značenje
Semptembra 1725. godine orden je dodeljen i 21 predstavniku elite, uključujući i poljskog kralja Avgusta II i kralja Danske i Norveške Frederika IV. Istoričari navode kako nije postojao nikakav poseban povod da se organizuje dodela ordena, već da je to bilo u rukama cara.
„To je bilo lično rešenje imperatora. Ako bi monarh na osnovu sopstvenih kriterijuma smatrao da je neko dostojan nagrade, on bi organizovao uručivanje ordena“, naveo je za RT na ruskom Sergej Ljevin, stariji naučni saradnik odeljenja numizmatike Državnog istorijskog muzeja.
Po pravilu, orden se dodeljivao onima koji imaju najmanje zvanje generala-poručnika, kao i general-činovnicima i tajnim savetnicima. „Prvenstveno se dodeljivao najbližem krugu ljudi oko imperatora – orden je bio znak velikog poverenja državnog vrha u neku osobu“, navodi pukovnik Sergej Bičkov.
Katarina Velika orden dodeljivala ljubavnicima
Imperatorka Katarina Velika ostala je upamćena, između ostalog, i po velikodušnom nagrađivanju svojih ljubavnika: nekima je poklanjala samo tabakere, nekima dvorce i sela, a nekima – i orden Aleksandra Nevskog. Ipak, ovom nagradom se nije „razbacivala“, znajući njenu vrednost.
Ne postoji tačan podatak koliko je tačno ljudi orden dobilo, ali je poznato da je nagrada otišla u ruke najmanje 3.674 osobe koje su svojim doprinosom zemlji to i zaslužile. Ovo nije bila previše rasprostranjena nagrada, a od onoga ko bi je dobio očekivala se i podrška državi u teškim trenucima.
Imajući u vidu značaj i vrednost ordena, vodilo se računa i o tome kako se njegov dobitnik ponašao nakon nagrađivanja. Ako bi neko poničio nekakvo nedelo, ili svoju reputaciju ozbiljno poljuljao – orden bi mu se momentalno oduzimao, kako se njegov značaj ne bi umanjivao.
Orden Aleksandra Nevskog u doba SSSR
Tokom Otadžbinskog rata i pohoda ruske armije protiv Napoleona, orden Aleksandra Nevskog dodeljen je 48 puta, svedoče istorijski spisi, dok je tokom Velikog Otadžbinskog rata 1942. godine on dodeljivan vojnicima Crvene armije za dobru organizaciju i uspešno vojevanje.
Čak i nakon raspada SSSR titula je ostala sačuvana u sistemu nagrada Ruske Federacije, iako se neko vreme nikome nije dodeljivala. Novi „život“ ordenu Aleksandra Nevskog je dat odlukom tadašnjeg predsednika Rusije, Dmitrija Medvedeva, nakon čega je nagrada ponovo zaživela.
Po rečima istoričara, ova nagrada je jedina koja je, iako sa malim estetskim izmenama, postojala u tri različite epohe – u Carskoj Rusiji, u Sovjetskom Savezu i u savremenoj Ruskoj Federaciji. „Nagrađivanje za zasluge pred otadžbinom je važna komponenta politike jedne zemlje“, zaključuje Ljevin.
